Na planeti više od 200 separatističkih pokreta
Kosovska „formula” mogla bi da se primeni u raznim delovima sveta
Proglašenje
jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije je presedan sa nesagledivim
posledicama, jer će ohrabriti mnogobrojne separatističke pokrete koji
se bore za stvaranje sopstvene države u okviru granica priznatih
zemalja.Na svim kontinentima, bez izuzetka, trenutno ima više od 200
separatističkih žarišta, koja tinjaju decenijama.
Proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova za njih će, bez sumnje,
biti podstrek jer taj slučaj potvrđuje da se „teror isplati”, iako SAD
i glavni zagovornici nezavisnosti Kosova u zapadnoj Evropi, tvrde da to
nije presedan, da je to slučaj sam za sebe, navodno, bez poređenja u
svetu.
Ali, prva reagovanja potvrđuju suprotno: u Abhaziji i Južnoj Osetiji
već razmatraju poteze koje bi mogli da povuku kako bi stekli
nezavisnost posle kosovskog presedana. Slična reagovanja očekuju se i
na drugim delovima sveta, kad Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost.
Na međunarodnoj sceni je politika „dvostrukih standarda”. Anglosaksonci predvođeni Amerikancima tvrde da Kosovo nije presedan.
Upravo u tim zemljama pravni sistem počiva na precedentnom pravu, na
ranijim presudama koje se iznova primenjuju u istim i sličnim
slučajevima.
U Vašingtonu i Briselu, međutim, svesni su opasnosti od lančane
reakcije u svetu na kosovski slučaj i zato uporno insistiraju na tome
da to nije presedan, iako poznavaoci međunarodnog prava tvrde da jeste.
„Nezavisnost Kosova, kao presedan, mogla bi bolno da odjekne u
različitim delovima sveta”, upozorio je Vitalij Čurkin, ruski ambasador
u Ujedinjenim nacijama posle poslednje vanredne sednice Saveta
bezbednosti koja je održana na zahtev Srbije.
Analitičari upozoravaju da bi separatistički pokreti, koji su se
poslednjih godina primirili, sada, posle kosovskog presedana, mogli
ponovo da ožive. Pogotovo što bi „kosovska formula” mogla da se primeni
u mnogim delovima sveta.
Kiparski Turci su pre više decenija proglasili „državu” na severu
tog mediteranskog ostrva, slično je i u Gruziji kada se radi o Abhaziji
i Južnoj Osetiji, Nagorno-Karabahu u Azerbejdžanu, Pridnjestrovlju u
Moldaviji... U Belgiji Flamanci i Valonci ne mogu da nađu zajednički
jezik, iako su posle višedecenijskih ratova 1830. godine stvorili
zajedničku državu. Severna Irska se već sto godina bori za nezavisnost
i nikome ne pada na pamet da joj, kao Kosovu, da nezavisnu državu.
Separatistički pokreti postoje u Španiji (Baskija, Katalonija,
Andaluzija), u Francuskoj (Korzika), Kanadi (Kvebek), u jugoistočnoj
Anadoliji u Turskoj, gde se Kurdi od 1984. godine bore za autonomiju i
nezavisnost svog naroda.
U mnoštvu kriznih žarišta na afričkom kontinentu izdvaja se Zapadna
Sahara, koja decenijama, bez uspeha, pokušava da se otcepi od Maroka. U
Etiopiji postoji front za oslobođenje Ogadena, u mnogim afričkim
zemljama bore se pokreti, koji se često zasnivaju i na plemenskim
podelama.
Pokreti za nezavisnost potresaju i Latinsku Ameriku a posebno azijski kontinent.
U Šri Lanki Tamilski tigrovi se bore oružjem za nezavisnost, Indija
se suočava sa muslimanskim separatizmom u Kašmiru, Kina se se od Drugog
svetskog rata bori protiv nezavisnosti Tajvana kao i Tibeta. „Ovo će
biti otvaranje Pandorine kutije”, čuju se upozorenja, ne samo u Rusiji
nego i u SAD i Nemačkoj, istina još uvek pojedinačna.
Tanjug
Prijem 
