Sledeća stanica – Kavkaz

Sledeća stanica – Kavkaz










ISTOČNA STRANA
Abhazija će se u najskorije vreme obratiti Rusiji sa molbom za
priznanje nezavisnosti, izjavio je u ponedeljak u Moskvi Sergej Bagapš,
prvi čovek pobunjene gruzijske republike. Prema njegovim rečima, posle
nedeljnog aminovanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane SAD i
zemalja EU, nepriznate republike postsovjetskog prostora – Abhazija,
Južna Osetija i Pridnjestrovlje – nastaviće još odlučnije svoj put ka
samostalnosti.
Njegove reči potvrdio je i Eduard Kokojiti, predsednik Južne
Osetije, koji je najavio da je njegova republika sledeća na listi za
potpuno osamostaljivanje od Gruzije. Razlika između Abhazije i Južne
Osetije je samo u tome što prva teži nezavisnosti unutar Zajednice
Nezavisnih Država, dok je cilj žitelja druge stvaranje zajedničke
države sa sunarodnicima iz susedne Severne Osetije i, samim tim,
direktan ulazak u Rusku Federaciju.
Interesantno je da je Bagapš u razgovoru sa ruskim zvaničnicima
izneo i mogućnost recipročnog priznanja Kosova. „Ako Kosovo prizna
nezavisnost naše republike, i mi ćemo se odrediti u tom pitanju”, rekao
je abhaski lider.
Pogled na Kremlj
Oči celog sveta uprte su sada u Moskvu. Kako će reagovati u Kremlju,
pitanje je koje se samo po sebi nameće. Svima je jasno da je Kosovo tek
puki međaš u odmeravanju snaga dve najveće sile na svetu – Rusije i
SAD. Evropska unija, nemoćna da se izbori i sa sopstvenim problemima,
ne samo na planu separatizma, povukla se u ulogu posmatrača, ili barem
pružaoca usluga američkim interesima.
Treba reći da Rusija, za razliku od Evropljana, ima prostora za
manevar. I sama svojevremeno načeta brojnim separatizmima, od kojih je
onaj u Čečeniji dva puta izbijao sa zastrašujućom žestinom, za sada je
pronašla modus za njihovo smirivanje. U stvari, onog trenutka kada je
povukla svoju vojsku unutar granica federacije, zaboravila na svetska
bojišta i slanje svojih mladića u unapred izgubljene ratove, mogla je
da počne sa čišćenjem sopstvenog dvorišta.
To joj je donelo kredibilitet kod mnogih, posebno među zemljama koje
su konstantno na udaru američkog (ali i evropskog) neokolonijalizma.
Donelo joj je nova tržišta, posebno kada su u pitanju energenti i
oružje. Otvorilo joj je vrata za učešće u svetskoj tehnološkoj
utakmici. Upravo stoga kosovsko rušenje pravnog poretka, onakvog kakav
je ustanovljen posle Drugog svetskog rata osnivanjem organizacije
Ujedinjenih nacija, nikako joj ne ide u prilog. Uostalom, kao ni bilo
kome drugome ko gleda dalje od sadašnjosti.
Sve govori da će u kosovskom pravnom galimatijasu najgore proći
upravo Evropljani. Naime, svako sledeće sedanje za pregovarački sto sa
Rusijom sa druge strane, značiće dijalog sa nekim ko je ljut,
izneveren, oseća se poniženim, a pri tome ima – moć. I to veliku. Kakve
će adute u takvoj atmosferi da potegnu pregovarači iz EU kada zatraže
povećanje dotoka gasa ili regulisanje njegove cene, na primer. Da li će
moći da kažu Rusiji – smatrajte nas za partnere? Da li će moći da kažu
nemojte da nam kvarite posao u Ukrajini, tamo su naši interesi?
Prilagodite zakone delovanju, takozvanih, nevladinih organizacija,
osudite iranski nuklearni program...
„Crveni dan” separatizma
„Nedelja, 17. februar 2008. postaće ’crveni dan’ u kalendaru
separatista celog sveta”, napisao je nedavno jedan novinar moskovske
„Izvestije”. Jedno je sigurno, južna srpska pokrajina teško da će
uopšte moći da razmišlja o stvarnoj nezavisnosti. Prema rečima
Aleksandra Jurjeviča Borisova – predsedavajućeg grupe eksperata Saveta
Evrope za slobodu izražavanja u vremenima kriza i profesora Moskovskog
državnog instituta za međunarodne odnose – kosovsko društvo nije na
dovoljno visokom intelektualnom nivou koji bi pretpostavio da Kosovari
svoju sudbinu valjano preuzmu u sopstvene ruke. „Njih je do sada vodila
fiks-ideja o samostalnoj državi, ali obrazovanje neophodnih institucija
koje bi omogućile njeno funkcionisanje potpuno je potisnuto ustranu”,
smatra profesor Borisov.
„Osim toga, pitanje je koliko će nova država biti posvećena
sopstvenim problemima a koliko će se baviti spoljnopolitičkim
avanturama. Da li će nove vlasti Kosova umesto da podižu standard
svojih građana početi sa pričama da postoje Albanci i u Makedoniji,
Crnoj Gori, Grčkoj i, što je najvažnije, na jugu Srbije... U tom
slučaju ceo problem dobija potpuno nove parametre – parametre
beskonačnosti. Znači, umesto da se posle nezavisnosti Kosova podvuče
crta, otvara se nova etapa nestabilnosti u regionu i na Balkanu”,
objasnio je profesor Borisov u nedavnom intervjuu našem listu. A Balkan
je za Evropu i te kako važan.
Moskva čeka da njene opomene dopru do onih kojima su upućene. U Kremlju imaju vremena.