Kako da Srbija tuži SAD

Kako da Srbija tuži SAD





U Povelji UN postoji jedan
malo poznat postupak pomoću kojeg država može da iznese pred Savet
bezbednosti bilo koji spor. To bi bio siguran način da se dođe do ovog
suda, jer slučajevi koje uputi Savet bezbednosti ne mogu da se odbace


Specijalno za „Politiku”
Antoni D`Amato
Posmatrajući događaje na Kosovu iz Sjedinjenih Država, setio sam se
Američkog građanskog rata, kada su južne države proglasile nezavisnost
od Unije iznenadnim vojnim napadom na Fort Samter u Južnoj Karolini.
Bile su potrebne četiri godine najkrvavijeg rata u američkoj istoriji
da se sačuva teritorijalni integritet Unije.
Ako Kosovo bude pokušalo da se otcepi od Srbije, rat će se voditi
pravnim sredstvima umesto oružjem. Po mom mišljenju, međunarodno pravo
je sto odsto na strani Srbije. Ali to ne znači da će Srbija pobediti.
Sve zavisi od toga koliko će se strateški voditi pravna borba.
Moj profesor Luis Zon je imao običaj da kaže svojim studentima da,
ako je međunarodno pravo na vašoj strani, treba da pronađete način da
kroz Povelju UN odbranite svoj stav. Profesor Zon je bio glavni pravni
zastupnik u američkoj delegaciji kada je na kraju Drugog svetskog rata
u San Francisku sastavljena Povelja UN.
U Povelji UN postoji jedan malo poznat postupak pomoću kojeg jedna
država može da iznese pred Savet bezbednosti bilo koji spor sa drugim
državama. Savet onda može da preporuči način rešavanja. Ako tu postoje
i pravna pitanja (kojih će u slučaju Kosova svakako biti), Savet može
da uputi predmet Međunarodnom sudu pravde. To bi bio siguran način da
se dođe do ovog suda, jer slučajevi koje uputi Savet bezbednosti ne
mogu da se odbace.
Evo još jedne malo poznate činjenice. Kada se spor preda Savetu
bezbednosti, vodi se rasprava, a potom se glasa. Međutim, strane u
sporu moraju da se uzdrže od glasanja.
Spor koji bi Srbija mogla da preda Savetu bezbednosti uključio bi
sve zemlje koje su podržale kršenje međunarodnog prava javno
izjavljujući da će pomoći Kosovu u njegovoj težnji ka nezavisnosti od
Srbije (ta pomoć obuhvata priznavanje, isto kao i sklapanje ugovora i
trgovinskih sporazuma sa Kosovom).
Srbija bi mogla da navede sledeće zemlje kao strane u sporu: SAD,
Veliku Britaniju, Francusku, Belgiju, Italiju i Hrvatsku. Ove države su
trenutno članice Saveta bezbednosti, pa zato ne bi mogle da glasaju u
ovom slučaju.
Ostaje, dakle, devet država koje bi mogle da glasaju u Savetu
bezbednosti: Kina, Ruska Federacija, Burkina Faso, Kostarika,
Indonezija, Libija, Panama, Južnoafrička Republika i Vijetnam. Postoje
odlične šanse da bi većina od najmanje pet država mogla da pokaže
snažnu podršku međunarodnom pravu potvrđujući teritorijalni integritet
Srbije. Siguran sam da će zahtev Kosova da druge zemlje podrže njegovu
nezavisnost biti proglašen za očigledno kršenje međunarodnog prava.
Antoni D`Amato je profesor međunarodnog prava na čikaškom
Nortvestern univerzitetu. Autor je preko 25 knjiga i sto članaka. Bio
je glavni branilac dr Milana Kovačevića.




[objavljeno: 15/02/2008]