Nezavisnost Kosova jeste nelegalna, ali…
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 12. februara – Javna debata
Evropskog foruma za bezbednost na temu „Šta je zapravo secesija i da li
je Kosovo jedinstven slučaj“, koja je održana u Centru za evropske
strateške studije u Briselu, pokazala je da odgovor na ovo pitanje
nikako ne može biti jednostavan i da je veoma realno očekivati da će se
„kosovski slučaj“ vratiti u Ujedinjene nacije ukoliko EU želi da
najavljena nezavisnost južne srpske pokrajine i njeno priznanje budu
legalni. Izvan okvira legalnosti takođe je moguće tražiti rešenje za
Kosovo, istakli su učesnici debate i za to ponudili izvesne modele,
koji se manje-više zasnivaju na nadgledanoj nezavisnosti koja je
predviđena Ahtisarijevim planom.
Govoreći o priznanju najavljene jednostrano proglašene nezavisnosti
Kosova, Bruno Kopiters, profesor Slobodnog univerziteta u Briselu,
napomenuo je da slučaj Kosova jeste neobičan, ali da ne može biti
jedinstven.
– Otkako postoji opcija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova,
zagovarana unutar EU, evropske diplomate propagiraju da je Kosovo
jedinstven slučaj. Istovremeno, vlade država koje su suočene sa
secesionističkim pokretima kod kuće treba da su uverene da se
strategija EU neće okrenuti protiv njih samih. Zemlje kao što su
Gruzija i Kipar imaju zaista dosta razloga da osećaju nervozu, pa je
poruka EU da je Kosovo jedinstven slučaj veoma jasna. Priznanje Kosova
kao suverene države neće biti razmatrano kao pravni primer u bilo kom
eventualnom izboru koji će EU ili SAD morati da naprave ubuduće.
Pitanje „da li je Kosovo jedinstven slučaj“ veoma je zanimljivo.
Intrigantno je saznati zašto EU i dalje govori o „jedinstvenom slučaju“
a ne o „izuzetku“. Odgovor je jednostavan, jer se jedinstveni slučajevi
ne dovode u vezu sa generalnim principima, što nije slučaj sa
izuzecima. Izuzeci su zakonska obaveza...Takođe je moguće da EU
generalno tvrdi da ima legitimitet da nadvlada princip teritorijalnog
integriteta na kontinentu – kazao je pored ostalog Kopiters, koji se
dalje pozabavio moralnim aspektima „kosovskog slučaja“ rekavši da je
njegova secesija samo uzrok i da to znači da je priznanje unilateralne
nezavisnosti ispravljanje nepravde učinjene u prošlosti.
Dmitrij Trenjin, profesor Karnegi centra u Moskvi, rekao je da
očekuje da će se zvanična Moskva oštro suprotstaviti kosovskoj
nezavisnosti i priznanju takve državnosti.
– Rusija će, možemo biti sigurni, blokirati prijem Kosova u UN.
Ruski lideri iskreno veruju da su kosovska nezavisnost, a pogotovu
način na koji se ona ostvaruje i formalizuje velike greške i opasni
potezi koje povlače EU i SAD. Odbijanje Rusije da dopusti prijem Kosova
u UN obezvrediće legitimnost aktivnosti koje EU namerava da preuzme na
Kosovu. Ruska strategija će verovatno biti da sedi i posmatra kako
Zapad povlači poteze na sopstveni rizik, bez mandata UN, i suočava se
sa posledicama. Istovremeno, Moskva će za svoje dostojanstveno držanje
i principijelno poštovanje međunarodnog prava svakako očekivati
naknadu, kako političku tako i ekonomsku – istakao je Trenjin.
Gerald Knaus, iz Inicijative za stabilnost Evrope u Istanbulu, rekao
je da je nezavisnost Kosova iznuđena, ali i jedina preostala opcija za
južnu pokrajinu Srbije. Knaus je istakao da ta nezavisnost neće biti
istinska, već nadgledana i upravljana. On je ulogu Evropske unije u
misiji na Kosovu uporedio sa ulogom Britanske istočnoindijske kompanije
u Indiji tokom 19. veka.
Govoreći u prilog priznanju nezavisnosti Kosova, Janoš Bugajski, iz
Centra za strateške i internacionalne studije u Vašingtonu, kazao je
pored ostalog da bi „lekcija o uskraćivanju nezavisnosti Kosovu bila
dobro primljena u diktatorskim vladama”.
Nikola Lukić i Ivan Samardžić, predstavnici misije Srbije u EU,
ponovili su zvanični stav Beograda da je jednostrana nezavisnost Kosova
nelegitimna, a njeno priznanje i angažovanje najavljene misije EU na
Kosovu u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta
bezbednosti UN.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 13/02/2008]
Prijem 
