Zbrka u Briselu, neizvesnost u Prištini
Komisiju EU i pojedine
šefove diplomatija potpuno iznenadilo izuzetno čvrsto držanje Vojislava
Koštunice, piše bečki „Standard”
Od našeg stalnog dopisnika Brisel, 13. februara – Misija Evropske unije na Kosovu i
Metohiji „neće dozvoliti rad paralelnih institucija, konkretno u
severnom delu Kosovske Mitrovice”, i neće tolerisati pojavu „novih
granica”, tvrde diplomatski izvori u Briselu i dodaju da će policajci
iz misije „odlučno reagovati u slučaju bilo kakvog nasilja”, i to u
koordinaciji sa Unmikom i Kforom.
Operativni plan misije Euleks i odluka o njenom slanju u južnu
pokrajinu Srbije biće verifikovani pre ministarskog sastanka u
ponedeljak 18. februara, potvrdili su ovi visoki zvaničnici EU
napomenuvši da „neće biti nikakve teritorijalne podele i paralelnog
sistema vlasti na Kosovu”.
Prema istim izvorima, razmeštanje misije EU biće obavljeno u
narednih 120 dana u pet faza, a u tom periodu će u okviru pravosudnog i
policijskog dela misije (ESDP) biti razmešteno oko 2.000 ljudi iz
zemalja EU, kao i iz Švajcarske, Norveške, Hrvatske, SAD i Turske.
Njihov šef biće francuski general i bivši komandant Kfora Iv de
Kermabon, koji će u okviru svoje komande angažovati i oko 1.000
pripadnika lokalne Kosovske policijske službe (KPS). Na čelu
međunarodne civilne misije, koja bi trebalo da broji nešto manje od 100
službenika, u ulozi specijalnog predstavnika EU naći će se holandski
diplomata Piter Fejt.
Zvaničnici u Briselu su ponovili da će osnovna uloga misije EU biti
pomoć u uspostavljanju „multietničkog i demokratskog društva koje će
posebno voditi računa o pravima manjina i zaštiti srpskog kulturnog i
verskog nasleđa”, za šta su, kako ističu, dobili čvrste garancije i od
Hašima Tačija, kosovskog premijera. Cilj misije je, prema njihovim
rečima, uspostavljanje vladavine zakona, približavanje Kosova Evropskoj
uniji i sistemu vrednosti koji u njoj važi. Oni istovremeno ističu da
nezavisnost Kosova neće biti stvarna, jer kosovski političari još
nemaju kapacitet da sami uspostave demokratske institucije i valjan
pravni sistem. Zbog toga će nezavisnost biti koordinisana i postepena,
koja u prvoj fazi predviđa prenošenje nadležnosti sa Unmika na kosovske
institucije, pri čemu bi misija EU odigrala samo ulogu asistenta u tom
transferu i „pomogla da se stane na put korupciji i organizovanom
kriminalu”.
Govoreći o ulozi Srbije, oni ističu da od zvaničnog Beograda očekuju
kooperativnost i otvorene linije za dijalog, posebno napominjući da su
Srbiji i dalje širom otvorena vrata integracija u EU. Na pitanje da li
to znači da će Beograd moći da računa na članstvo u EU, iako
istovremeno ne priznaje jednostrano proklamovanu nezavisnost svoje
južne pokrajine, odgovaraju da su to dva odvojena procesa.
Ipak, bečki „Standard” piše da je nekoliko zemalja Evropske unije
upozorilo rukovodstvo kosovskih Albanaca da će odložiti priznavanje
kosovske državnosti ukoliko prištinski parlament već u nedelju proglasi
nezavisnost.
Pozivajući se na visoke diplomatske izvore u Briselu, taj dnevnik
još navodi da je „sve manje jasno kako će izgledati dalja procedura u
Prištini narednih dana” i da se „u Komisiji EU i u Savetu ministara
trenutno nagađa o tome koje su prave namere kosovskog vođstva”.
„Diplomate pretežno računaju da će u nedelju u Prištini biti usvojena
deklaracija o namerama u vezi sa predstojećom nezavisnošću, ali se
mogućim smatra da iznenada bude usvojena i sama deklaracija o
nezavisnosti”, piše „Standard”.
Citira se neimenovani „visoki diplomata” iz Brisela koji je ocenio
da „vlada potpuni haos” i da je i Komisiju EU i pojedine šefove
diplomatija „potpuno iznenadilo izuzetno čvrsto držanje (premijera
Srbije) Vojislava Koštunice”.
Isti izvor je naveo, kako prenosi „Standard”, i da „kratkoročno na
dnevni red stavljeno potpisivanje političkog sporazuma, koje je Srbija
odbacila kao manevar za skretanje pažnje, pokazuje koliko je pogrešno
EU procenila situaciju”. „Sada je rukovodstvo u Prištini pod pritiskom
iz Beograda sve nervoznije i prilično nepredvidivo”, prenosi „Standard”
ocenu briselskog diplomate.
Navodi se da je, „kako se saznaje, nekoliko država, poput Nemačke,
Holandije i Španije, vođstvu u Prištini saopštilo da će odložiti
priznavanje ukoliko se deklaracija o nezavisnosti usvoji već u
nedelju”, jer zemlje EU „žele da prvo sačekaju da se stanje u Srbiji
smiri”.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 14/02/2008]
Izvor: Politika
Prijem 
