Varničenje u Minhenu

Varničenje u Minhenu





Na pomirljiv ton ruskog
vicepremijera Sergeja Ivanova američki senator Džon Mekejn odgovorio
pozivom na širenje NATO-a i izbacivanjem Rusije iz G-8






TRAGOM VESTI
Međunarodnu konferenciju o bezbednosti, koja je tokom proteklog vikenda
po 44. put održana u Minhenu, mnogi posmatrači sa Zapada ocenili su kao
novi, pomirljivi korak u odnosima između SAD i Rusije. Šlagvort za
takav stav dao im je lično Sergej Ivanov, vicepremijer i bivši ministar
odbrane Ruske Federacije, iznevši više predloga o saradnji dve sile
kojima bi se prevazišao trenutni „kratak spoj“ izazvan širenjem NATO-a
u Evropi, planovima o instaliranju američkih raketnih sistema u
Poljskoj i Češkoj, insistiranjem Vašingtona na unilateralnom rešavanju
problema Kosova... Ipak, kako se ispostavilo, i pored izražene želje za
„spuštanjem lopte“, varnice su u Minhenu sevale na sve strane.
Pomirljivost Ivanova, za razliku od prošlogodišnjeg minhenskog
izlaganja ruskog predsednika Vladimira Putina koji je naglasak stavio
na opasno raspirivanje trke u naoružanju, izazvala je pažnju i zbog
potpuno suprotnih stavova koje je povodom ovogodišnje konferencije
izneo američki senator i kandidat za šefa države Džon Mekejn. Ukratko,
u programskoj izjavi, koju je zbog zauzetosti predizbornom kampanjom
dostavio medijima, Mekejn se otvoreno založio za dalju ekspanziju
zapadne vojne alijanse, uključenjem u njene redove Ukrajine, Gruzije,
pa čak i – nezavisnog Kosova! Uzgred, senator je predložio i da se
Rusija isključi iz kluba osam najrazvijenijih država sveta.
Njemu se, na svojstven način, pridružio i učesnik konferencije
ministar odbrane SAD Robert Gejts izjavom da je upravo sovjetska
okupacija Avganistana sedamdesetih godina prošlog veka iznedrila
terorizam u obliku kakav danas poznajemo! Po njemu, Amerikanci su
pogrešili što su „zapostavili“ tadašnju vladajuću garnituru u
Avganistanu. Istovremeno, naoružavanje i vojna obuka terorista talibana
i Al Kaide, po Gejtsu, bili su sasvim prirodni pošto su se oni, kako je
naveo, „tada borili za nezavisnost zemlje od sovjetskih okupatora“.
Ali, ma koliko smirujuće delovale reči Ivanova, ambiciju da odigra
malo „tvrđe“ pokazala je i ruska strana. Naime, vicepremijer nije krio
odlučnost Moskve da sa Zapadom, posebno sa SAD, ubuduće komunicira
isključivo sa pozicije ravnopravnih partnera. Ne krijući da Rusija sebe
ponovo smatra „supersilom“, Ivanov je predložio otpočinjanje novog
dijaloga o naoružanju, ali i o drugačijem pristupu borbi protiv
terorizma kao globalne pošasti koju (borbu), prema njegovim rečima,
pojedine države više koriste radi jačanja sopstvenog uticaja nego radi
osiguranja svetske bezbednosti.
Iako je nedvosmisleno stavio do znanja da Rusiju ne interesuje trka
u naoružanju, onako kako je vidi, i vodi, Amerika, Ivanov je ipak
napomenuo da će odgovor njegove zemlje na razmeštanje američkih raketa
u Evropi biti „efikasan, adekvatan i mnogo jevtiniji od stvaranja,
takozvanog, trećeg pozicionog rejona“ na čemu insistiraju SAD. „Čak ako
pregovori i ne daju pravi rezultat i bude doneto konačno rešenje o
stvaranju trećeg pozicionog rejona u Poljskoj i Češkoj, do njegove
realizacije će proći barem četiri do pet godina, što nam daje dovoljno
vremena za adekvatan odgovor“, naglasio je Ivanov.
Prema rečima ruskog vicepremijera, Dogovor o ograničenju strateškog
naoružanja (Salt 1) trebalo bi, zarad globalne bezbednosti, zameniti
novim programom, daleko otvorenijim i, što je važnije, u njega je
neophodno privući i one države koje su u međuvremenu takođe stekle
strateško naoružanje. „To je oblast u kojoj Rusija i SAD ne samo da
treba da sarađuju, nego su na to i obavezne“, istakao je Ivanov.
Po svoj prilici, ublažavanje tona od strane Moskve tek bi trebalo da
dobije adekvatnu reakciju u Vašingtonu. Prelomna tačka bi mogla da
nastane već za nekoliko dana, kada će, kako se spekuliše, parlament
Kosova proglasiti jednostranu nezavisnost južne srpske pokrajine.
Sergej Ivanov je u Minhenu ponovio stav da Rusija neće bezglavo
uskočiti u taj voz i priznati nezavisnost gruzijskih otcepljenih
republika Abhazije i Južne Osetije. Odgovor Moskve zasnivaće se, pre
svega, na sopstvenim interesima, razvoju prilika na Severnom Kavkazu,
potezima koje će učiniti vlasti u Suhumiju i Chinvaliju, ali i
gruzijskoj prestonici Tbilisiju, kao i na reakcijama međunarodne
javnosti na ovakav jednostran čin.
U svakom slučaju, reklo bi se, lopta je u vašingtonskom dvorištu,
problem je jedino u tome što se trenutno ne zna ko će u tom dvorištu
biti gazda. Džon Mekejn se već deklarisao kao čovek koji teško prihvata
prijateljstvo sa Rusijom, da li će se slično izjasniti i njegovi
suparnici – Barak Obama i Hilari Klinton – ostaje da se vidi. Kao i to
koliko dugo će zapadne analitičare držati zadovoljstvo minhenskim
nastupom Sergeja Ivanova.




Slobodan Samardžija



[objavljeno: 12/02/2008]