Tihić šokirao Lajčaka
Odustajanjem od principa
Mostarske deklaracije o reformi policije Sulejman Tihić doveo u pitanje
potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa Evropskom
unijom
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 3. februara – Visoki predstavnik međunarodne
zajednice u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak izjavio je da je
šokiran ponašanjem predsednika Stranke demokratske akcije Sulejmana
Tihića, koji je sinoć na sastanku lidera šest vodećih
bosanskohercegovačkih partija, održanom u Širokom Brijegu, odustao od
principa reforme policije u BiH koje je prihvatila Evropska unija.
Tihić je, naime, rekao da on ne može prihvatiti da budući policijski
organi, koji bi trebalo da se formiraju na nivou BiH, nemaju nikakvih
nadležnosti nad „lokalnim policijama“, odnosno policijama Republike
Srpske i Federacije BiH. Time je, praktično, povukao svoj potpis sa
Mostarske deklaracije o reformi policije na osnovu koje je BiH
parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom
unijom. Na osnovu Mostarske deklaracije usvojen je Akcioni plan njenog
sprovođenja, odnosno usvajanje seta zakona na nivou BiH, koji bi BiH
omogućili da do sredine marta potpiše Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju sa Evropskom unijom.
Lajčak je Tihićev postupak ocenio kao „totalno kontraproduktivan za
BiH, potpuno neočekivan, štetan i nepotreban“. „Tihić je ugrozio timski
duh koji su politički lideri u BiH postigli potpisujući Mostarsku
deklaraciju i Akcioni plan o reformi policije. Ako neko zbog svojih
interesa ucenjuje BiH i njenu evropsku budućnost, onda neka snosi i
posledice“, poručio je Lajčak, naglasivši da Tihić „ruši ono što je
prihvatio Brisel“.
Prethodno, na sastanku je došlo do žestoke svađe između Tihića i
predsednika Stranke za BiH Harisa Silajdžića. Lider SDA optužio je
Silajdžića da je pristao na opstanak policije Republike Srpske, a on mu
je odgovorio da to nije tačno, jer će to pitanje doći na dnevni red u
okviru razgovora o promenama Ustava BiH.
Lider Partije demokratskog progresa i učesnik razgovora u Širokom
Brijegu Mladen Ivanić rekao je za naš list: „Tihić je doveo u pitanje
napredovanje BiH prema Evropskoj uniji, jer je bez glasova poslanika
SDA mala verovatnoća da ćemo usvojiti zakone o reformi policije. A bez
njih nema ni potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Najviše me zanima kako će visoki predstavnik reagovati na ovakvo
ponašanje Sulejmana Tihića, predsednika najjače bošnjačke stranke“.
--------------------------------------------------------------------------
Hilari zabrinuta za sudbinu BiH
Od našeg stalnog dopisnikaBanjaluka, 2.
februara – Jedan od pretendenata Demokratske stranke za predsednika
Amerike Hilari Klinton najavila je da će, ako postane stanovnik Bele
kuće, posvetiti mnogo veću pažnju Bosni i Hercegovini kako „ona ne bi
opet postala glavna opasnost za evropsku bezbednost, pogotovo sada kada
se kosovska situacija približava istorijskom rešenju”.U intervjuu datom
nedeljniku „Sabah”, ona je rekla da je BiH, od potpisivanja Dejtonskog
sporazuma kojim je završen rat, napravila veliki napredak. Ali, dodala
je ona, u ovoj zemlji, ipak, i sada postoje „značajni politički i
ekonomski izazovi”, zbog kojih Amerika mora stajati uz BiH. „Dvanaest
godina posle potpisivanja mira u Dejtonu, kombinacija američke
nezainteresovanosti, slabosti Evropske unije, te ruske i srpske
opstrukcije prete Bosni i Hercegovini”, konstatovala je Hilari Klinton,
koja je naglasila da je „veoma ponosna” na ulogu koju je imala dok je
predsednik Amerike bio njen muž Bil Klinton. Ona je posebno istakla
značaj Dejtonskog sporazuma, koji ne samo što je zaustavio krvoproliće
već je „postavio temelje nove BiH kao jedinstvene i nezavisne države”.
U ovom kontekstu ona je pomenula i Haški tribunal rekavši da je on
„priveo mnoge agresore pravdi” i tako se, kao i kada je govorila o
posetama BiH 1996. i 1997. godine – tvrdeći da je, da bi izbegla
snajperske hice, trčala preko aerodromske piste – opet spotakla o
istinu. Naime, Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je tužbu BiH
protiv Srbije za agresiju, tako da nijedan haški optuženik ne može biti
tretiran kao agresor.
Prijem 
