Na današnji dan - 31. JANUAR

Na današnji dan - 31. JANUAR
RTS

1747. - Prva klinika u svetu za lečenje veneričnih bolesti otvorena je u londonskoj bolnici 'Lok'.

1797. - Rođen je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika muzičkog romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je 31 godinu, a za samo 18 godina rada stvorio je 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama 'Lepa mlinarica', 'Zimsko putovanje', 'Labudova pesma', scenska muzika za 'Rozamundu', simfonije 'Sedma u c-molu', 'Osma u h- molu' [tzv. nedovršena], klavirske kompozicije 'Muzički trenuci', 'Impromptija', opera 'Alfonso i Estrela', operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

1808. - I formalno je prestala da postoji Dubrovačka Republika. Gotovo dve godine grad je bio pod okupacijom od strane Francuza [maršal Marmon, tada general]. Posle sloma Napoleona i Bečkog kongresa 1815. grad je pripojen Austriji. Godine 1918. oslobodili su ga Srbi i pripojen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada je 1991. uništena Jugoslavija on je ostao u
Hrvatskoj.

1841. - Rođen je srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima.Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira - bio je poliglota i čovek velike erudicije. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije 'Maksim Crnojević', 'Pera Segedinac', rasprave 'Kritički uvod u opštu filozofiju', 'O Jovanu Jovanoviću Zmaju , njegovu pevanju, mišljenju i pisanju', 'Osnova lepote u svetu'.

1870. - Umro je srpski dobrotvor Nikola Čupić, osnivač književnog fonda 'Čupićeva zadužbina', kojem je zaveštao kuću u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Rođen je 1834. u Šapcu u porodici Kurtović, ali je uzeo devojačko prezime majke, ćerke Stojana Čupića, u narodnim pesmama poznatog kao Zmaj od Noćaja.

1882. - Rođena je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća baletska umetnica klasičnog stila početkom 20. veka. Karijeru je počela u Petrogradu, gde je igrala s Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu s kojom je sa ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajući publiku igrom u baletima 'Labudova smrt', 'Leptiri', 'Šopenijana', 'Labudovo jezero', 'Žizela', 'Rajmonda'.

1917. - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila 'totalni rat na moru', u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje brodova bez opomene nagnalo je do tada neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.

1943. - Na kraju Staljingradske bitke u Drugom svetskom ratu ostaci nemačkih armija obustavili su otpor, a nemački komandant feldmaršal Fridrih fon Paulus potpisao je bezuslovnu kapitulaciju i predao se sa 90.000 vojnika i oficira. Slom kod Staljingrada - Nemaca i njihovih saveznika Italijana, Mađara, Rumuna i Hrvata označio je početak kraja Trećeg rajha. Za šest meseci Nemačka je u teškim borbama izgubila više od milion vojnika, a 75 divizija potpuno je razbijeno.

1946. - Skupština je izglasala je prvi Ustav FNRJ u kojem je usvojen princip federalnog uređenja zemlje.

1950. - Predsednik SAD Hari Truman saopštio je da je naredio proizvodnju hidrogenske bombe.

1956. - Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani 'Kad smo bili vrlo mladi', 'Vini Pu', 'Kuća na Puovom uglu', 'Sad nas je šestoro'.

1958. - Lansiran je prvi američki veštački satelit 'Eksplorer I'.

1962. - Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, iz Organizacije američkih država isključena je Kuba i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom.

1962. - Umro je karikaturista Petar 'Pjer' Križanić, jedan od rodonačelnika srpske karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača 'Ošišanog ježa'. Rođen u Glini, na Baniji, došao je u Beograd 1922. i zaposlio se u 'Novom listu', a 1923. prešao je u 'Politiku'.

1964. - Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica 'Luna 9', koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Meseca.

1971. - Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.

1974. - Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju 'Semjuel Goldvin Prodakšns', koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju 'Metro-Goldvin-Majer', ali je potom ponovo postao samostalni producent. Filmovi: 'Stela Dalas', 'Tamni anđeo', 'Ćorsokak', 'Zapadnjak', 'Male lisice', 'Najbolje godine našeg žvota', 'Tajni život Voltera Mitija', 'Momci i devojke', 'Porgi i Bes'.

1994. - U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene pored centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a mnoge ranili.

1996. - Tamilski terorista-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu, usmrtivši oko 90 i ranivši više od 1.400 ljudi.

2000. - Harold Špilman, porodični lekar iz severozapadne Engleske, osuđen je za ubistvo smrtonosnom injekcijom 15 svojih mahom starijih pacijenata. Najgori britanski serijski ubica, za kojeg se pretpostavlja da je ubio više od 200 pacijenata, obesio se u zatvorskoj ćeliji u januaru 2004.

2001. - Bivši libijski tajni agent Abdel Beset el Migrahi osuđen je na doživotnu robiju zbog podmetanmja bombe u avion 'Pan Amerikena' koji je 1988. eksplodirao iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi u letilici i na tlu. Njegovog zemljaka El Amina Kalifu Fahimu sud je oslobodio krivice.

2002. - Rimokatolička crkva u Irskoj pristala je da plati 128 miliona evra obeštećenja ljudima koji su bili žrtve zloupotreba seksualne prirode dok su boravili u dečjim domovima pod upravom rimokatoličke crkve.

.