Dimitrij Rupel u poteri za „krticom”
Prva žrtva je bivši
slovenački ambasador u Londonu, kome je bez sudskog naloga oduzet
službeni računar, sa obrazloženjem da je „praćenjem utvrđeno da je imao
kontakte sa medijima”
Od našeg stalnog dopisnikaLjubljana, 5. februara – Iako je šef slovenačke
diplomatije Dimitrij Rupel još koliko u nedelju u emisiji ljubljanske
POP TV tvrdio da je obelodanjivanje sadržaja diplomatskih beležaka u
beogradskoj „Politici” („Amerika diktira, Evropa statira”) i
ljubljanskom „Dnevniku” dana 25. januara 2008. „tek nevažna sitnica u
našem (diplomatskom) radu”, najnoviji rasplet događaja potvrđuje da
ministar nije bio iskren pred domaćom javnošću i da je afera
„diplomatska pošta” mnogo veći zalogaj nego što je Rupel raspoložen da
prizna. Sinoćnji javni protest sindikata slovenačkih diplomata otkrio
je da u Rupelovom MSP teče intenzivna potraga za „izvorom informacija
koje su završile u medijima”, a prva žrtva te potere je diplomata
Marjan Šetinc, bivši slovenački ambasador u Londonu od 1998. do 2002.
U kancelariju ambasadora Šetinca u zgradi MSP Slovenije je, kako
saznajemo, u petak pred kraj radnog vremena ušlo „osam osoba iz
unutrašnje kontrole (slovenačkog) Ministarstva spoljnih poslova”,
naredilo mu da isključi kompjuter, posle čega je sprava zapečaćena i
predata policiji. Iako je Hrvatska radio televizija danas na svom
teletekstu objavila da je u Sloveniji „nađen krivac za skandal”, niko
od zvaničnika i novinara u Ljubljani ne usuđuje se da uperi prstom u
Šetinca i optuži ga za to što su dokumenti objavljeni. Sam Šetinc ne
želi da bude „žrtveni jarac” posebno što nije službeno osumnjičen za
otkriće o domunđavanjima diplomatskih predstavnika Slovenije sa
funkcionerima Stejt departmenta zbog vođenja spoljne politike Evropske
unije u prvoj polovini 2008, nedelju dana uoči slovenačkog preuzimanja
predsedavanja Unijom.
Ovdašnji mediji danas ističu protest izvršnog odbora sindikata
slovenačkih diplomata u kome je postupak prema Šetincu označen kao
„nerazuman i ponižavajući”, uz izjave Šetinca koji je sinoć, kasno
uveče u poslednjoj informativnoj emisiji RTV Slovenija „Odmevi”
(odjeci), vidno deprimiran i potresenodbacio sve optužbe.
Slovenačke diplomate upozoravaju da je svrha „ovakvog postupka da
isprepada sindikalno angažovane službenike MSP”, koji već dugo
upozoravaju na loše odnose u Rupelovom ministarstvu, jer su odnosi
napeti, a zaposleni nezadovoljni, zbog čega su se u javnosti pojavile
špekulacije da su Rupelu aferu uistinu zakuvali njegovi saradnici iz
čiste osvete, što je Rupel odbacio rečima da „osveta nema šta da traži
u državnoj upravi ili ministarstvu”, te da je sve to rezultat
„političke spletke, pristrasnosti, lošeg raspoloženja”… Šetinc
potvrđuje da su mu nepozvani „islednici”, na molbu da objasne „šta to
rade”, dok su odnosili njegov službeni računar, uzvratili da je
praćenjem utvrđeno da je proteklih sedmica komunicirao sa redakcijom
ljubljanskog „Dnevnika”, koji je 25. januara objavio akcente sadržaja
pomenutih diplomatskih beležaka sa sastanka na kome je sada već bivši
politički direktor slovenačkog MSP-a Mitja Drobnič primio instrukcije
Bele kuće kako Slovenija na čelu EU treba da postupa prilikom
odlučivanja o kriznim žarištima u svetu i drugim vrućim multilateralnim
temama. Šetinc navodi da mu ni pre ni tokom postupka nije pokazan
nikakav sudski nalog niti sudsko odobrenje da iko sme da proverava
njegove telefonske razgovore, što je u slovenačkim medijima već
okarakterisano ne samo kao gruba povreda domaćeg zakonodavstva, nego i
ljudskih prava, jer je privatnost razgovora jedno od temeljnih prava
pojedinca. Sud, inače, takvu odluku može da donese, ali samo kada
istražni organi predoče dokaze da je osumnjičeni upleten u delikt koji
se kvalifikuje kao „najgore krivično delo”, što razotkrivanje suštine
navedene diplomatske beleške–koja nije bila opremljena naznakom
„državna tajna” ili „poverljivo” – svakako nije.
U međuvremenu je ministar Rupel veštim manevrima donekle
minimalizovao slučaj „vašingtonskih pritisaka na Sloveniju” (da posluži
kao primer, tako što bi prva priznala nezavisno Kosovo), izjavama poput
one da je to „minoran zapis sa radnog sastanka”, a onda je glad
javnosti za senzacijama utolio lansiranjem (ponovo) pograničnih čarki
sa Hrvatskom, čime je bar za kratko vreme sklonio sa dnevnog reda
zahteve opozicionih prvaka i liberalne javnosti da zbog vazalstva
Ljubljane prema SAD i drugim velesilama – on mora da napusti
ministarsku fotelju. Da Rupela ipak nije prošla žeđ za osvetom
„unutrašnjem neprijatelju”, dokazuje polurečenica koju je izgovorio na
POP TV da je „stvar već u rukama policije, pošto se tu radi o običnom
lopovluku”.
„Mladika”, kako ljubljanski mediji popularno krste bivšu bolnicu JNA
u koju se, posle bogatog preuređenja, pre nekoliko godina uselio
Rupelov diplomatski kor, u međuvremenu „pooštrava pristup
informacijama” tako što maksimalno izbegava odgovore na pitanja kakva
je sudbina iz Vašingtona povučenog ambasadora Samuela Žbogara, odnosno
da li je istina da je, pored prve žrtve ove afere (Mitje Drobniča), još
jednoj osobi iz MSP-a oduzet kompjuter.
Slučaj koji je u slovenačkoj prestonici kršten kao „diplomatska
pošta” ponovo se vraća u žižu javnosti, posebno što su danas svi
slovenački mediji u udarnim terminima preneli da su „Dokumenti MSP-a
(ponovo) u beogradskoj ,Politici’”.
Svetlana Vasović-Mekina
Izvor: Politika