Postoji li tajna dugovečnosti patrijarha pravoslavnih crkava

Postoji li tajna dugovečnosti patrijarha pravoslavnih crkava u svetu

Naš patrijarh je ideal vizantijskog monaha
Dugovečnost je Božji dar i nagrada, sve nam biva po Božjoj volji. Apostol Pavle kaže: „Što se mene lično tiče, ja bih voleo odmah da umrem, da nisam tu, da se preselim u večnost, ali zbog ove crkve Gospod me još drži, Bog najbolje zna zašto“, kaže u razgovoru za „Blic“ protojerej dr Radomir Popović, profesor opšte istorije hrišćanske crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Među najstarijim pravoslavnim crkvenim poglavarima je i Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, koji je rođen 11. septembra 1914. godine. Bugarski patrijarh Maksim rođen je 29. oktobra iste godine, a rumunski Teokrist mlađi je svega godinu dana od njih dvojice. Sva trojica i dalje uspešno vode svoje crkve.

- Prošle godine je etiopski patrijarh umro u 104. godini. Uglavnom je reč o ljudima koji su pre svega monasi, kaluđeri, koji vode veoma umeren lični život. Našli su svoju meru i u postu, molitvi, podvigu, spavanju i u radu. Primer našeg patrijarha je enciklopedijski, tipičan primer čoveka koji je našao meru u svemu. Dakle, imamo jednog autentičnog vizantijskog monaha iz rane vizantijske epohe, koji je naš savremenik. To je zaista retko naći u svetu, i to se može osetiti i u načinu na koji poglavari drugih crkava respektuju patrijarha Pavla. Mi ispred sebe imamo hrišćanina koji je upravo to što jeste - ni manje ni više. Naše vreme daje svece i grešnike isto tako kao što je u ranoj crkvi. U svakom vremenu je moguće bez ostatka i bez rezerve biti savršeni hrišćanin - kaže protojerej Popović.

Funkcija patrijarha je, kao i funkcija episkopa i pravoslavnoj crkvi - doživotna. Ipak, ima kanona koji „nerado govore o njihovom penzionisanju“, kada zbog bolesti nisu u mogućnosti da obavljaju funkciju. Kao primer naš sagovornik navodi teško bolesnog patrijarha Germana, za čijeg je života još bio izabran patrijarh Pavle.

- Već više od hiljadu godina praksa je da se patrijarsi biraju od postojećih episkopa. Izbor patrijarha je stvar izbornog sabora episkopa, bira se većinom glasova. Glasanje u saboru episkopa je tajno. Kod nas je praksa da se od tri kandidata koji dobiju najviše glasova žrebom izvlači jedno ime i taj je patrijarh. Ta praksa je prisutna i u ostalim pravoslavnim crkvama - kaže protojerej Popović.

I vernici biraju patrijarha
U crkvi su mogući i drugačiji načini izbora patrijarha, kao što su sporazum, dogovor u saboru, javno glasanje ili aklamacija, ako je reč o kandidatu koji je neosporan za sve članove sabora.

Postoje slučajevi i kada u izboru patrijarha učestvuju i vernici, kao što je to slučaj u Rumuniji:

- U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi koja je posle Ruske pravoslavne crkve po broju vernika najveća u pravoslavnom svetu, u izboru patrijarha učestvuju na poseban način ne samo episkopi već i sveštenici, monasi i obični vernici. Po njihovom crkvenom ustavu, koji važi i danas, u svakoj eparhiji na nivou parohija bira se po nekoliko vernika, koji su laici, a koji ulaze u izborni sabor. Kad se bira patrijarh u Bukureštu, oni učestvuju u izboru. To je ostatak ispravne i stare prakse gde su u izboru sveštenika u parohiji učestvovali vernici. Ima primera gde je neko izabran za episkopa, u nekoj eparhiji, ličnost koja je potpuno nepoznata vernicima i oni su ga vraćali. To je razumljivo, jer ne može neko biti nametnut za episkopa u oblasti ili gradu, a da ne poznaje kraj, ljude, i ne može da obavlja dužnost.

Osim u načinu izbora patrijarha, u pravoslavnim crkvama postoje razlike i u sprovođenju posta, koji je prisutan još od nastanka crkve.

- Kod nas je post vezan samo za hranu, i kada govorimo o postu, mislimo samo na tanjir i hranu, što nije prava i celovita dimenzija posta. Post je jedno uzdržavanje u svakom vidu, kako kaže Zlatousti: „Kad postiš da posti tvoje oko, uho, ruka, noga, stomak, da posti tvoja želja i prohtevi“ - to je celoviti post. Mi obično post laički svodimo na neku vrstu dijetalne hrane, da nema mesa i mlečnih proizvoda - objašnjava sagovornik „Blica“.


Kako treba da se posti
Od regije do regije i post se razlikuje. Mediteranci izbegavaju da jedu meso i mlečne proizvode, dok je post za narode koji žive severnije za nijansu drugačiji.

- Stav crkve o postu je veoma trezven i razuman. Ako gospodarimo stomakom, glavom, mislima, znači da gospodarimo celokupnom svojom ličnošću, i to je cilj posta. Savlađivanje strasti u nama, naših prohteva i fizičko i duhovno čišćenje, koje treba da bude jedinstveno. Post je plod vere i to čini post nečim drugim od sprovođenja dijete - kaže protojerej dr Popović.

On napominje da je naša crkva zahvaljujući uticaju velikog broja manastira - Žiče, Studenice, Hilandara - u narodu sačuvala visoko poštovanje posta koje je čak rigoroznije nego kod Grka i Rusa.

- Treba imati i ne samo jaku veru nego i život po veri. U jevanđelju Hrist kaže: „Neće svako ko govori, nego ko čini“. Mogu svi da govore, ali je malo onih koji tvore - kaže protojerej Radomir Popović.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej I
Rođen je 1940. godine na turskom ostrvu Imbrosu. Svetovno ime mu je Demetrios Arhontonis. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a srednju u Istanbulu. Potom upisuje teologiju u Halkiju, koju završava za najvišim ocenama 1961. i uzima ime Vartolomej. Od kada je izabran 1991. nastavlja rad svojih prethodnika na obnovi dijaloga sa katoličkom crkvom, muslimanima i Jevrejima. Veliki je borac za zaštitu prirodne sredine zbog čega je dobio nadimak „zeleni patrijarh“.

Ruski patrijarh Aleksij II
Rođen je u Talinu 1929. godine. Svetovno ime mu je Aleksej Mikailovič Ridiger. Obrazovao se u Lenjingradu, 1950. je zaređen, a tri godine kasnije je završio teološku akademiju. Uprkos godinama, vodi aktivan sveštenički život. Putuje blindiranim automobilom i nalazi se pod zaštitom Federalne službe bezbednosti. Patrijarh Aleksij II je navodno bio agent KGB-a tokom komunističke ere. U dokumentima koji su objavljeni 1999. šifrovano ime mu je bilo Drozdov. Crkva tvrdi da su ti dokumenti falsifikovani.

Rumunski patrijarh Teokrist I
Rođen je 1915. godine kao deseto dete u porodici od jedanaestoro dece. Svetovno ime mu je Toader Arapašu. Postao je monah 6. avgusta 1935, a pet godina kasnije je započeo studije teologije na univerzitetu u Bukureštu. Kada je 1986. izabran za patrijarha, blisko je sarađivao sa komunističkim vlastima. Nakon revolucije 1989, podnosi ostavku i sklanja se u manastir. Na poziv predsednika Jona Ilieskua vraća se u Bukurešt. Štampa u Rumuniji ga je šesto optuživala za saradnju sa zloglasnom Sekuritateom.

Bugarski patrijarh Maksim
Rođen je 1914. godine u planinskom selu Orešak. Svetovno ime mu je Marin Minkov. Studirao je bogosloviju na Univerzitetu u Sofiji. Zaredio se 1941. i služio je u brojnim crkvama i manastirima. Uprkos lošem odnosu diktatora Todora Živkova prema crkvi, uspeo je da dobije i podršku Politbiroa kako bi bio izabran za patrijarha 4. jula 1971. Pre dve godine otkriveno je da je sarađivao sa komunistima i to dovodi do protesta velikog dela sveštenstva. Ipak, patrijarh uspeva da zadrži kontrolu u eparhijama.

Srpski patrijarh Pavle
Patrijarh srpski Pavle, najstariji patrijarh u pravoslavlju, rođen je 11. septembra 1914. u slavonskom selu Kučanci kao Gojko Stojčević. Kao dečak bio je slabašnog zdravlja. Rodnu Slavoniju napušta 1941. godine, kada mu je ubijen drag prijatelj, sveštenik, i dolazi u Beograd. Da bi preživeo, radio je na građevinama i dokovima. Patrijarh i danas, sa pune 92 godine služi liturgije. Ruski patrijarh Aleksej jednom je rekao da Srbi imaju sveca u svom patrijarhu. Patrijarh Pavle ne slavi svoj dan rođenja.

Ignjatije IV patrijarh Antiohije
Rođen je 1921. godine u selu Mardej, nedaleko od grada Hama u Siriji, u pravoslavnoj arapskoj porodici. Odlazi u Pariz 1945. gde završava ugledni Teološki institut Sveti Sergej. Po povratku na Bliski istok, u Libanu osnova Teološki fakultet gde je godinama bio dekan. Antiohijski patrijarh je treći u hijerarhiji u pravoslavnom svetu, posle patrijarha iz Konstantinopolja i Aleksandrije. Tokom svog mandata crkvu je držao podalje od političkih sukoba koji su česti na Bliskom istoku.

Teofil III jerusalimski patrijarh
Rođen je u Grčkoj 1952. godine. Izabran je jednoglasno za 141. jerusalimskog patrijarha 22. avgusta 2005. Kritičari Teofila Trećeg optužuju za favorizovanje izraelske strane u sukobu s Palestincima. On se nekoliko puta uz posredstvo jakog grčkog lobija sastao i sa Džordžom Tenetom, bivšim direktorom CIA. Teofil Treći se nedavno sastao i sa Kondolozom Rajs, državnim sekretarom SAD, na njen zahtev prilikom posete Izraelu. Studirao je teologiju u Atini, a doktorirao je u Londonu.

Teodor II aleksandrijski patrijarh
Rođen je 1954. godine na grčkom ostrvu Kritu, gde je i završio osnovnu školu. Svetovno ime mu je Nikolas Horeftakis. Srednju školu je završio u Atini, a diplomirao je teologiju na Univerzitetu Aristotel u Solunu. Studirao je još i istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Odesi. Teodor Drugi je poznat po izgradnji crkava, bolnica i škola u mnogim afričkim zemljama. Izabran je za patrijarha 2004. posle smrti patrijarha Patra Sedmog, koji je poginuo prilikom pada helikoptera u Egejsko more.

Ilija II gruzijski patrijarh
Rođen je 1933. godine u Vladikavkazu, Severna Osetija. Svetovno ime mu je Irakli Gudušauri-Šiolašvili. Vodi poreklo od nekadašnje kraljevske dinastije. Školovao se u Moskvi i Gruziji. Izabran je za patrijarha 1977. Tokom osamdesetih je započeo reformu Gruzijske pravoslavne crkve koja je bila pod uticajem sovjetske ideologije. Poslednjih dana Sovjetskog Saveza aktivno je učestvovao u protestima. Tokom rusko-gruziskog sukoba pozivao je na mirno rešenje.