Srbija i Rusija energetski partneri

Srbija i Rusija energetski partneri

Rusija i Srbija potpisale su u petak tekst energetskog sporazuma koji
predviđa da ruski Gasprom kupi 51 odsto Naftne industrije Srbije (NIS).

Tim sporazumom, kako je objavila Vlada Srbije, predviđeno je da
Gasporom kupi 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra i da investira u tu
kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012. odine, a da prodaja bude
završena do kraja ove godine.

U delu sporazuma koji se odnosi na gasovod koji će Gasporm graditi kroz
Srbiju navodi se da će najmanja propusna moć biti 10 milijardi kubnih
metara gasa godišnje.

Gaspromova firma kćerka Gaspromnjeft će imati pravo na operativno
upravljanje NIS-om, a Vlada će garantovati zaštitu tržišta plasmana
naftnih derivata koje proizvodi NIS najmanje dve godine.

Protokol o prodaji NIS-a stupio je na snagu potpisivanjem sporazuma.

U delu sporazuma koji se odnosi na magistralni gasovod koji će
transportovati prirodni gas iz Rusije kroz Crno more do evropskih
zemalja, predviđeno je da će najmanja propusna moć biti 10 milijardi
kubnih metara gasa godišnje a trasa gasovoda biće naknadno utvrđena.

Prema navodima Politike iz decembra 2007. godine, potrošnja gasa u
Srbiji je 2,4 milijarde kubnih metara godišnje. Ruski projekat gasovoda
Južni tok vredan je 10 milijardi evra.

Sporazumom je predviđeno da Srbija i Rusija ulože napore da gasovod dobije status projekta transevropske energetske mreže.

Gasovod i podzemno skladište gasa Banatski dvor gradiće kompanije koje
će osnivati ruski Gasprom i njegove kompanije kćerke i Srbijagas, pri
čemu će ruska strana u novoosnovanim kompanijama imati udeo od najmanje
51 odsto, a srpska strana najviše 49 procenata.

Sporazumom potpisanim u Moskvi predviđena je i mogućnost povećanja
obima isporuka prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju uz korišćenje
gasovodnog sistema, a detalji će biti razmotreni naknadno.

Podzemno skladište gasa Banatski dvor imaće kapacitet najmanje 300
miliona kubnih metara gasa, uz kapacitet protoka od najmanje 1,6
miliona kubnih metara dnevno.

Novoosnovane kompanije i NIS će na tenderu birati izvođače i
isporučioce materijala za realizaciju projekata, a prednost će imati
kompanije iz Srbije i Rusije.

U slučaju pogoršanja poreskih uslova, sporazum predviđa da se izvođači
radova projekata NIS-a i novoosnovanih kompanija oporezuju u skladu sa
propisima koji su na snazi u trenutku potpisivanja Sporazuma.

Za realizaciju Sporazuma nadležni su rusko ministarstvo industrije i energetike i srpsko ministarstvo rudarstva i energetike.

Sporazum će važiti 30 godina, a po isteku tog perioda sporazum se
automatski produžava za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi
raskid ugovora devet meseci pre isteka.

Vlada Srbije je na vanrednoj sednici 29. decembra usvojila platformu za
pregovore o ponudi Rusije o saradnji u naftnoj i gasnoj privredi, u
kojoj se traži preuzimanje NIS-a u zamenu za prolazak gasovoda "Južni
potok" kroz Srbiju, a 22. januara usvojila je tekst sporazuma.




Putin: Sporazum - nova stranica u saradnji

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da potpisivanje Sporazuma i
Protokola predstavlja otvaranje nove važne stranice u srpsko-ruskoj
saradnji.

On je novinarima kazao da ta dva dokumenta imaju i izuzetan značaj za dalji razvoj ekonomske saradnje Srbije i Rusije.

Putin je dodao da Srbija postaje jedan od ključnih tranzitnih zemalja
što značajno energetski jača i nju samu i evropski kontinent,
naglasivši da "narod Srbije treba da zna da Srbija u Rusiji ima
sigurnog druga i partnera".

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je veliko zadovoljstvo
potpisivanjem dokumenata o energetskoj saradnji sa Rusijom navodeći da
oni imaju strateški značaj za Srbiju.

Srbiju i Rusiju vezuju jake veze među narodima, ali i duboki ekonomski
i strateški interesi, a potpisivanje ovog sporazuma je potvrda tome,
kazao je Tadić.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica kazao je da je ovo važan dan za Srbiju i odnos Srbije i Rusije.

Koštunica je naglasio da Sporazum i Protokol uspostavljaju stratešku
saradnju koja će biti na dobrobit privrede i čije će blagodeti osetiti
svi građani Srbije.

Prvi protpredsednik Ruske Vlade Dmitri Medvedev istakao je da su
potpisani dokumenti pokazali da se bliski odnosi dve države pretvaraju
u ekonomske rezultate koji će obezbediti interese obe države.

Direktor Gasproma Aleksej Miler izjavio je da saradnja sa tom
kompanijom Srbiji otvara perspektivu da postane jedan od energetskih
centara, ne samo na Balkanu već i u Evropi.

Miler je novinarima nakon potpisivanja Sporazuma kazao da njime Srbija može da reši svoje energetske probleme u kompleksu.

"Srbija postaje krupan evropski centar tranzita i čuvanja prirodnog
gasa, a istovremeno dobija sigurno snabdevanje tim energentom kao i
naftom i naftnim proizvodima", kazao je Miler.

On je naglasio da je konkurentska prednost Gasproma očigledna, jer ta
kompanija ne samo da je u stanju da finansira krupne energetske i
infrastrukturne projekte na srpskoj teritoriji, već poseduje i
jedinstvenu sirovinsku bazu za obezbeđivanje energentima.

"Naglašavam da Srbija dobija garantovano snabdevanje energentima na
decenije unapred, ali i finansijsku, sirovinsku i tehnološku bazu za
razvoj i napredovanje na Balkanu sopstvenog industrijskog i energetskog
potencijala", kazao je direktor Gasproma.

Miler je dodao i da je saradnja sa Srbijom uzajamno korisna i da
Gasprom njen potencijal ocenjuje veoma visoko za postizanje poslovnih
ciljeva kompanije.

On je naglasio i da će partnerstvo sa Srbijom doprineti diversifikaciji
eksportnih maršruta i još sigurnijim isporukama ruskog gasa evropskim
potrošačima.



Slede pregovori o detaljima

Ministar energetike Srbije Aleksandar Popović izjavio je da slede
pregovori o detaljima energetskog sporazuma sa Rusijom, dodajući da
očekuje da će za to biti "potrebni meseci".

"Tim dokumentima biće apsolutno precizirani svi energetski i
finansijski efekti", rekao je on agenciji Beta i dodao da će nakon toga
kompletan sporazum biti dostavljen Skupštini Srbije na ratifikaciju.

Sporazum i protokol koji su potpisani označavaju pozitivne namere obe
strane da se projekti - izgradnja gasovoda, kupoprodaja NIS-a i
rekonstrukcija podzemnog skladišta gasa, realizuju u najskorije vreme,
naveo je on.

Popović je potvrdio da je Protokolom o prodaji NIS-a utvrđena kupovina
51 odsto akcija, po ceni od 400 miliona evra i još 500 miliona
investicija, koje će morati da uloži Gasprom.

"Okvirni sporazumi u oblasti gasne i naftne privrede regulišu opšta
pitanja u vezi sa izgradnjom gasovoda, izgradnjom podzemnog skaldišta i
kupovinom NIS-a, ali i obezbeđuju da Srbija mnogo decenija unapred ima
dovoljno energenata, koji su joj neophodni", kazao je ministar.

Popović je dodao da sporazum garantuje dovoljne količine gasa i nafte
po realnim cenama i to direktno od kompanija koje ih poseduju, a ne od
trgovaca, po berzanski "naduvanim cenama".

Garantuje se i pojačana gasifikacija i rasterećivanje energetskog sistema Srbije, kao i razvoj privrede, istakao je on.

Popović je kazao da će sama izgradnja gasovoda i podzemnog skladišta
garantovati prihode od taksi na tranzit gasa, ali je dodao da bi ti
detalji tek trebalo da budu precizirani.

Ministar za infrastruktru Velimir Ilić izjavio je da je energetski
sporazum sa Rusijom posao veka prema visini investicija koje će ući u
Srbiju.

On je za Radio-televiziju Srbije rekao da će samo radovi na
magistralnom vodu biti oko 1,6 milijardi evra i da će oko dve milijarde
evra biti "ubrizgano" u srpsku privredu i preduzeća koja će izvoditi
radove.

"To su hiljade novih radnih mesta. Pored toga, kada izgradimo gasovod
imaćemo dugoročno održavanje sistema gde će raditi naši radnici. Treće,
mi ćemo biti snabdeveni 100 odsto gasom", rekao je Ilić koji je danas u
Moskvi u ime Vlade Srbije potpisao sporazum sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, Srbija će od tranzita imati izuzetna sredstava
koja se po proračunu srpskih stručnjaka kreću i do 200 miliona evra
godišnje koji će plaćati korisnici.

(agencije/MONDO)

Sporazum deo političke nagodbe?

Srpski ekonomski stručnjaci ocenili su da je energetski sporazum, koji
je danas potpisan izmedju Srbije i Rusije "katarstrofalno loš" i
nepovoljan za Srbiju.

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je prodaja većinskog udela
u NIS-u za 400 miliona evra "dobar poslovni potez samo ako na
predsedničkim izborima pobedi kandidat Srpske radikalne stranke i
Srbija bude izlovana od Evropske unije".

On je rekao za Betu da bi pobeda predsedničkog kandidata Demokratske
stanke i priključenje Srbije Evropskoj uniji značila da je NIS prodat
znatno niže od tržišne cene.

"U zavisnosti od toga koji predsednički kandidat će pobediti prodaja
NIS-a može da se poredi sa prodajom poslovnog ili stambenog prostora u
Beogradu i nekom manjem gradu u unutrašnjosti Srbije", naglasio je
Stamenković.

On je dodao da mu nije jasno zašto je predsednik Srbije Boris Tadić
"pristao da učestvuje u sklapanju takvog energetskog aranžmana".

Za građane Srbije je, prema njegovim rečima, izužetno nepovoljno i to
što je Srbija pristala da NIS zadrži monopol na uvoz nafte i preradu
naftnih derivata do kraja 2010. godine, a da Rusi ugovorene investicije
u tu kompaniju ulože do kraja 2012.godine.

Stamenković je podsetio da je NIS-u dat monopol na uvoz nafte 2001.
godine sa, kako je rekao, "lažnim objašnjenjem da se na taj način
sprečava utaja poreza u uvozu tog energenta".

"Posledica takvog monopola je da građani Srbije kupuju loše gorivo, a
sada ne dobijaju nikakve garancije da tako neće biti i ubuduće", ukazao
je Stamenković.

Ekonomista Miroslav Prokopijević tvrdi da je energetski sporazum Srbije i Rusije nepovoljan za Srbiju.

"Izgradnja gosovoda je za Srbiju dobra vest jer garantuje uredno
snabdevanje tim energentom, ali taj posao nikako nije trebalo da se
veže za prodaju Naftne industrije Srbije i dovršetak izgradnje
podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru", rekao je Prokopijević
agenciji Beta.

On je istakao da je pristajanjem da proda NIS "u paketu" Srbija postala talac snabdevača gasom.

"Oni koji su odlučili da na takav način prodaju NIS sigurno bi
drugačije postupili da je u pitanju njihova privatna imovina", rekao je
Prokopijević.

Prodaja većinskog udela u NIS-u, prema njegovim rečima, vredi mnogo
više od 400 miliona evra, zbog čega će, kako je rekao, "ako ugovor bude
sklopljen neko zbog toga kad-tad odgovarati".

Prokopijević je ocenio da za Srbiju nije dobro ni što je pristala da
većinsko upravljanje gasovodom koji će prolaziti kroz Srbiju prepusti
Rusima.

"Nije pametno ni zajedničko upravljanje, jer u tom slučaju uvek može
doći do 'pat pozicije', i zato bi bilo dobro da je Srbija uspela da
dogovori da bude većinski vlasnik preduzeća koje će upravljati
gasovodom", ukazao je Prokopijević.

Ni kod dela političara, sporazum nije dočekan sa entuzijazmom.

Ministar za ekonomiju Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da je cena NIS-a utvrđena potpisanim sporazumom nerealno niska i da će se on založiti za njeno povećanje.

"Potpuno je jasno da je cena od 400 miliona evra za NIS nerealno niska
i ja ću se boriti da se promeni taj deo energetskog sporazuma, s
obzirom na to da će on stupiti na snagu tek kad bude ratifikovan",
rekao je Dinkić agenciji Beta.

On je dodao i da će se boriti da se ruskom Gaspromu ne prepusti većinsko vlasništvo nad NIS-om.

Liberalno demokratska partija ocenila je da je sklapanje
energetskog sporazuma sa Rusijom još jedan "klasičan primer
nepoštovanja zakona i osnovnih ekonomskih parametara".

"Predsednik Vlade Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić
predvodili su delegaciju Vlade u Moskvi, gde su neovlašćeno i kradom od
građana države Srbije u bescenje prodali većinski paket u javnom
preduzeće NIS Srbije, čime su zanemarili interese Srbije i učinili je
na duži rok energetskim zavisnikom od jedne strane sile", navodi se u
saopštenju.

Kako se navodi, za najmanje četiri puta manju sumu od bilo koje
relevantne procene vrednosti NIS-a, Rusima je predat većinski paket u
tom javnom preduzeću, većinski paket u mešovitom preduzeću za
gazdovanje budućim gasovodom, kao i zaštita monopolskog položaja NIS-a
na tržištu naftnih derivata u Srbiji u naredne dve godine.

"Ovaj poklon naše Vlade državi Rusiji nezabeležen je u istoriji međunarodnih ugovora", navodi se u saopštenju LDP-a.

LDP navodi da postupak srpske vlade može da protumači samo kao čin
izdaje osnovnih državnih interesa i kao posledica ogromne korupcije u
samom državnom vrhu.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je u
Novom Sadu, pred više desetina članove te stranke naoružanih partijskim
zastavama i grupom novinara, izrazio protest zbog srpsko-ruskog ugovora.

Čanak je ocenio da se radi o "novoj pljački Vojvodine" i , uprkos
upozorenju pripadnika obezbeđenja da ne prilaze, na vratima sedišta
NIS-a zalepio plakat s natpisom "Vojvođanska imovina nije na prodaju".

Kada je šef obezbeđenja pocepao plakat, pristalice LSV su uzviknule
"Uaa, Udba", ali do incidenta nije došlo, niti se desetak prisutnih
milicionera umešalo.

Lider LSV je sazvao konferenciju za novinare upravo ispred velelepne
zgrade NIS-a, među Novosađanima poznate kao "Karingtonka", kako bi,
kako je rekao, stao u zaštitu vojvođanske imovine.

"Kroz istoriju je poznato da su Vojvođani decenijama živeli od tri
stvari: agrara, banaka i `Naftagasa`. Poljoprivreda je uništena, banke
su rasprodate, a da nas niko nije pitao. Sporazumom potpisanim danas u
Moskvi `Naftagas` se praktično poklanja Rusima zarad male političke
koristi nekih u Beogradu", rekao je Čanak.

On je optužio DSS da se ponaša isto kao JUL pre desetak godina, samo na
jedan "strašniji i perfidniji način", podsećajući da je svojevremeno
Mira Marković, kada je dolazila u Novi Sad, pravila prijeme upravo u
"Karingtonki".




Šta kažu u svetu?

Ugovorima, koji idu na ruku Rusiji, Beograd, u suštini plaća za podršku
na medjunarodnoj političkoj sceni i Rusija se nada uspehu i po ovom
pitanju, piše list i dodaje da je Rusija, skoro jedina država koja
dosledno brani srpske interese, misleći pre svega na Kosovo, piše ruski
dnevnik Komersant

Pozivajući se na neimenovane izvore, list navodi da Moskva, podstaknuta
uspehom u oblasti nafte i gasa, namerava da i dalje "razvija uspešnu
saradnju" sa Beogradom i dodaje da će, najverovatnije, tokom pregovora
postaviti pitanje o privatizaciji JAT-a.

I iz EU je stiglo mišljenje da sporazum ima "političku dimenziju". Evropski komesar za energiju Andris Piebalgs
ocenio je da potpisivanje sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i
Bugarske sa Rusijom ima ekonomsku, a, u slučaju Srbije, i političku
dimenziju i pozvao se u tom kontekstu na - principe koje EU nastoji da
ozakoni.

"Vidimo definitivno 'pokazivanje mišića' u političkom smislu u Srbiji.
Sporazum Beograda i Moskve o energetskoj saradnji nije samo ekonomski,
nego ima i političku dimenziju. U ostalim zemljama, to nije slučaj",
rekao je Piebalgs u intervjuu radiju "Slobodna Evropa".

Razlikovanje srpskog i ostalih slucajeva evropski funkcioner bazira na
tvrdnji da se "Bugarska, na primer, nedavno saglasila da dozvoli
tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije i to je sve. Tu se radi
isključivo o ekonomiji".

Evropski komesar je istakao da EU razmatra razne mehanizme za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.

Predstavnik za štampu Stejt departmenta Tom Kejsi ocenio je da su Rusija i Srbija "slobodne" da potpišu energetski sporazum.

Naglašavajući da nije upoznat sa detaljima tog sporazuma, Kejsi je
rekao: "Kada je reč o energetskim resursima, mi smo zainteresovani da
raznovrsnost (ponude) kako u snabdevanju tako i u tranzitu energetskih
resursa, kako nam se više ne bi, kao nekada, dešavalo da dođe do
prekida u snabdevanju što zbog tehničkih problema na gasovodima, što
zbog korišćenja tih resursa u političke svrhe".

Ipak, mediji prenose da se pravi stav SAD o sporazumu prilično razlikuje od onog zvaničnog.

Rojters prenosi da su SAD "duboko zabrinute zbog energetskih
sporazuma Rusije sa Bugarskom i Srbijom, jer smatraju da snabdevanje
Evrope energijom Moskva pretvara u polugu za politički pritisak".

Agencija se poziva na poverljiv dokument Vlade Srbije, do kojeg je
došla, a koji, kako tvrdi Rojters, predstavlja "transkript sastanka na
visokom nivou između srpskih i američkih zvaničnika" u Beogradu.

U tom dokumentu, kako piše britanska agencija, navedeno je da
"Vašington razmišlja da upotrebi diplomatske kanale kako bi izrazio
zabrinutost zbog (srpsko-ruskog) sporazuma i ukazao na njegove
nedostatke".

"Američka strana je zabrinuta zbog političkog uticaja koji bi Moskva
dobila kontrolom energetskih resursa u Srbiji i regionu i izrazila je
negativan stav prema ekonomskoj opravdanosti Južnog toka", navodi se u
transkriptu.

"Oni su upitali da li je naša strana (Srbija) uzela u razmatranje sve
strateške efekte - moguću ekonomsku zavisnost i mogućnost političke
kontrole. Posebno su bili zabrinuti zbog odluke Bugarske da se pridruži
sporazumu sa Gaspromom, jer se time podrivaju pokušaji da se evropsko
snabdevanje gasom diversifikuje", navodi se u dokumentu koji prenosi
Rojters.

Prenoseći mišljenja analitičara, agencija navodi da potpisivanje
sporazuma predstavlja pobedu Kremlja u "ratu oko gasovoda" sa Evropskom
unijom, u kojem je "rusko protivljenje nezavisnosti južne srpske
pokrajine bilo ključni ulog".

EU se, zabrinuta zbog svoje zavisnosti od ruskog gasa, zalagala za
sopstvenu gasovodnu mrežu kojom bi prebacivala gas iz Centralne Azije
preko Turske u Evropu, ali se suočavala sa problemom da se pronađu
dovoljne rezerve gasa da bi ovaj projekat bio opravdan.

"Rusija je u prednosti u sadašnjoj situaciji na Balkanu, kada je Srbiji
potrebna snažna podrška po pitanju Kosova", rekao je šef strategije
moskovske investicione banke UralSib, Kris Vifer.

"Kremlj je odigrao vrlo pametnu i efektivnu igru tokom protekle dve godine i pobedio u gasovodnom ratu sa EU", dodao je on.

(MONDO/agencije)