Rupel obmanuo srpske penzionere
Da šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel nije bio iskren prema
domaćinima tokom zvanične posete Beogradu 24. oktobra 2007, kada je
izjavio da će već koliko 27. novembra, tokom posete ministra Rasima
Ljajića Ljubljani, početi "pregovori o socijalnom sporazumu koji će
biti zaključeni u najkraćem mogućem roku", dokazuju podaci koje je
slovenačko ministarstvo rada otkrilo "Politici".
Terezija Trupi, portparol kabineta slovenačke ministarke Marjete
Cotman, upozorava na ključan preduslov koji još nije ispunjen (iako bi
to davno morao biti), kako bi pregovore o sklapanju socijalnog
sporazuma sa Srbijom odobrila vlada premijera Janeza Janše. "Politika"
saznaje da papir koji nedostaje – duguje Rupelovo ministarstvo spoljnih
poslova.
Ukratko, iako je prošlo tri meseca od Rupelove poste Beogradu, njegovo
ministarstvo još nije obavilo potrebne poteze kako bi se skinula prva
prepreka za početak pregovora o sklapanju socijalnog sporazuma izmedju
Slovenije i Srbije, što bi zakinutim slovenačkim penzionerima u Srbiji
omogućilo da posle 17 godina agonije dodju do davno zasluženih penzija.
Kabinet ministarke Cotman gaji nadu da će "okviri za pregovore" biti
usvojeni "pre kraja slovenačkog predsedavanja EU" (do 1. jula), a kako
stoji stvar sa obećanjima slovenačkih zvaničnika, ilustruju reči koje
je Rupel olako izustio u Beogradu 24. oktobra.
Slovenačka strana ne krije da joj brzina po ovom pitanju i nije u
interesu, posebno što Janšina ekipa upravo kuburi sa podivljalom
inflacijom, najvišom medju zemljama u zoni evra; jasno da bi svaki novi
izdatak, pa i isplata penzija slovenačkim penzionerima u Srbiji,
dodatno otežala posao Bajuku da ukroti inflaciju.
Slovenačka strana napominje da ne želi požurivanja iz Beograda, već će
"obavestiti srpsku stranu kad za to dodje vreme", a tada će se
"sporazumno dogovoriti o terminu i mestu sledećeg sastanka". Na stranu
što službena Ljubljana ni u 2007. nije držala reč datu istim povodom, a
ta taktika joj je omogućila da dogura do 2008. bez isplate potraživanja
osiguranicima u Srbiji.
Setimo se prošlogodišnjih uveravanja slovenačkog državnog sekretara
Marka Štrovsa koji je marta meseca obećavao da će pozvati pregovarački
tim iz Beograda u Ljubljanu najkasnije juna 2007, onda je to obećanje
dva puta pogazio, i na kraju - od sastanka, a ni sporazuma, nije bilo
ništa.
Ministar Rupel, za koga njegovi saradnici tvrde da svoje ministarstvo
vodi tvrdom rukom, morao je znati tokom poslednje posete Beogradu da
upravo njegova kuća nije obavila deo posla zbog koga je Ljajić mesec
dana kasnije putovao u Ljubljanu, na susret sa Cotmanovom.
Obaška što o tudjim parama (što novac jedanaest hiljada zakinutih
penzionera iz Srbije u slovenačkoj državnoj kasi svakako jeste),
odlučuje Bajukovo ministarstvo koje je pre dve godine ocenilo da bi taj
izdatak ugrozio slovenačko preuzimanje evra, pa su pregovori sa Srbijom
gurnuti na slepi kolosek u isto vreme kada je Slovenija "preko reda"
potpisivala iste sporazume recimo sa Kvebekom, kako bi podmirila
interese slovenačke dijaspore. Što dokazuje da Ljubljana sve može - kad
hoće, piše "Politika".
(MONDO)