Na današnji dan - 18. JANUAR

Na današnji dan - 18. JANUAR
RTS
1520. - Kralj Danske i Norveške Kristijan II pobedio je Šveđane i osvojio Švedsku.

1535. - Španski konkvistador Fransisko Pisaro osnovao je Limu, sada glavni grad Perua.

1654. - Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat.

1689. - Rođen je francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje, autor kapitalnog dela 'Duh zakona' u kojem je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je postala temelj parlamentarne demokratije.

1778. - Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča.

1871. - U dvorani ogledala palate u Versaju pruski kralj Vilhelm I proglašen je za prvog cara novostvorenog Nemačkog carstva.

1904. - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant, sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa i tumač karakternih uloga u filmovima Alfreda Hičkoka.

1909. - Rođen je srpski i jugoslovenski pisac Oskar Davičo, koji je 50-ih i 60-ih godina 20. veka izvršio značajan uticaj na srpsku poeziju. U tom periodu Davičo je i jedna od najaktivnijih i najdinamičnijih ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije.

1919. - Francuski premijer Žorž Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1944. - Nakon sedmodnevnih žestokih borbi sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kojem je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620.000 ljudi.

1974. - Posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali su sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala.

1977. - U avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli su predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika.

1977. - U najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, oko 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.

1989. - Četvrti dan zaredom hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti pevajući 'sloboda', 'istina' i 'ljudska prava' u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti.

1991. - Parlament Jordana je osudio vazdušne napade na Irak u operaciji 'Pustinjska oluja' i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika. Irak je lansirao osam raketa 'skad' na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat.

1996. - Vladajuća socijalistička partija izabrala je Kostasa Simitisa za premijera Grčke, nakon što je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu podneo ostavku.

1997. - Franc Vranicki podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kojem je bio skoro 11 godina.

1999. - Odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera proglasi 'personom non grata' i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose sa međunarodnom zajednicom.

2001. - SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa Jugoslavijom. Pored skidanja te zabrane, ukidanje američkih sankcija otvorilo je vrata za ulazak stranih kredita u SR Jugoslaviju.

2002. - Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50.000 ljudi, mahom civila. Rat protiv vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front poznat po svojoj brutalnosti.

2003. - Na Šestom vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije za predsednika partije ponovo je izabran haški zatvorenik Slobodan Milšević.

2005. - Evropski proizvođač aviona 'Erbas' predstavio je u Tuluzu svoj novi avion A380, najveći putnički mlaznjak koji je ikad napravljen. Novi dvospratni avion ima raspon krila od 80 metara, rep visok kao sedmospratnica i preko 550 sedišta. U njegov razvoj uloženo je 13 milijardi dolara.

1939

Од повреда је умро српски лекар Драгиша Мишовић, два дана после полицијски инсценираног судара у Београду трамваја и аутомобила којим је превожен у затвор. Његова сахрана у Чачку, којој је присуствовало више од 10.000 људи, била је једна од највећих антифашистичких манифестација у Југославији пре Другог светског рата. Током студија у Француској постао је члан њене комунистичке партије и председник напредног удружења "Clarte" (Светлост), због чега му је укинута стипендија, па је медицину завршио у Прагу. Премда крхког здравља, истакао се у борби против Шестојануарске диктатуре и био веома активан од 1936. до 1938. у стварању Народног фронта за борбу против фашизма.