SPC i gregorijanski kalendar
Srpska pravoslavna crkva ima svoj julijanski kalendar i neće prihvatiti
gregorijanski, piše "Glas javnosti". Koji kalendar Crkva koristi
isključivo je njeno unutrašnje pitanje i neće dozvoliti ni državi, ali
ni Evropskoj uniji mešanje u njene poslove.
Ovim rečima u SPC objašnjavaju eventualnu mogućnost da Crkva pod pritiskom EU prihvati "grčko rešenje", odnosno novi kalendar.
U Patrijaršiji SPC kažu da nisu čuli da se EU bavi kalendarom crkava i
objašnjavaju da razne zemlje imaju različite verske praznike i da tu
nema ujednačavanja.
"U Nemačkoj sve pokrajine nemaju iste praznike, Engleska ima sasvim
drugi sistem, a protestantske zemlje svoj. Takodje, sada u Evropskoj
uniji ima više pravoslavnih zemalja, sa svojim vaskršnjim ciklusom -
Kipar, Grčka, Rumunija, Bugarska... - navode u Patrijaršiji.
U SPC smatraju da bi eventualnom promenom kalendara svakako došlo do
velikog raskola u našoj crkvi, možda i većeg nego nekada u Grčkoj i
Rumuniji. To bi naročitu zabunu izazvalo medju vernicima, koji slave
sve velike praznike, ali i krsne slave, glavno srpsko obeležje.
Ako bi, na primer, po novom kalendaru slavili Svetog Nikolu, najčešću
srpsku slavu, to bi bilo 6. a ne 19. decembra. Takodje, i svi drugi
praznici slavili bi se po novom datumu, a oni koji slave morali bi da
se preorijentišu, što bi kod nas išlo veoma teško ili čak nemoguće.
U Patrijaršiji podsećaju da u Bugarskoj i dalje, iz vekovne navike, u
mnogim krajevima slave Svetog Djordja ili vinogradari Svetog Trifuna po
starom i to funkcioniše i dan-danas.
"Viševekovnu ustaljenu praksu nije lako promeniti zato što su svi
praznici i sva bogosluženja ustanovljeni prema starom kalendaru", kaže
profesor Bogoslovskog fakulteta i dekan Akademije za umetnost i
konzervaciju SPC protojerej dr Radomir Popović.
On smatra da se ovaj ozbiljan posao može obaviti samo na Vaseljenskom
nivou jer je rešavanje "na parče" već stvorilo probleme pravoslavnim
crkvama koje su prešle na gregorijanski kalendar.
"Grčka pravoslavna crkva je prihvatila novi kalendar 1924. godine, a
posledica je pojava starokalendaraca koji su se iste godine odvojili od
zvanične crkve i oni su danas paralelna crkva, koja ima svog
arhiepiskopa i oko milion vernika.
O tome se malo piše i govori, ali to ne znači da nema problema, da ne postoji mogućnost raskola", ističe profesor Popović.
Podsećajući da ima 150 miliona pravoslavnih Rusa, profesor Popović pita
šta bi se desilo kad bi medju njima nastao raskol. "Sličan problem
imala bi i SPC sa eparhijama i pravoslavnim vernicima u bivšim
republikama koji bi se, vrlo verovatno, opredelili za stari kalendar.
Teško da bi Srbi u Hrvatskoj, a posebno u Dalmaciji, prihvatili da,
zbog raznih okolnosti, slave Božić zajedno s katolicima", smatra
protojerej Popović.
Julijanskog kalendara pridržavaju se danas, pored Srpske pravoslavne
crkve, još patrijaršije Jerusalima, Moskve, Gruzije i manastiri na
Svetoj Gori Atoskoj.
Ove crkve nepokretne praznike slave trinaest dana kasnije nego što to
predvidja gregorijanski kalendar, što znači da, na primer, Božić pada
25. decembra po novom računanju vremena, odnosno 7. januara po starom
računanju vremena. Nasuprot tome, sve pravoslavne crkve - izuzev
Pravoslavne crkve Finske - pri izračunavanju datuma Vaskrsa, drže se
julijanskog kalendara.
Zajednički kalendar nije samo pitanje verodostojnosti pravoslavnog,
odnosno hrišćanskog identiteta, već je i od pastirskog značaja. Ipak,
uprkos ovom imperativu, skora saglasnost u dogledno vreme se ne
očekuje.
Postavlja se i pitanje da li će i budućem Svetom vaseljenskom saboru
Pravoslavne crkve, u čijem katalogu pitanja se nalazi i pitanje
kalendara, poći za rukom da donese kalendarsku uredbu za sve
pravoslavne.
Kao zvaničan, svetovni kalendar Srbija (koja je tada bila u sastavu
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca), prihvatila je gregorijanski
kalendar 23. januara 1919. godine.
(MONDO)
Prijem 
