Ucena za potpis ?!?!?!

Kacin: Bez potpisa na SSP nema ukidanja viza

Ukoliko Srbija do marta potpiše Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom (EU), pripremi nove putne
isprave i obezbedi sve tehničke preduslove, njeni gradjani bi uskoro
mogli da očekuju potpuno pristupanje šengenskom viznom režimu koji će
važiti za sve zemlja-članice EU, izjavio je Jelko Kacin, izvestilac
Evropskog parlamenta za Srbiju.

"Država koja ne potpiše sporazum ne može očekivati dalje vizne
olakšice. U martu očekujemo da se šengenski režim u potpunosti primeni
za nove članice. Ukoliko Srbija do tada potpiše sporazum i ispuni
pomenute uslove, biće na tom spisku.

Dakle, sve zavisi od toga koliko brzo će Srbija krenuti ka EU i
stvoriti tehničke uslove za to - kazao je Kacin za beogradski dnevnik
"Blic". Kacin je naveo da potpisivanje SSP sa EU Srbiji otvara mnogo
novih mogućnosti.

Ukoliko država napreduje, može se dogovoriti da od dana potpisivanja Srbija postaje pridružena članica EU.

"Tada dolazi do olakšica u robnoj razmeni, do slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala, ideja i usluga", kazao je Kacin.

"Ukoliko dodje do potpisivanja, brzo ćemo organizovati donatorsku
konferenciju za Srbiju. To je prva, konkretna stvar. Pripremili bismo i
dodatne veće akcije, a u toku francuskog predsedavanja, od 1. jula, to
bi se pretvorilo u konkretna dela. To znači da je za šest meseci
operativno moguće realizovati te planove. Ali, preduslov za to bila bi
puna saradnja s Hagom," naglasio je Kacin.

Slovenački poslanik u EP potvrdio je da će u najkraćem mogućem roku
biti oformljena i radna grupa za Srbiju, čiji će, kako kaže, prvi
zadatak biti da pomaže Srbiji u potpunoj saradnji s Hagom, jer to je
preduslov za potpisivanje SSP.

U radnoj grupi bi bili ministri inostranih poslova Slovenije i
Francuske, kao sadašnji i budući predsedavajući EU, predstavnici Saveta
Evrope i Evropske komisije. Za sada, oni će raditi samo na saradnji
Srbije sa Hagom, zaključio je Kacin.

I ministar ekonomije Mladjan Dinkić slaže se da je odbijanje da se
potpiše SSP-a . Ako bismo odbili da potpišemo Sporazum o pridruživanju
Evropskoj uniji, to bi bilo samoubistvo za Srbiju, rekao je lider G17
plus i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić.

Dinkić je za "Večernje novosti" ocenio da bi bila katastrofa da Srbija "jedina u okruženju ostane izvan EU".

"To bi bio izraz kratkovide politike koja bi donela nesagledive štete
našem narodu. Zato su pretnje koje neki ovih dana upućuju na račun EU
besmislene, smešne i kontraproduktivne", dodao je on.

"G17 plus će tvrdo insistirati da sporazum bude potpisan, jer on Srbiji
donosi brzi napredak, a gradjanima mnogo boljii životni standard. Niko
nema pravo da se poigrava sudbinom gradjana Srbije", naveo je Dinkić.

(Tanjug/MONDO)

Pritisak se nastavlja....



Savet ministara EU u ponedeljak o Srbiji

Šanse za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije
Evropskoj uniji nisu iscrpljene, ali su dosta umanjene, kako zbog
protivljenja Holandije i Belgije, tako i zbog nedostatka vremena da se
"tehnički" pripremi procedura potpisivanja.

Na potpisivanje će uticati i uslov Narodnjačke koalicije DSS-NS Borisu
Tadiću i Demokratskoj stranci da zauzme "potpuno jasan stav" o
najavljenoj Misiji EU na Kosovu i da se taj stav izrazi i u koalicionom
sporazumu koji se odnosi na evropske integracije.

Savet ministara Evropske unije raspravljaće u ponedeljak u Briselu o
Srbiji, na sastanku Saveta i tokom sastanka "trojke EU"-Srbija, na koji
je pozvan šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, preneli su Tanjugu
evropski zvaničnici.

To, međutim, ne znači da tokom samog sastanku Saveta ministara neće
biti postignut dogovor među "dvadesetedmoricom" oko naknadnog
potpisivanja.

Ukoliko taj dogovor, pak, izostane, EU će usvojiti zaključke u kojima
će poslati "pozitivnu poruku" koja će biti u skladu sa zaključcima sa
decembarskog sastanka.

Takođe, biće upućena poruka o važnosti početka dijaloga o viznoj
liberalizaciji između Srbije i Evropske komisije, koji počinje 30.
januara, u Beogradu.

O Srbiji i situaciji na Kosovu i Metohije raspravljaće se tokom radnog
ručka, kao i na sastanku trojke EU-Srbija, kojem bi trebalo da
prisustvuje ministar Jeremić.

Mogućnost da EU donese odluku o slanju misije na Kosovo u oblasti
policije i pravosuđa su izuzetno male, tvrde Tanjugovi izvori, iako se
privodi kraju procedura usvojanja pripremnih dokumenata. Ključni
problem ostaje neslaganje oko pravne osnove za slanje misije.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren istakao je da je sporazum tehnički spreman.

Taj sporazum otvara vrata kandidaturi Srbije za članstvo u EU i biće
potpisan čim budu ispunjeni "preostali uslovi", naglasio je Ren posle
sastanka s makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim.

Upitan šta EU može učiniti da se ojačaju proevropske snage u Srbiji,
imajući u vidu da se unutar Unije Holandija protivi potpisivanju
sporazuma sa Srbijom sve dok optuženi Ratko Mladić ne bude izručen
Haškom sudu, Ren je rekao: "Čim potpišemo sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju, proćićemo kroz vrata za status kandidata za članstvo u
EU i Srbija može ići napred".

"I to, smatram, vrlo brzo, s obzirom na suštinski institucionalni
kapacitet koji ta zemlja ima za napredovanje u evropskoj integraciji",
dodao je evropski komesar za proširenje.

Nadu za brzim potpisivanjem Sporazuma gaji i Visoki predstavnik EU
Havijer Solana, koji je izjavio u Briselu da se i dalje nada da bi
sporazum o pridruživanju Evropska unija - Srbija mogao biti potpisan u
ponedeljak na zasedanju šefova diplomatija unije.

Solana je time odgovorio na pitanje novinara može li se očekivati da
ministri EU u ponedeljak ipak odluče da se potpiše sporazum o
pridruživanju sa Srbijom, "uz posebnu odredbu o nužnosti pune saradnje
s Haškim sudom".

Evropski pokret i grupa od 17 nevladinih organizacija u otvorenom pismu
predstavnicima državnog vrha izrazili su nezadovoljstvo zbog, kako su
ocenili, promene spoljnopolitičkog kursa države i formiranja
antizapadnog raspoloženja.

"Želimo da izrazimo strahovanja zbog sve naglašenijeg distanciranja
Srbije od integracionih tokova u našem okruženju. Uočavamo da se u
odnosima sa susedima javljaju brojni incidenti koji su suprotni
dobrosusedskoj saradnji", navodi se u pismu.

Pismo je upućeno predsedniku Srbije Borisu Tadiću, premijeru Vojislavu
Koštunici, predsedniku skupštine Oliveru Duliću i svim parlamentarnim
strankama.

U pismu se izražava zabrinutost zbog, kako se navodi, nepotrebnog
zaoštravanja odnosa između Srbije i EU jer se time dovodi u pitanje
ostvarivanje jednog od ključnih prioriteta državne politike koji je
utvrđen u programu sadašnje vlade i u nekim odredbama Ustava.

Nevladine organizacije izrazile su zabrinutost i zbog pogoršanja
poslovne klime u zemlji i ocenile da je to posledica sve nejasnijeg
pravca kojim ide Srbija i upozorile da "bez ozbiljne podrške, saradnje
i dalje evropske integracije, Srbiji vrlo brzo prete finansijska kriza
i ozbiljne teškoće u otplati spoljnog duga".

(agencije/MONDO)

Brisel: Početak koji ne obećava

Holandija neće potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Srbije sa Evropskom unijom sve dok Beograd ne uspostavi punu saradnju s
Haškim tribunalom, izjavio je u Briselu holandski ministar za Evropu
Frans Timermans.

"Nećemo potpisati SSP bez pune saradnje s Haškim tribunalom", izjavio
je Timermans pred početak sastanka Saveta ministara EU, na kojem bi
ministri spoljnih poslova EU trebalo da razgovaraju o mogućnostima za
potpisivanje tog sporazuma.

Na marginama Saveta ministara, "trojka" EU se sastaje sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.

Slovenačko predsedništvo je saopštilo da je "za odluku o potpisivanju
SSP potreban pristanak svih članica EU, odnosno jedinstven stav".

"Jednom kada jedinstven stav bude postignut, odluka bi mogla biti
doneta vrlo brzo", izjavio je jedan visoki funkcioner slovenačkog
predsedništva.

Šanse za potpisivanje SSP nisu iscrpljene, ali su dosta umanjene, kako
zbog protivljenja Holandije i Belgije, tako i zbog nedostatka vremena
da se procedura potpisivanja "tehnički" pripremi.

To, međutim, ne znači da tokom samog sastanka Saveta ministara neće
doći do postizanja dogovora među "dvadesetsedmoricom" oko naknadnog
potpisivanja.

Ukoliko taj dogovor, pak, izostane, EU će usvojiti zaključke u kojima
će poslati "pozitivnu poruku" koja će biti u skladu sa zaključcima sa
decembarskog sastanka Saveta Unije.

Šefovi diplomatija EU bi na današnjem sastanku trebalo da daju snažan
signal o evropskoj budućnosti Srbije tako što će doneti odluku da
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa njom ubrzo bude potpisan,
ocenio je evropski komesar Oli Ren u autorskom članku u londonskom
"Gardijanu".

"Srbija je blizu pune saradnje sa Haškim tribunalom što je od
suštinskog značaja da se toj zemlji omogući da zatvori stranicu jednog
od najmračnijih perioda u svojoj istoriji", piše Ren u članku pod
naslovom "Balkan na putu ozdravljenja".

Ren je ocenio da institucionalni kapacitet Srbiji pruža potencijal da
ide brže prema Evropskoj uniji. "Ona ima šansu da se približi
kvalifikaciji za status kandidata možda čak i tokom ove godine", navodi
evropski komesar za proširenje.

Evropska unija je spremna da prihvati građane Srbije u Evropu, ne samo
kroz ugovorne odnose sa njihovom državom, već i individualno što će
biti pokazano ove nedelje kada Komisija pokrene dijalog o putovanju bez
viza za građane Srbije, dodaje Ren.

On takođe smatra da stanovnike Balkana ove godine čeka odlučan izbor -
region bi konačno mogao ili da reši ogromne probleme potekle iz ratova
devedesetih ili da se vrati nestabilnosti i ekstremima nacionalizma.

Prva mogućnost ih vodi u stabilnost, napredak i evropsku integraciju, ali mnogi komentatori smatraju da je neminovno ovo drugo.

"Ja se ne slažem sa proročanstvima propasti", ističe Ren i ukazuje da
opasnost od nestabilnosti svakako postoji u času kada budući status
Kosova bude na tački rešavanja.

Ren, međutim, dodaje da posledice ne moraju da budu destabilizirajuće
ukoliko EU pruži odlučan i ujedinjen pravac kako bi osigurala
koordinisani odgovor čega bi ministri inostranih poslova koji se danas
sastaju trebalo da budu svesni.

"Nijedan međunarodni akter ni SAD niti Rusija neće biti tako direktno
pogođen ishodom. Mi smo spremni da ispunimo svoju odgovornost time što
ćemo podržati stabilnost i napredak u regionu", ističe evropski komesar.

U nacrtu zaključaka Saveta ministara, u koji je Tanjug ima uvid, stoji
da će Savet ministara ohrabriti Srbiju da nastavi "evropski put".

"Savet ohrabruje Srbiju da nadgradi dosadašsnja dostignuća i nastavi s
evropskim putem... On je spreman da potpiše SSP sa Srbijom čim budu
ispunjeni neophodni uslovi", stoji u zaključcima.

"Podsećajući na zaključke Saveta EU iz decembra 2007. godine, on
ponavlja svoje uverenje da bi napredak Srbije na putu ka EU,
uključujući i status kandidata, mogao da bude ubrzan", dodaje se u
dokumentu.

Savet, takođe, "pozdravlja početak dijaloga o viznoj liberalizaciji
između Evropske komisije i Srbije", koji je predviđen za 30. januar.

Nacrt zaključaka Saveta ministara bi, kao i svaki put, mogao da bude promenjen na samom sastanku, jer zavisi i od toka debate.

Srbija će biti i glavna tema radnog ručka ministara "dvadesetsedmorice"

Na susretu "trojke" EU-Srbije, uz prisustvo šefa diplomatije Jeremića,
Uniju će predstavljati visoki predstavnik za spoljnu politiku i
bezbednost Havijer Solana, komesar za proširenje Oli Ren i šef
slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel.

Jeremić je najavio da će na sastanku sa "trojkom" preneti zvaničnu
politiku i stav Vlade Srbije da je Srbija čvrsto opredeljena za svoju
evropsku budućnost. "Preneću zvaničnu politiku, zvaničan stav Vlade
Srbije da je Srbija čvrsto opredeljena za svoju evropsku budućnost i da
se nadamo što skorijoj institucionalizaciji naših sve bližih odnosa",
najavio je Jeremić u izjavi za B92.

Kosovo i Metohija formalno neće biti tema sastanka Saveta ministara,
iako se očekuje da će se ministri te teme dotaći tokom rasprave o
Srbiji.

I predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će sporazum sa Evropskom
unijom o stabilizaciji i pridruživanju biti potpisan, a da tačan datum
još uvek nije preciziran.

"To će se desiti vrlo brzo. Važno je znati da se ugovor tiče ekonomskih
pitanja i da on otvara nove mogućnosti za razvoj srpske privrede",
kazao je Tadić za "Blic".

Prema njegovim rečima, potpisivanje sporazuma je "rezultat velikog
posla koji je za nama, posla koji je uradila vlada Zorana Đinđića i
koji su nastavile sve vlade posle nje".

"Svoj veliki doprinos u tom poslu dali su građani Srbije. Potpisivanje
uovora o stabilizaciji i pridruživanju posledica je i priznanje svim
promenama koje je naša zemlja do sada učinila i veliki je korak napred
ka punopravnom članstvu u EU", rekao je Tadić.

"Potpisivanje će biti pobeda Srbije", istakao je Tadić dodavši da je
zbog toga uveren da će i 3. februara, u drugom krugu predsedničkih
izbora, "građani odlučiti da ostvare još jednu pobedu, jasnom odlukom,
ne samo da uđemo u EU već da osvojimo Evropu svojom energijom, znanjem
i talentom, svojom kulturnom, tradicijom, umetnošću...". Tadić, koji je
predsednički kandidat Demokratske stranke, ponovio je da Vlada Srbije
"mora biti stabilna i mora da radi svoj posao bez obzira na sve" i da
"demokratski izbori moraju biti doprinos stabilizaciji svih institucija
države".

"Uveren sam da ćemo 3. februara zaboraviti razmirice i pokazati da smo
odgovoran narod koji može da se okupi oko zajedničkih ciljeva i opšteg
interesa. Izbor predsednika Srbije ne sme biti uskostranačko pitanje
jer na izborima utvrđujemo da li želimo da se Srbija vrati u period
sankcija, izolacije i opšteg propadanja društva ili želimo jasnu
evropsku perspektivu", rekao je Tadić.

(agencije/MONDO)

Ucena ili istorijska ponuda





Manji deo vlade (DSS–NS)
smatra da bi prihvatanje sporazuma s Briselom uz istovremeno slanje
misije EU na Kosmet značilo pristanak na otcepljenje dela teritorije,
dok većina (DS i G17 plus) i dalje tvrdi da su to dva različita pitanja



U
obrazloženjima dela vlasti bliskog premijeru Vojislavu Koštunici zašto
treba odbiti potpisivanje Političkog sporazuma EU sa Srbijom ključni
argument se odnosi na činjenicu da ponuda iz Brisela dolazi istovremeno
sa odlukom EU o slanju misije na Kosovo i Metohiju, kao i da bi potpis
Srbije na taj sporazum značio posredno priznanje nezavisnosti
Pokrajine. Sam premijer je eksplicitno rekao da bi tim činom „Srbija
bila prva zemlja koja bi na posredan način priznala nezavisnost južne
srpske pokrajine”. Ista teza je bila osnov zahteva poslaničke grupe
DSS–NS za zakazivanje hitne sednice Skupštine Srbije, a ministar
prosvete Zoran Lončar je istovremenu odluku EU o slanju misije na
Kosmet i ponudu za potpisivanje Političkog sporazuma, samo dan posle
predsedničkih izbora, ocenio kao „ogoljeni vid ucene” kojoj je „cilj
rasparčavanje Srbije”.
S druge strane, potpredsednik vlade Božidar Đelić je politički
sporazum koji je Savet ministara EU predložio 28. januara Srbiji na
potpisivanje ocenio kao „istorijski momenat”, „pošto se Srbiji prvi put
u jednom međunarodnom sporazumu garantuje punopravno članstvo u EU”.
Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz za „Politiku” kaže
da u tekstu sporazuma EU pokazuje dobru volju da sarađuje sa Srbijom,
ali naglašava da „smo to imali i do sada”, te da sporazum ništa ne
znači. „Uostalom nije sporan odnos Srbije prema EU, nego njen prema
nama zbog načina na koji žele da pošalju misiju koja ima zadatak da
podrži Ahtisarijev plan koji je odbijen u SB UN”, kaže Šormaz i
zaključuje da bi potpis Srbije na politički sporazum značio da „mi
pristajemo da sarađujemo sa međunarodnom organizacijom koja vrši
agresiju na našu teritoriju. Šta to drugo znači nego da odobravamo ono
što oni rade”.
Najveće zamerke pobornika odbijanja ovog sporazuma odnose se na
političke poteze EU koji su usledili prošlog vikenda. Naime, oni
neuobičajenim ocenjuju što je u petak iz Brisela ministarstvima
inostranih poslova zemalja članica EU poslato pitanje da li imaju nešto
protiv misije koja je do sada najveća u istoriji EU, najskuplja,
najambicioznija, a da su pri tome tražili da ambasadori pošalju odgovor
do 12 sati u ponedeljak. „Oni koji kažu da je to tehnički deo posla, a
da je politička odluka doneta 14. decembra – ne govore istinu, pošto je
odluka o slanju misije formalnopravna i ona će u petak biti objavljena
u Službenom listu EU. To je pravna odluka koju su tempirali u vreme
predsedničkih izbora i dozvolili izjašnjavanje u trenutku kada budu
poznati rezultati”, zaključuje izvor „Politike” iz vlade blizak DSS-u.
„Ako uzmete u obzir te dve činjenice koje dolaze iz iste međunarodne
organizacije koja, navodno, želi sa nama da sarađuje, koja kaže da želi
da mi budemo njen član i da smo mi najznačajniji partner na zapadnom
Balkanu, vi ste onda politički slepi ako ne možete da odvojite
politički sporazum od odluke o slanju Misije EU”, kaže ovaj izvor.
Savetnik potpredsednika vlade Božidara Đelića Vladimir Todorić tvrdi
da su politički sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
komplementarni i da nije tačno da politički sporazum nudi manje. „EU
nije samo ekonomska nego i politička organizacija. SSP se odnosi
prvenstveno na postizanje jedinstvenog tržišta i zakonodavnog okvira sa
EU. Uobičajena praksa do sada bila je da kada se završi implementacija
sporazuma prelazi se na politički deo pridruživanja, u kome se
izjašnjava da li neko hoće ili ne da bude njen deo”, kaže Todorić i
zaključuje da je ta politička dimenzija upravo sadržana u političkom
sporazumu koji nam je bio ponuđen.
Što se tiče pravnog dela sporazuma, i deo vlade koji odbija njegovo
potpisivanje, ali i oni koji smatraju da je to propuštanje šanse ka
evropskim integracijama saglasni su u oceni da se sa pravnog aspekta ne
radi o ugovoru, nego o deklaraciji. Izvor „Politike” blizak DSS-u tvrdi
da Politički sporazum nije normativni tekst zato što nema pravne
obaveze, proceduralnu snagu, ne sadrži odredbu o tome da li podleže
ratifikaciji, niti do kada važi. On upozorava da se pažljivim čitanjem
uočava da se EU ni na šta ne obavezuje, nego se samo zalaže i izražava
dobru volju. „Priča da za ovaj Politički sporazum nije potrebna
ratifikacija je formalnopravno tačna, ali je ona uvod u mnogo širu
priču, uvod u specifične stvari za koje je apsolutno potrebna
ratifikacija”, navodi ovaj pravnik.
Savetnik potpredsednika vlade Vladimir Todorić nije hteo da se
upušta u polemiku sa neimenovanim izvorima, ali je naveo da politički
sporazum „nije ugovor o kupoprodaji stana”. On se takođe slaže da
Politički sporazum po sadržaju nije pravni akt, već više deklaracija.
„Ovde se radi o tome da oni nama nude članstvo, a mi potpisujemo da ga prihvatamo u perspektivi”, kaže Todorić.
Međutim, pravna tumačenja političkog sporazuma postala su kamen
spoticanja pošto je EU istovremeno najavila slanje misije EU na Kosmet,
čemu se, ako nema odluke Saveta bezbednosti UN, protivi Srbija. Stav
koalicije DSS–NS je da pristaju na ispunjenje svih uslova, kao i sve
druge zemlje koje su postale članice EU, ali ne i na uslov odricanja od
dela teritorije.
Takav stav savetnik potpredsednika Todorić ocenio je kao proizvoljna
tumačenja i predložio da se takvi politički stavovi stave na forume i
da „prestanu da ucenjuju”. „Ako su toliko sigurni u taj stav, koji ja
smatram legitimnim, ne treba da ga puštaju na mala vrata, nego da ga
ponude građanima na izjašnjavanje”, rekao je Todorić.
--------------------------------------------------------------------------
Mišići male stranke u propadanju
Na bojazan dela vlasti da bi odrednica iz ponuđenog sporazuma „kada
se ispune neophodni koraci” mogla da se proširi i na druge zahteve,
osim trenutnog za izručenje Ratka Mladića, a prvenstveno na saglasnost
za otcepljenje Kosova, Todorić kaže da to ne može da se desi. „Budite
bez brige, Kosovo će zauvek biti deo Srbije i neće ga nikada oteti, kao
što nije ni sad. Ako neko misli da će odbijanjem političkog sporazuma
da sačuva Kosovo, taj treba da pregleda glavu. Ovo je igranje sa
budućnošću zemlje sa ciljem da stranka koja propada pokaže svoje jadne
male mišiće”.
----------------------------------------------------
Zašto je sporazum s EU neprihvatljivMinistarstvo za Kosovo i Metohiju
juče je dalo komentare na predlog Privremenog političkog sporazuma o
saradnji sa EU, u kojima objašnjava zbog čega je taj sporazum
nepovoljan po Srbiju.
„Razlog se vidi u tački 4 predloga
Privremenog političkog sporazuma koja neposredno šteti interesima
Republike Srbije – jer bi njegovim potpisivanjem Srbija usvojila stav
da nije učinila korake neophodne za potpisivanje SSP, što je u
prethodnom periodu, a konačno i samim parafiranjem SSP, najneposrednije
negirala svojom spoljnom i ukupnom politikom”, navodi se u komentarima
Ministarstva za KiM u koje je „Politika” imala uvid.
Takođe, navodi se da Predlog sporazuma sadrži izlišne odredbe koje netačno predstavljaju stanje odnosa između EU i RS:
– Članom 2 EU se obavezuje da sa
Srbijom otpočne dijalog o liberalizaciji viznog režima. Prva faza tog
dijaloga počela je 1. decembra 2006. godine i okončana Sporazumom o
liberalizaciji viznog režima i Sporazumom o readmisiji, potpisanim 18.
septembra 2007. godine, dok je naredna faza otpočela dolaskom evropskog
komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove Franka Fratinija u Beograd
30. januara 2008. godine.
– Članom 4 EU se obavezuje da će
podržati napore Srbije da ojača demokratiju i vladavinu prava i
doprineti političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti Srbije,
dok istovremenom odlukom o slanju svoje misije za sprovođenje
Ahtisarijevog plana na KiM, protivno međunarodnom pravu i pravu EU i
Srbije, neposredno podriva demokratiju i vladavinu prava u Srbiji, kao
i njenu političku, privrednu i institucionalnu stabilnost. Štaviše,
pojedine države članice EU, s ambicijom da budu ugovorne strane ovog
sporazuma, svojim najavama priznanja eventualne jednostrano proglašene
nezavisnosti KiM, takođe neposredno podrivaju demokratiju i vladavinu
prava u Srbiji i njenu političku, privrednu i institucionalnu
stabilnost. Time se ovakav sporazum, koji u najvećoj meri predstavlja
izraz dobre volje za produbljenje i proširenje saradnje, stavlja u
kontekst loše volje i u suštinskom smislu obesnažuje.
– Istim se članom EU obavezuje na
obezbeđivanje okvira za politički dijalog između EU i Srbije, što je,
do potpisivanja SSP, već obezbeđeno procesom Unapređenog stalnog
dijaloga i sastancima Trojka EU–Srbija.

– EU se članom 4 obavezuje i na podršku naporima Srbije da razvije
svoju privrednu i međunarodnu saradnju, između ostalog pomažući joj da
svoje zakone pripremi za buduće članstvo u EU i uključenje u njeno
jedinstveno tržište, dok odlukom o slanju misije najdirektnije podriva
kapacitete Srbije za takvu saradnju.




Biljana Mitrinović



[objavljeno: 07/02/2008.]
Izvor: Politika