Naučnici: Svi ćemo biti jedna rasa

Prijatelj foruma Broj poruka : 10774 Datum upisa : 03.11.2006

Naučnici: Svi ćemo biti jedna rasa

Naučnici
tvrde da se evolucija ljudskog roda danas odvija brže nego ikada u
istoriji čovečanstva. Ovaj ubrzani proces najbolje odslikava činjenica
da je prirodna selekcija među ljudima toliko rapidna da se za svega
nekoliko generacija očekuju jedinke s urođenom rezistencijom na teške
bolesti kao što su dijabetes i malarija. Isto tako, primećeno je da su
ljudi s različitih krajeva sveta sve više nalik jedni drugima, sve do
potpune poistovećenosti. Profesor doktor Henri Harpending, s
Antropološkog univerziteta države Juta, sproveo je istraživanje koje
uključuje 270 ljudi širom sveta, sa ciljem da utvrdi brzinu evoluiranja
ljudskog DNK. Istraživanje je pokazalo da je čitava populacija, u
periodu od ledenog doba po sve do danas, što brojčano predstavlja
vremenski period od deset hiljada godina, pretrpela ogroman broj
genetskih promena i varijeteta.„Mi danas nismo oni isti ljudi od pre
1.000 ili 2.000 godina”, kaže profesor Harpending, i dodaje da „nisu
samo kulturološke razlike odgovorne za promene kod ljudi, posredi je,
zapravo, jak uticaj promene gena. Ljudska rasa evoluira nezavisno širom
sveta u Evropi, Aziji i Africi. Čini se da civilizacija teži potpunom
sjedinjavanju u okviru jedinstvene rase”.Istraživanje je tragalo i za genetskim dokazima u vidu mutacija u
procesu prirodne selekcije, tokom proteklih 80.000 godina na prostoru
od severne Evrope preko Kine, Japana do Afrike. Evropljani imaju
najviše genetskog uticaja mormonskog plemena Utah. Ovako nešto ogleda
se u genetskoj promeni pod nazivom - jedinstveni nukleotidni
polimorfizam. Promene poput ove pojavljuju se na DNK lancu i, ako se
„odomaće”, lako se prenose na sledeće generacije.Brzina evolucije znatno je povećana u periodu od pre 40.000 godina,
kada se ljudska rasa iz Afrike proširila po čitavom svetu. Otkriće
uzgajanja biljnih kultura od pre 12.000 godina dodatno je doprinelo
ubrzanju ovog procesa.Promene je najlakše pratiti i proučavati na lako uočljivim mutacijama
spoljašnje čovekove građe. Najbolji primer toga jeste adaptivna promena
u pigmentaciji najvećeg ljudskog organa - kože. Narodi sa severne
polulopte neuporedivo su svetlije puti zbog nedostatka sunca od onih iz
južnih krajeva i Afrike.
Iako je istraživanje pokazalo mnogobrojne razlike između rasa, nisu
uzete u obzir posledice masovnih migracija u proteklih 100 godina, koje
su umnogome doprinele sjedinjavanju svetova koji su do juče bili
izolovani jedni od drugih.Međutim, najinteresantnije je otkriće evolutivne adaptacije i stvaranja
rezistencije na bolesti. S tim u vezi doktor Džon Hokins s univerziteta
u američkoj državi Viskonsin kaže: „Budite sigurni da kada biste
plemenu lovaca-sakupljača prepisali dijetu na bazi kukuruza, dobili
biste pleme dijabetičara. Mi danas prolazimo kroz nešto slično
pridržavajući se, na primer, dijete s povećanim procentom ugljenih
hidrata!”
Danas postoji više od 20 aktivnih genetskih promena vezanih za
rezistenciju na malariju, a poznata je i pojava nove krvne grupe
popularno nazvane „dafi”.Svoje mesto na listi noviteta našao je i novootkriveni genotip, pod nazivom CCR5,
koji datira još od pre četiri hiljade godina. Ovaj gen, odgovoran za
rezistenciju na HIV virus, postoji kod deset odsto evropske populacije.
(Blic)