Lauda
Prijatelj foruma
Broj poruka : 10774
Datum upisa : 03.11.2006
 | | Naslov: Energetska sigurnost ili zarada od prodaje NIS-a Čet 27 Dec 2007, 00:32 | |
| Strateška trgovina
Energetska sigurnost ili zarada od prodaje NIS-a
Poenta
priče o gasovodu i rafineriji nije samo u tome da li će država za NIS
izvući neki milion više, nego da li će Srbija za pet, deset ili pedeset
godina imati čime da se greje
|
 |
Magistralni gasovod "Južni potok"
|
Koliko
zaista vredi Naftna industrija Srbije i da li je ona finansijski
„ekvivalent” kraku gasovoda „Južni potok”, koji bi eventualno mogao
proći preko Srbije? Srbija jednom mora da se opredeli: da li hoće
dugoročnu energetsku sigurnost u pogledu snabdevanja gasom ili da
zaradi što više na prodaji NIS-a. Ako hoće gas, odnosno energetsku
stabilnost čini se da je više nego jasno šta treba da čini u
pregovorima sa Rusijom koji se intenzivno vode poslednjih dana. Srbija,
s druge strane, može i da čeka da se pojavi dobar zet za NIS, koji bi
kratkoročno dao nekih desetak, pa čak stotinak miliona dolara više, ali
u tom slučaju ostaje bez ikakve garancije kad je reč o energetskoj
budućnosti Srbije. Ako, dakle, Rusi nude nešto što drugi nemaju i ne
mogu, na srpskoj strani je da narednih dana dokaže veštinu pregovaranja
sa baćuškama.
Uzgred, ako Srbija gleda na Evropu kao na svoje krajnje ishodište i
kao na glavni, ako ne jedini politički i ekonomski put, treba podsetiti
da ta ista Evropa svoju energetsku bezbednost vezuje upravo za Rusiju.
Konačno, i „Južni potok” ide na zapad. Gas je jevtin i ako „Južni
potok” pređe preko Srbije ne samo da će naša zemlja dobro zarađivati od
transporta – barata se cifrom od oko 100 miliona dolara godišnje i
udelu Srbije u vlasništvu od 49 odsto – nego će plin dobijati i po
beneficiranim cenama iz Rusije.
Toplane u tom slučaju neće, kao što se dešava ovih dana, trošiti
duplo skuplji mazut, a domaćinstva skupo plaćati grejanje. Dakle,
poenta priče o gasovodu i rafineriji nije samo u tome da li će država
za NIS izvući neko milionče pride, o čemu se najviše i spekuliše
poslednjih dana, nego da li će Srbija za pet, deset ili pedeset godina
imati na šta da se greje.
Uostalom, da je državi baš toliko bilo stalo do NIS-a, verovatno ne
bi dozvolila da danas ima kompaniju čije gorivo zbog niskog kvaliteta
više ne može nigde da se prodaje. Ono ne može da se prodaje ni u u
Bosni i Hercegovini, pa čak ni na delu srpske teritorije, na Kosovu.
Već bi se država potrudila da novac, za koji se tvrdilo da ide za
modernizaciju NIS-a, zaista u NIS-u i završi.
Da se vratimo na početak teksta. Koliko zaista vredi srpska fabrika
goriva? Da li je finansijski „ekvivalent” kraku gasovoda „Južni potok”,
koji bi eventualno mogao proći preko Srbije? Na to pitanje precizan
odgovor svojevremeno nije mogao da da ni privatizacioni savetnik. Kao
obrazloženje naveo je da će vrednost NIS-a pre svega odrediti njegova
atraktivnost, onako kako je u trenutku prodaje proceni potencijalni
kupac, kao i od njegovog viđenja stvari koliki profit može da ostvari u
budućnosti.
Računice privatizacionog savetnika Meril Linča i Rajfajzen
investmenta, pokazuju da ukoliko se prihodi države od prodaje NIS
procene na oko dve milijarde dolara i u ovom času se proda 50 odsto
udela, prihod bi bio oko 587 miliona dolara. Istovremeno bi vrednost
investicija, odnosno ono što novi vlasnik mora da uloži u modernizaciju
bila još oko 500 miliona dolara.
Ukoliko bi se, pak, prodavalo 25 odsto udela, kako je privatizacioni
savetnik i predložio a vlada usvojila, vrednost investicija bi bila 500
miliona dolara, a dobijeni keš ne bi prelazio simboličnih 43 miliona
dolara.
Nepoznanica je šta zagovornicima većinske privatizacije NIS-a
zapravo odgovara: da država za početak dobije više keša ili da novi
vlasnik modernizuje kompaniju. U tom slučaju postavlja se pitanje
koliko čvrsto država može da obaveže novog vlasnika NIS-a da sprovede
investicije u predviđenom roku. Upravo je tu svoju (ne)savesnost
pokazao ruski Lukoil preuzimajući pre par godina većinski paket
„Beopetrola” zbog čega mu je država više puta produžavala rok da bi
mogao da ispuni kupoprodajni ugovor. A taj ugovor se i dalje ispunjava,
s tim što je Lukoilu država oprostila plaćanje penala za probijanje
svih rokova.
Upućeni tvrde da je načelni dogovor sa Rusima manje-više postignut,
zbog čega je i zakazano viđenje Borisa Tadića, predsednika Srbije, i
premijera Vojislava Koštunice sa Vladimirom Putinom narednog meseca u
Bugarskoj. Taj načelni dogovor nije obelodanjen navodno zbog toga što
pregovarački tim na čelu sa premijerom Koštunicom ne želi da javnost
dođe do zaključka kako je Srbija olako dala zlatnu koku u zamenu za
političku odbranu Kosova.
Sa druge strane, ako pregovarači pogledaju oko sebe shvatiće da bi
prodajom većinskog paketa NIS-a, ipak, izgubili. Zato nije slučajno što
se u Srbiji stalno potura kao primer uspešne privatizacije hrvatske Ina
gde je 25 odsto plus jedna akcija prodata mađarskom Molu za čak 505
miliona dolara. S tim da je Hrvatska zadržala pravo da se zlatna akcija
proda tek pošto Hrvatska uđe u EU.
Ina je posle ove privatizacije maksimalno unovčila strateško
partnerstvo sa Molom time što je samo posle godinu i po dana ostvarila
dobit od oko 203 miliona dolara što je za oko 50 odsto više nego u
prethodnoj godini.
Da srpski pregovarački tim treba dva puta da razmisli a jednom da
seče kada je u pitanju model prodaje NIS-a, potvrđuje i strateški
položaj srpskih rafinerija, kaže Zorana Mihajlović-Milanović, savetnik
za energetiku bivšeg vicepremijera Miroljuba Labusa u vladi Vojislava
Koštunice. Dakle, osim naftovodom, crno zlato do rafinerija u Novom
Sadu i Pančevu može da se transportuje i baržama preko Dunava, ali i
prugom koja je u neposrednoj blizini, što malo koja rafinerija u
okruženju ima.
A da za NIS, bez obzira na to što se o njegovim ulaganjima
poslednjih godina mnogo više pričalo nego radilo, ipak može da dobije
ponudu koja se ne odbija potvrđuje i primer slovačkog Slovnafta gde je
Mol za 36,2 odsto udela u kompaniji platio skoro 300 miliona dolara.
Istovremeno je ruski Lukoil uspeo da 51 odsto rumunskog Petrola kupi za
svega 265 miliona dolara, austrijski OMV da dobije 45 odsto nemačkog BP
za svega 153,7 miliona dolara, iako je kapacitet ove rafinerije skoro
tri puta veći do sadašnjih NIS-ovih.
I dok su srpski i ruski zvaničnici svakodnevno na „žici” zbog vrućeg
energetskog krompira jedno je izvesno da NIS mesečno gubi po 0,5 odsto
tržišta, što znači da svako dalje prolongiranje samo snižava vrednost
NIS-a koju, na kraju krajeva, niko i ne zna. Zvanično jedino postoji
knjigovodstvena vrednost procenjena na oko 1,2 milijarde dolara.
Dakle, šta je prioritet države Srbije, gas ili nafta? Ili sve to zajedno što upravo nude Rusi?
--------------------------------------------------------------------------
Pregovori „idu u dobrom pravcu”
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je juče da se
dijalog ruske i srpske strane o nacrtu sporazuma o saradnji u oblasti
energetike konstantno odvija i da pregovori „idu u dobrom pravcu”. On
je dodao i da je pitanje saradnje „delikatna stvar” o kojoj mogu da
pričaju samo zvanični predstavnici srpske i ruske politike kao i
predstavnici preduzeća „Gasprom”. Stoga nije hteo ni da komentariše
navode domaćih medija da je Rusija ponudila milijardu evra za kupovinu
Naftne industrije Srbije.
Upitan da prokomentariše da li Srbija ima šanse da gasovod „Južni
potok” prođe kroz Srbiju, Aleksejev je naglasio da bi on želeo da naša
zemlja ima šanse i da će kao ambasador Rusije učiniti sve da to toga
dođe.
Ambasador je istakao i politički značaj potpisivanja tog dokumenta
navodeći da je „reč o obezbeđivanju Srbije energetikom za budućnost
nekoliko generacija”.
--------------------------------------------------------------------------
Bubalo: Srbija treba da skladišti gas za celu srednju Evropu
Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, na skupu u Privrednoj
komori Srbije posvećenom ekonomskoj saradnji sa Rusijom, istakao je da
je predlog o saradnji u energetskom sektoru došao od ruske vlade.
– Dogovori o saradnji u energetskom sektoru su ozbiljni. Naše
ambicije su da ne završimo samo Banatski Dvor, koji je u najvećoj meri
investiciono završen i koji treba samo popuniti, već i da se popuni
nekoliko važnih bušotina u Vojvodini, tako da Srbija može da bude
skladište za čitav region srednje Evrope. Naravno, pre svega nam je u
interesu magistralni tranzitni gasovod – rekao je Bubalo.
--------------------------------------------------------------------------
Gasovod i Kosovo
U brojnim spekulacijama o srpsko-ruskim odnosima, nalazi se i ona
prema kojoj Rusija ima privilegovan status pri kupovini NIS-a, što je
zaslužila svojim zalaganjem za srpske stavove po pitanju Kosova u
međunarodnoj zajednici. Prema poslednjoj spekulaciji u nizu, Rusiji se
žuri da preuzme NIS pre nego što se reši status Kosova, te se i time
tumači to što Moskva požuruje Beograd da se sa dnevnog reda što pre
skine pitanje NIS-a i gasovoda.
Izvori „Politike” bliski srpskoj vladi rekli su, međutim, da između
NIS-a, gasovoda i statusa Kosova nema nikakve veze. Isti izvori navode
da je „požurivanje Moskve” posledica ruskih nastojanja da se ispune
biznis planovi koji su zacrtani poodavno i potpuno nezavisno od srpskih
tekućih problema: Kosova, rezultata predsedničkih izbora ili kvoruma u
srpskom parlamentu.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović rekao je u
intervjuu „Politici” 16. decembra da je ruski stav o Kosovu
„principijelan”.
„A što se tiče veze između gradnje gasovoda i političke situacije,
moram da podsetim da je ruski stav o Kosovu i Metohiji principijelan.
Takav je bio pre razgovora o gradnji gasovoda, takav je danas i takav
će ostati nakon razgovora o gradnji. Ruska Federacija je ozbiljna
država sa ozbiljnom i principijelnom državnom politikom”, rekao je
Popović.
Jasna Petrović
Politika
|
| |
|
