Kako podeliti Bosnu
U pregovore o promenama Ustava bošnjačke partije ulaze s predlogom njene
regionalizacije, a srpske i hrvatske stranke insistiraju na
federalizaciji
Banjaluka, 23. decembra
– Iako će razgovori o promeni Ustava Bosne i Hercegovine početi krajem
januara iduće godine, već sada je jasno da će lideri šest vodećih
stranka za pregovarački sto sesti s prilično različitim stavovima.
Naime, najuticajnije srpske i hrvatske partije načelno su saglasne da
BiH treba urediti kao zajednicu tri federalne jedinice, dok šefovi
vodećih bošnjačkih stranka insistiraju da se ona regionalizuje.
Predsednici Stranke demokratske akcije i Stranke za BiH, Sulejman
Tihić i Haris Silajdžić, žele da BiH bude podeljena na najmanje pet
regiona, koji bi se zasnivali na ekonomskim, geografskim, saobraćajnim,
istorijskim, kulturnim i drugim kriterijumima. Iako ove partije
odbacuju etnički kriterijum, prema njihovom predlogu regionalizacije
Bošnjaci bi bili većina u tri (sarajevskoj – koja bi obuhvatala
romanijski plato i polovinu Podrinja, srednjobosanskoj i
severoistočnoj), Srbi bi dominirali u severozapadnom, a Hrvati u
hercegovačkom regionu. Koje bi bili nadležnosti regiona, SDA i Stranka
za BiH nisu obelodanile, ali su se izjasnile za „jačanje državnih
organa vlasti”.
Hrvatska demokratska zajednica BiH i Hrvatska demokratska zajednica
1990, saglasni su njihovi lideri Dragan Čović i Božo Ljubić, zahtevaju
da federalne jedinice budu ustrojene prvenstveno na etničkom
kriterijumu. To će reći da bi Srbi trebalo da budu većina u jednoj,
Bošnjaci u drugoj, a Hrvati u trećoj federalnoj jedinici, koje bi imale
zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ljubić, osim toga, traži da
Sarajevo, kao glavni grad BiH, bude distrikt. On, osim toga, ne krije
da će Hrvati tražiti izmenu sadašnje unutrašnje dejtonske granice
između Republike Srpske i Federacije BiH. Ovo se posebno odnosi na
Posavinu, gde Hrvati računaju da u njihovu federalnu jedinicu uđu
Bosanski Brod i Šamac, mesta u kojima su do rata oni bili relativna
većina. Hrvati, sem toga, insistiraju da federalne jedinice ne moraju
da imaju teritorijalni kontinuitet.
Za stranke iz Republike Srpske, Dejtonski sporazum je osnova i mera
za buduće ustavno preuređenje BiH. Predsednik Saveza nezavisnih
socijaldemokrata i premijer Srpske Milorad Dodik odbacuje
regionalizaciju, jer ona, ponovio je više puta, „nije vezana za državno
uređenje, nega za ekonomske sfere”. Podsećajući da je njegova stranka
prva predložila federalizaciju BiH, Dodik je za naš list rekao da
nikakve ustavne promene koje bi ugrozile teritorijalnu celovitost i
politički okvir Republike Srpske ne dolaze u obzir.
Lider Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić nam je rekao:
„Razgovori o promeni Ustava BiH neće biti lagani i nerealno je
očekivati da se taj posao završi preko noći. PDP stoji na poziciji da
buduće federalne jedinice moraju da zadrže ustavnu poziciju koju imaju
entiteti.” U vezi s najavom HDZ 1990. da bi hrvatskoj federalnoj
jedinici trebalo da pripadnu neke opštine u kojima su do rata bili
većina, Ivanić je primetio: „Zanimljivo je da hrvatski političari do
sada nisu pomenuli mogućnost da Bošnjacima ’vrate’ Mostar, Stolac i
druga mesta u kojima je do rata bošnjački narod bio relativna većina”.
Prijem 
