Skrivanje najdemokratskijih zločina najdemokratskije zemlje

07.12.2007, VAŠINGTON
Izvor: (TANJUG)


SKRIVANJE ZLOČINA !



CIA iz „bezbednosnih razloga" spalila snimke isleđivanja osumnjičenih za terorizam tokom kojih su korišćene brutalne tehnike ispitivanja



Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) priznala je preksinoć da je uništila video-snimke ispitivanja osumnjičenih terorista tokom kojih su korišćene tehnike kasnije označene kao mučenje.
Direktor CIA Majkl Hejden naveo je u pismu upućenom službenicima Agencije da su video-snimci napravljeni 2002. godine u okviru tajnog programa hapšenja i ispitivanja osumnjičenih za terorizam.
Program je počeo hapšenjem Abu Zubadajaha, osumnjičenog pripadnika Al Kaide.
- Snimci su predstavljali ozbiljan bezbednosni rizik. Da su ikada procurili u javnost, omogućili bi identifikaciju vaših kolega iz CIA koji su služili u okviru programa. Njihove porodice onda bi bile izložene osveti Al Kaide i njenih simpatizera - navodi Hejden u pismu čiju je kopiju Rojters dobio na uvid. Hejden je rekao da je odlučio da pošalje pismo pošto su mediji počeli da izveštavaju o tajnom programu mučenja pritvorenika. List „Njujork tajms" objavio je prekjuče tekst o snimcima mučenja na svojoj internet stranici.
Davljenje na suvo
Hejden je rekao da je CIA počela da snima ispitivanja osumnjičenih terorista zbog „interne kontrole", pošto je američki predsednik Džordž Buš dozvolio „nešto robusnije" načine ispitivanja, među kojima i takozvano simulirano davljenje u vodi. Hejden je rekao da su članovi Komisije za obaveštajne delatnosti u oba doma Kongresa bili „na vreme" upoznati i s postojanjem zapisa, i s namerom CIA da ih uništi. CIA je saopštila da su video-zapisi ispitivanja terorista uništeni 2005. godine, kad su javna pitanja o načinima na koje Amerikanci ispituju svoje zatvorenike postala češća i glasnija.
CIA je prošlog meseca priznala da poseduje snimke ispitivanja čije je prikazivanje zatraženo tokom suđenja Zakarijusu Musauiju, optuženom za učešće u napadima 11. septembra 2001. godine.
Senat protiv
Članovi Demokratske stranke iz Senata i Predstavničkog doma pozvali su na pokretanje kongresne istrage o ovom slučaju.
Senator Džon Rokfeler iz Zapadne Virdžinije, predsednik Komiteta za obaveštajne poslove Senata, izjavio je da Kongres nije znao da su snimci uništeni do novembra 2006. godine, dva meseca pošto je zvanično obavešten o postojanju tajnog programa.

Ne pitajte o snimcima CIA

Administracija američkog predsednika Džordža Buša odgovorila je federalnom sudiji da nije obavezna da čuva video snimke saslušanja osoba osumnjičenih za terorizam i pozvala sud da ne istražuje uništavanje video traka.

U sudskim dokumentima koji su podneti u petak, vladini advokati su naveli da bi se zahtevom za dostavljanje tih snimaka umešalo u istrage koje vode Kongres i Ministarstvo pravde.

To je prvi put da se administracija na sudu bavi pitanjem tih video snimaka.

Američki okružni sudija Henri Kenedi naložio je Bušovoj administraciji u junu 2005. godine da sačuva "sve dokaze i informacije u vezi s mučenjem, lošim postupanjem i zlostavljanjem pritvorenika u mornaričkoj bazi SAD u zalivu Gvantanamo", na Kubi.

Pet meseci kasnija, američka Centralna obaveštajna služba (CIA) je uništila video snimke saslušanja osoba osumnjičenih za terorizam.

Zastupnici administracije su odgovorili Kenediju da snimci ne mogu biti obuhvaćeni njegovim sudskim nalogom, pošto se osumnjičeni Abu Zubajdah i Abd al-Rahim al-Naširi, čija su saslušanja snimana, a zatim uništena, nisu nalazili u pritvoru baze u zalivu Gvantanamo. Oni su držani u nekom od tajnih pritvora Cije u inostranstvu.

U sudskim dokumentima, pomoćnik američkog ministra pravde Džefri Bjuholc izrazio je zabrinutost da bi Kenedi mogao da naloži zvaničnicima Cije da svedoče o video snimcima. Bjuholc je naveo da bi to moglo da "zakomplikuje tekuće napore" na utvrdjivanju činjenica u tom slučaju.

Bušova administracija je slično postupila i u istrazi koju vodi Kongres. Ministarstvo pravde je pozvalo Kongres da odustane od saslušanja svedoka i zahteva za dostavljanje dokumentara, jer je u toku zajednička istraga tog ministarstva i Cije.

Sudija Kenedi, ako uvaži argument da vlada nije prekršila njegov nalog, može ipak da zatraži saslušanje. On bi mogao da pokrene pitanje opstrukcije ili uništavanja dokumenata.

Advokat osumnjičenih za terorizam Dejvid Rims zatražio je održavanje sudskog saslušanja. On je naveo da je vlada obavezna da čuva trake i da želi da se uveri da drugi dokazi nisu uništeni.

(Beta)

Supertajna „sedmica”






Potvrda postojanja specijalne tamnice u Gvantanamu, uz „zebnju da bi Al Kaida mogla da napadne tu vojnu bazu SAD”







Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7.februara – Javnosti je nepoznat niz
detalja iz spornog zatvora u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, na Kubi,
a sada se ispostavlja da je tamo i jedna tamnica za koju nisu znali ni
mnogi koji rade u tom strateškom objektu. Govorilo se, naime, o šest
odeljaka tog kazamata, ali je upravo obelodanjen i– „Logor 7”.
Potvrdu o postojanju supertajne „sedmice” dao je doskorašnji
komandant američkih snaga u Gvantanamu kontraadmiral Mark Bezbi, u
ekskluzivnoj izjavi, koju je danas objavio AP. U njoj je, kaže,
smešteno 15 zatvorenika „najviše vrednosti”, za koje se tvrdi da su
pripadnici Al Kaide.
Izdvojeni su od preostalih oko 260 zatočenika, dodaje se, da „ne bi
bili u mogućnosti da se svete pojedinim zatvorenicima koji su istrazi
odali važne podatke”, kao i zbog dosad takođe nepoznate najave da bi
diverzanti Osame bin Ladena mogli da izvrše udar na bazu. „Primili smo
obaveštajne podatke da bi Al Kaida mogla da planira napad na
Gvantanamo”, kaže jedan od komandanata zatvorske jedinice pukovnik Brus
Vargo. Iz „bezbednosnih razloga” odbio je da otkrije pojedinosti takve
eventualne operacije, uz napomenu: „Kad su mogli da avionima udare u
njujorške kule (Svetskog trgovinskog centra, 11. septembra 2001.
godine) mogli bi da udare i na Gvantanamo”…
O postojanju „Logora 7” prvi je prošlog decembra prozborio jedan od
advokata zatočenih. Doznaje se da su tajnu tamnicu posetili i
predstavnici Crvenog krsta, ali da ni oni, kao ni mnogi drugi, nisu
ništa o njoj javno govorili.
Misteriji su doprinela i– „pravila službe”. „Odavno sam naučio da,
ako hoću da budem uspešan u obaveštajnoj zajednici, ne treba da se
pačam u ono što nije neophodno za obavljanje tog posla”, izjavio je
pukovnik Lari Džejms, iz tima psihologa koji pomaže islednicima u
Gvantanamu.
I on kaže da nije znao za „sedmicu” koja je, po Bezbijevim rečima,
bila izgrađena „pre nego što je predsednik Džordž Buš objavio da se 14
osumnjičenih za terorizam prebacuju iz tajnih zatvora CIA (u
inostranstvu) u Gvantanamo” (petnaesti je transferisan prošlog aprila).
„Smeštani su direktno u taj „maksimalno obezbeđeni objekat”, posvedočio
je admiral.
Nije rečeno kakav je bio režim u toj izolovanoj tamnici.
Zatvorenički centar u Gvantanamu osnovan je, podseća se, u januaru
2002. godine. Njegov status dugo već osporavaju pravnici, humanitarci i
aktivisti za ljudska prava. Zamera mu se, uz ostalo, nepoštovanje
međunarodnih konvencija o ratnim zarobljenicima kao i izuzimanje iz
američkog zakonskog sistema.„Voleo bih da taj zatvor bude ukinut”,
poručio je nedavno šef američkog generalštaba admiral Majk Malen. Kao
glavni razlog za takvu težnju – naveo je činjenicu da je Gvantanamo
„naneo štetu imidžu SAD u svetu”.

Kako je Pentagon "frizirao" vesti

Sumnja da vlada SAD godinama obmanjuje domaću i stranu javnost lažnim informacijama o ratovima u Iraku i Avganistanu i situaciji u zatvoru Gvantanamo snažno je podgrejana tvrdnjom "Njujork tajmsa" da je veći broj vojnih analitičara dugo "krojio" storije o tim osetljivim temama po nalogu Pentagona i Bele kuće.

Ugledni list tvrdi da je do takvih saznanja došao uvidom u oko 8.000 strana elektronskih poruka, transkripata i snimaka sa brifinga, od kojih su neki napravljeni prilikom zajedničkih putovanja u Irak državnih funkcionera i komentatora, koji su svoje viđenje iznosili u listovima i na radio i televizijskim stanicama.

"Zavedeni" analitičari su bivši vojni eksperti koju su, nastupajući u medijima pod autoritetom svog imena i prošlosti, u stvari bili prenosioci onoga što je vlast u Vašingtonu želela da narod čuje kao istinu o ratnim sukobima, terorizmu, zatvorenicima u Gvantanamu...

Da je njihova veza s Belom kućom i Ministarstvom odbrane bila direktna i vrlo tesna, to potvrđuje podatak da su u Gvantanamo putovali avionom potpredsednika SAD Dika Čejnija. Bilo je to u vreme kada je u svetu, posle upozorenja Amnesti internešenela da je Gvantanamo "novi Gulag", počeo da raste pritisak na SAD da zatvore taj zloglasni kazamat.

"Njujork tajms" je naveo da je lažne vesti, koje su bile po volji vlasti, najčešće objavljivala televizija Foks, ali nisu zaostajale ni velike mreže poput CNN, NBC i CBS. Frizirane informacije su ulazile i u američke, ali i strane listove, poput londonskog "Tajmsa".

U Pentagonu ističu da su imali direktnu saradnju s analitičarima koje "Njujork tajms" sada apostrofira kao autore kvazi-informacija, ali negiraju da je to činjeno s nečasnim namerama.

Portparol Pentagona Brajan Vitmen je "pomalo neverovatnim" nazvao tvrdnje u kojima se navodi da su se bivši oficiri, a potom medijski analitičari, preobratili u "marionete Stejt departmenta".

Međutim, Kenet Alard, bivši vojni analitičar televizije NBC, priznao je da su se informacije, koje su dobijali na privatnim brifinzima o ratu u Iraku, znatno razlikovale od onih koje su kasnije saopštavane u istragama i dokumentima. "Te informacije su se razlikovale k'o dan i noć. Jednostavno, vukli su nas za nos", priznao je Alard.

Prema pisanju "Njujork tajmsa", još nije sasvim jasno kako je došlo do medijskog angažovanja vojnih komentatora obmanjivača, koji su u "posao" krenuli 2005. godine, kada je postalo jasno da od brzog završetka ratova neće biti ništa.

Prema nezvaničnim informacijama, grupa penzionisanih visokih oficira je sama došla na ideju da svojim prilozima smanji pritisak na Bušovu administraciju, kako bi joj olakšali rešavanje problema u Iraku i Avganistanu.

(Tanjug)

CIA uništila 92 snimka iz Gvantanama

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) uništila je 92
video-snimka na kojima su zabeleženi intervjui sa osumnjičenima za
terorizam u američkom vojnom zatvoru u Gvantanamu, potvrdio je vršilac
dužnosti advokata američke vlade Lev Dasin.

CIA je prethodno saopštila da je uništila jedino dva snimka.

Društvo za zaštitu američkih civilnih sloboda (ACLU) podnelo je
krivičnu prijavu protiv CIA u pokušaju da dođe do detalja koji se tiču
ispitivanja osumnjičenih za terorizam, podsetio je Bi-Bi-Si.

Među tehnikama koje su primenjivali agenti CIA prilikom ispitivanja
osumnjičenih je i tehnika "simuliranog davljenja" koju je
administracija novog američkog predsednika Baraka Obame nazvala jednim
oblikom torture.

"CIA sada može da identifikuje broj video-snimaka koji su uništeni",
naveo je u pismu Bi-Bi-Siju vršilac dužnosti advokata američke vlade.

U pismu od 2. marta navedeno je da CIA prikuplja još podataka u vezi sa
krivičnom prijavom, kao što je lista uništenih snimaka, zatim bilo
kojih zapisa koji mogu da ukažu na sadržaj snimaka i podatke koji su
tiču identiteta onih koji su možda gledali ili došli u posed snimaka
pre nego što su oni uništeni.

"CIA namerava da dostavi sve informacije koje od nje traži sud i
tužilaštvo", kaže se u pismu koje je upućeno i sudiji koji predsedava
veću koje odlučuje po tužbi ACLU.

Sud je 2005. godine naredio da se sačuvaju svi dokazi koji se tiču ispitivanja pritvorenika u Gvantanamu.

CIA je u decembru 2007. otkrila da su dva video-snimka sa ispitivanjem
osumnjičenih uništena pet meseci posle naredbe suda, ali je agencija
navela da uništeni snimci nisu bili predmet naredbe jer su na njima
zabeležena ispitivanja osumnjičenih pre nego što su oni prebačeni u
Gvantanamo.

Prema objašnjenju koje je tad stiglo iz CIA, snimci su uništeni jer
više nisu imali nikakvu "obaveštajnu" vrednost, a mogli su i da otkriju
identite agenata koji su sprovodili ispitivanja.

U januaru 2008. godine ministarstvo pravde je pokrenulo istragu koja je trebalo da da odgovore u vezi sa snimcima.

(Tanjug)

Amerikanci optuženi za zlostavljanje zatvorenika u Avganistanu
Tanjug | 07. 01. 2012.

Avganistanska istražna komisija optužila je danas američku armiju za zlostavljanje zatvorenika u njihovom najvećem zatvoru u Avganistanu, i saopštila da oni koji koji su zadržani bez dokaza treba da budu oslobođeni.

Članovi komisije su danas, na konferenciji za štampu u Kabulu, ponovili zahtev koji je predsednik Hamid Karzai uputio SAD da sve zatvorenike prebace u avganistanske zatvore.


Karzai je zadužio ad hok komisiju da ispita zatvaranje stotina osumnjičenih ekstremista koji se nalaze u blizini vazduhoplovne baze Bagram severno od Kabula.


Predsednik komisije Gul Rahman Kazi je rekao da su se zatvorenici žalili na ponižavajuće uslove u zatvoru.

Šokantno: Američki marinci urinirali po mrtvim talibanima
Tanjug, B. Vuković

Američke vojne vlasti saopštile su da vode istraga o video snimku koji se pojavio na internetu, gde se vide četvorica marinaca kako uriniraju po mrtvim talibanima.

Portparol Pentagona mornarički kapetan Džon Kirbi rekao je da bez obzira o kome se radi, i pod kojim se uslovima to dogodilo, takav čin smatra nečuvenim.
Snimak je duboko uznemirujući i predstavlja nečuveno ponašanje, naveo je on.
Na snimku koji traje kraće od 40 sekundi, vide se četvorica američkih vojnika kako uriniraju po trojici mrtvih talibana.

Američka vojska je saopštila da još nije utvrđena verodostojnost snimka i dodala da, bez obzira na to, ono što se vidi na snimku nije u skladu sa vrednostima koje propagiraju američki marinci.

Svoju ogorčenost snimkom odmah je izneo i Savet za islamsko-američke odnose, poznata organizacija za zaštitu prava muslimana iz Vašingtona, ocenivši da to predstavlja odvratan i nemoralan čin.

Ako se pokaže da je snimak verodostojan, to će predstavljati nešto potpuno nedolično za američko vojno osoblje i ugroziće ostale vojnike i civile , navodi se u pismu Saveta koje je upućeno američkom sekretaru za odbranu Leonu Paneti.
Američke vojne vlasti su obećale da će temeljno i do kraja istražiti incident.



Zlostavljanje u Abu Graibu, fotografisanje pored ubijenih civila...




Američki vojnik: Komandant me je zamolio da lažem o ubistvu civila


Ovo je samo jedan u nizu incidenata u kojima učestvuju američki marinci. Naime, osumnjičeni za saradnju s mrežom Al Kaida i talibanima koji su prošli kroz američki zatvor u Bagramu, u Avganistanu, tvrde da su bili izloženi teškim maltretiranjima, poput prebijanja, uskraćivanja sna, kačenja o tavanicu i huškanja pasa na njih.



Činjenica da je, prema istrazi Bi-Bi-Sija, takav okrutan tretman u avganistanskom zatvoru trajao sve do 2008. godine pokazuje da je Pentagon ostao gluv na kritike koje je godinama pre toga trpeo zbog sličnih mučenja u pritvorskim centrima SAD u Gvantanamu na Kubi i Abu Graibu u Iraku.



U septembru 2010. godine, istražni organi vojske SAD saopštili su da će grupa američkih vojnika 5. borbene „strajker“ brigade biti izvedena pred sud pod optužbom za višestruko ubistvo nakon petomesečnog divljanja po Avganistanu tokom kojeg su iz zabave nasumično ubijali civile. List „Vašington post“ navodi da su vojnici tela ubijenih komadali i fotografisali, a lobanje i kosti su čuvali kao trofeje.

Kaplar Džeremi Morlok jedan je od petorice vojnika optuženih za ubistvo sa predumišljajem tri civila u Avganistanu početkom prošle godine. Međutim, on je zajedno sa marincem Endrju Holmsom osumnjičen i za neprimereno ponašanje jer se fotografisao pored leševa mrtvih Afganistanaca.

Mening: Tretiralu su me kao životinju

Američki vojnik Bredli Mening, optužen za odavanje tajnih dokumenata sajtu "WikiLeaks" opisao je po prvi put nehumane uslove u kojima je bio držan prvih meseci zarobljeništva u američkom vojnom zatvoru

"Mislio sam da ću umreti u tom kavezu. To sam video - kavez za životinje", rekao je Mening.

Australijanac Džulijan Asanž, osnivač WikiLeaksa, boluje od hronične bolesti pluća koja može da se pogorša u bilo kom trenutku, izjavila je ambasadorka Ekvadora u Velikoj Britaniji. Asanž se mesecima krije u Ambasadi Ekvadora, gde se sklonio kada je sud u Londonu doneo odluku da ga isporuči Švedskoj, u kojoj je optužen za dvostruko silovanje. Asanž tvrdi da će Švedska da ga isporuči SAD, gde može da bude osuđen i na smrtnu kaznu zbog odavanja američkih tajni.
On je u četvrtak, u prvom javnom obraćanju od hapšenja u Iraku u maju 2010, rekao da je bio zatočen u "kavezu" površine samo dva i po metra kvadratna, koji je bio postavljen u jednom šatoru, javio je Reuters.

Mening je trećeg dana pretpretresnog postupka u bazi Fort Mid istakao da je mesec dana nakon hapšenja doživeo nervni slom i da su čuvari kasnije pronašli omču, ali da se on ne seća da ju je napravio jer je bio potpuno dezorjentisan.

U julu 2010. Mening je prebačen u zatvor Kvantiko, u Virdžiniji, i smešten u samicu, gde je proveo devet meseci, dok su čuvari morali da budu na oprezu kako ne bi izvršio samoubistvo.

Mening se drugi put pojavio u javnosti posle više od dve godine od kada je uhapšen. Do sudnice je doveden u pratnji teško naoružanih čuvara.

Na suđenju koje je počelo pretresom vojni zvaničnici su potvrdili da Meninga drže pod striktnom kontrolom jer se navodno plaše da bi moglao da izvrši samoubistvo. Pretres će trajati nedelju dana, a među prvima je svedočio pukovnik Robert Oltman iz vojne baze Kvantiko u Virdžiniji.
“Bredli Mening je zatvoren u ćeliji i nekoliko noći je spavao go. On se nalazi pod striktnom kontrolom kako ne bi izvršio samoubistvo”, rekao je pukovnik. On je potvrdio da su psihijatri preporučili da se Meningu olakša tretman, ali da je to odbijeno zbog toga što je jedan drugi vojnik izvršio samoubistvo dok je bio u pritvoru.

“Rekao sam nadležnim medicinskim službama da će Mening ostati pod strogim tretmanom sve dok ne dobijem drugačije naređenje od nadređenih. Ništa se neće promeniti i on neće biti u stanju da se povredi”, dodao je Oltman.
Posle devet meseci pakla u Kvantiku, Mening je prebačen u zatvor u Kanzasu, gde je prebačen na zahtev organizacija za zaštitu ljudskih prava. Organizacija za odbranu ljudskih prava Amnesty International je ranije izrazila zabrinutost zbog uslova u kojima se Mening drži. Oni kažu da je Mening provodio 23 sata u samici, veličine šest kvadrata, bez jastuka, posteljine i ličnih stvari od jula 2010. godine.
Mening je po navodima ove organizacije bio primoran da svaki dan skida svu odeću sa sebe i označen je kao zatvorenik “maksimalnog nadzora”, uprkos tome što nema istoriju nasilja ili disciplinskih kazni u pritvoru. To znači da su mu ruke i noge okovane lancima tokom svih poseta i ne dozvoljava mu se mogućnost da radi.

Aktivisti koji se bore za oslobađanje Meninga, koji je u zatvoru od jula 2010, smatraju da SAD pokušavaju da ubede tog bivšeg obaveštajca za Irak, da optuži osnivača WikiLeaksa Džulijena Asanža.

Prošle godine je portparol State Departmenta PJ Krouli podneo ostavku na to mesto nakon što je Meningov tretman opisao “glupim”.

Krouli je “spornu” izjavu dao u svom govoru o novim medijima i spoljnoj politici pred publikom u Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Kada je upitan od strane jednog učesnika o “slonu u sobi – WikiLeaksu” i “mučenju zatvorenika u vojnom pritvoru” on je odgovorio: “Ono što se dešava Meningu je apsurdno, kontraproduktivno i glupo”, odgovorio je Krouli.

Meningu preti doživotna zatvorska kazna zbog "dosluha sa neprijateljem", a njegov pravni tim sada radi na nagodbi kako bi se izdejstvovale lakše optužbe i zatvorska kazna od najmanje 16 godina.

Optužnica ga tereti da je organizaciji WikiLeaks dostavio poverljive depeše američkih diplomata i vojna dokumenta o ratovim u Iraku i Avganistanu. Ukoliko se ne postigne nagodba, suđenje će mu početi 4. februara.

Sve više štrajkača u Gvantanamu



Izvor: Tanjug


Majami -- Broj zatvorenika koji štrajkuju glađu u
američkom vojnom zatvoru Gvantanamo na Kubi je porastao na 77, što je 25
ljudi više u odnosu na pre samo nekoliko dana.














Gvantanamo (Beta/AP)Portparol
tog zatvora Semjuel Haus naveo je da, od 77 zatvorenika koji odbijaju
hranu, njih 17 dobija "enteralnu ishranu" odnosno hrani se prisilno
preko cevčice, dok je petorica hospitalizovana, iako nijedan od njih,
kako je rekao, "nije životno ugrožen".
U zatvoru Gvantanamo, u
kojem se nalazi ukupno 166 zatvorenika, neki od pritvorenih su započeli
štrajk glađu 6. februara u znak protesta zato što su čuvari tražeći
nedozvoljene predmete konfiskovali neke njihove lične stvari,
uključujući Kuran.

Zatvorenici koji odbijaju hranu takođe
protestuju protiv toga što su u Gvantanamu zatvoreni već 11 godina bez
zvaničnih optužbi ni suđenja.

„Доца Мичел” у одбрани програма мучења
Један од архитеката контроверзног програма ЦИА, названог „појачане технике испитивања”, тврди да је само служио својој домовини


Активисти обучени као затвореници током перформанса на њујоршком Тајмс скверу захтевају затварање притворске јединице у Гвантанаму (Фото Ројтерс)
Ја сам само човек кога су људи са највиших положаја замолили да учини нешто за своју земљу, и урадио сам најбоље што сам умео, каже психолог Џејмс Мичел, идејни творац програма испитивања уз коришћење техника мучења који је примењиван над осумњиченима за тероризам.

У првом јавном обраћању откако је пре седам година доведен у везу за контроверзним програмом „појачаних техника испитивања” Централнe обавештајнe агенцијe (ЦИА), Мичел за „Гардијан” истиче да су он и његов колега Брус Џесен у јавности неправедно оптуживани као монструми, али ипак одбија да говори о детаљима озлоглашеног програма.

„Био бих срећан да могу да испричам целу причу, али више пута ми је речено да ћу уколико прекршим споразум о чувању тајне сносити кривичну одговорност. Заинтересован сам за искрену дискусију, али само ако ме Министарство правде и федерална влада ослободе обавезујућег договора”, рекао је он. Додуше, спреман је да уопштено говори о програму мучења којем су под безличним еуфемизмом „појачане технике испитивања” подвргавани осумњичени за тероризам. И даље га међутим сматра великим америчким успехом.

Мичел је за већину ипак прототип ратног злочинца и мучитеља. Његове методе су биле предмет етичких приговора, а критиковани су и у извештајима два конгресна комитета, као и приликом интерне контроле ЦИА.

Међу сарадницима познати као „доца Мичел” и „доца Џесен” (који још није јавно говорио о мучењу), својим поступцима су наелектрисали ионако жестоку дебату о мучењу, тероризму и вредностима која и данас дели Американце. Као војни пензионери и психолози свесрдно су трагали за новим могућностима пословања и додатне зараде. Искористили су прилику 2002. када су под окриљем ЦИА постали архитекте „најважнијег програма испитивања у америчкој историји борбе против тероризма”, како га још понегде називају.

„Њујорк тајмс” је својевремено указао да је нејасно чиме су се двојица психолога квалификовала за тако осетљив положај. Ако се занемаре вежбе у војсци којима су присуствовали, никада нису водили право испитивање сведока. Не поседују ни одговарајуће образовање јер су докторирали на темама о високом крвном притиску и породичној терапији, не говоре ни реч арапског нити поседују теоретско знање о коренима и мотивима Ал Каиде.

„Али били су лиценцирани психолози и имали су знања о бруталним техникама које су пре више деценија употребљавали кинески комунисти. За владу решену да заузме одлучан став према онима који су убили 3.000 Американаца, то је било сасвим довољно”, оцењује њујоршки дневник.

Мичелово име често провејава и у извештају Сената о програму притварања и испитивања ЦИА на чије сачињавање је утрошено пет година и 40 милиона долара. Открића су, макар на основу онога што је „процурило” у медије, у најмању руку оптужујућа – да је ЦИА обманула Белу кућу, Конгрес и Американце уопште, али и да употребљаване технике мучења од осумњичених нису извукле никакве корисне информације.

Мичел међутим тврди да се постигнућа „појачаних техника испитивања” намерно игноришу. „Не нервирам се због самог програма, већ због начина на који се забашурују добри и лоши аспекти, а неке добре стране се клевећу. То је фрустрирајуће.”

Пре него што је Сенат започео истрагу Мичел и Џесен су поменути и у извештају који је сачинио генерални инспектор ЦИА 2004. у којем се наводи да су они „вероватно погрешно” представили своју стручност када су ЦИА предложили мучење као поуздан начин за извлачење поверљивих информација од затвореника.

„Општеприхваћени став је да сам ја дошетао до капије ЦИА, закуцао на врата и рекао: ’Пустите ме унутра, ја желим да мучим људе и могу да вам покажем како да то радите.’ Или да је неко објавио оглас: ’Тражи се психолог вољан да осмисли програм мучења’. Ипак, много је компликованије од тога”, тврди Мичел за „Гардијан” и негира везу са мучењем и злостављањем затвореника у вероватно најозлоглашенијем затвору на свету Гвантанаму. „Све што се дешавало тамо покушавају да припишу мени и Брусу. Али то нисмо били ми. Нисмо учинили ништа од тога.”

За све су, сматра, криви чланови Демократске странке који „преправљају историју” а њега „бацају под аутобус”. Уједно, пуна су му уста хвале за Бушову борбу против тероризма.

Једног дана ће можда написати књигу „само да би објаснио своје виђење ситуације”. У међувремену, каже да мирно спава и не узбуђује се пртерано због све чешћих прозивки у медијима и на Капитол хилу.

Драган Вукотић