GURMAN

GURMAN


Milorad Ulemek Legija redovno naručuje hranu iz jednog od najprestižnijih beogradskih restorana, voli čorbe, kuvana jela, varivo i meso, odriče se mrsnog u dane posta





BEOGRAD - Najpoznatiji stanovnici beogradskog Centralnog zatvora i među robijaškim zidinama drže do nivoa i prestižnog načina života, pa se za dobar deo njih hrana donosi iz obližnjeg ekskluzivnog restorana „Sinđelić“. Potrebno je pisano odobrenje sudije, i uz malo procedure u vezi s tim šta se i kako od hrane može uneti u CZ, prvoklasna jela stižu svakodnevno u zatvoreničke ćelije.
Kako Kurir saznaje, najpoznatiji zatvorenik u Bačvanskoj Milorad Ulemek Legija takođe koristi privilegiju donošenja hrane iz restorana.
- Iako do sada nije izneo neku primedbu na zatvorsku hranu, njemu supruga donosi uglavnom supe, čorbe, kuvana jela, varivo i meso. Ne pali se na roštilj, kao većina zatvorenika, voli zdraviju i tečniju hranu, koja mu stiže svakog dana oko podneva. Koliko sam čuo od kolega, Legija redovno posti petkom, a posti i sve veće postove - tvrdi za Kurir jedan od zaposlenih u Centralnom zatvoru u Beogradu.
Vlasnik restorana „Sinđelić“, dugogodišnji ugostitelj Miki Avramović, potvrđuje nam da je to stara i svakodnevna pojava, ali ne želi da spominje konkretna imena jer je to, kako kaže, retka privatna stvar osuđenih.
- Nije moje da pitam šta naručuju i odnose u zatvor, jer odobrenje sudije pokazuje se tamo na ulazu, ne kod nas. Uglavnom dolaze supruge i, čim kažu da je hrana za nošenje i da treba da bude spakovana u PVC posudu, to je to. Takva hrana ne sme da ima kosti i mora da bude maksimalno vidljiva i prepoznatljiva. Znači, ništa pohovano, kao karađorđeva ili bečka šnicla, već čisto meso, salata ili kuvano jelo - kaže Avramović.
Od njega saznajemo i da nije redak slučaj da se za zatvorenika naruči i običan pasulj ili grašak, iako ih tamo imaju na meniju.
- Možda je stvar samo u tome što je hrana doneta spolja, to je verovatno mnogima psihološki bitno. Sve u svemu, roštilj je najomiljenija hrana koja se naručuje kod nas, jer im to u ishrani tamo najviše nedostaje. Tome treba dodati našu tradicionalnu sklonost prema ćevapima i vešalicama. Recimo, posna hrana nije predviđena zatvorskim pravilnicima o ishrani, tako da ima onih koji iz takvih razloga naručuju kod nas. Samo, opet ne može riba, već lignje ili salate, jer nemaju kosti - ističe Avramović.
ROŠTILJ SPASAVA ŽIVOTE
To što je „Sinđelić“ u blizini Centralnog zatvora i dobar kvalitet hrane, prema rečima vlasnika ovog restorana, nesumnjivo su odlučujući razlozi za to što se baš kod njih naručuju kulinarske đakonije za bogatije kažnjenike iz Bačvanske ulice.
- Često se desi da neki bivši zatvorenik prođe pored mene i kaže: „E, hvala ti za onaj roštilj, to me je spaslo!“ Na početku nisam shvatao jer vidim nepoznatog čoveka, ne znam ga kao redovnog gosta. Sad sam se već navikao i shvatio koliko njima znači taj ritual, da im je hrana doneta spolja od nekog ko ih ceni, ko se za to potrudio, a ne da tamo kao ostali smrtnici čekaju jelo sa kazana - kaže Miki Avramović.