Abas i Olmert: Sporazum do kraja 2008. godine
Izraelski premijer Ehud Olmert i lider Fataha Mahmud Abas obavezali su se u utorak u Anapolisu da odmah nastave mirovni proces, te do kraja naredne godine postignu sporazum o stvaranju palestinske države, punih 60 godina nakon početka arapsko-izraelskog konflikta.
"Slažemo se da odmah počnemo bilateralne pregovore sa ciljem da postignemo mirovni dogovor kojim će biti rešena sva otvorena pitanja, uključujući sve suštinske probleme bez izuzetka, kao što je navedeno u prethodnim dogovorima", kaže se u izjavi koju je pročitao američki predsednik Džordž Buš.
Zajednička izjava lidera Palestinaca i Izraela odmah je protumačena kao ogromna pobeda američke diplomatije, pošto su državna sekretarka Kondoliza Rajs i njen spoljno-politički tim prethodnih nekoliko nedelja žestoko pritisli obe strane da u Anapolisu označe početak nove ere u njihovim medjusobnim odnosima.
"Ni vi ni mi ne treba da preklinjemo drugu stranu za mir. To je zajednički interes. Mir i sloboda su prava za nas jednako kao što su mir i bezbednost vaša prava", u sličnom je stilu nastavio predsednik palestinske uprave Mahmud Abas, naglašavajući da je vreme da se okončaju nasilje, okupacija i krvoproliće.
"Vreme je da ova izmučena zemlja koja se nekada zvala zemljom mira i ljubavi nastavi da živi u skladu sa imenom", rekao je Abas, čije su pozicije na domaćem terenu, medjutim, ozbiljno uzdrmane činjenicim da čitav pojas Gaze kontrolišu snage rivalskog Hamasa.
Izraelski premijer je obećao da će dve strane pregovarati o svim pitanjima koja su do sada bila izbegavana i pozvao Palestince, gledajući Abasa direktno u oči, da "prekinu bojkot izraelske države".
Olmertov poziv, kako se čini, odnosio se i na većinu članica Arapske lige, koje, osim Egipta i Jordana, nemaju diplomatske odnose sa Tel Avivom.
"Ni mi, ni vi više nemamo pravo da se držimo snova koji su doveli do patnji naših naroda", rekao je Olmert.
Abas je, medjutim, ocenio da će se boriti, ovog puta diplomatskim sredstvima, za Palestinu bez okupacije, jevrejskih naselja, zidova podele, hiljada zatvorenika, ubistava, opsada i blokada gradova i sela.
Nakon čitanja izjava, Buš, Olmert i Abas su, poput košarkaša nakon minute odmora, pobednički spojili ruke, skupljajući, očigledno, hrabrost za iskušenja koja će ih, bez dileme, čekati u nastojanjima da ispune obećanja data svega nekoliko minuta ranije.
Skeptici u SAD su odmah primetili da su lideri Palestinaca i Izraela na sličan način proslavili drugi dogovor, čijem je sklapanju posredovao Bušov prethodnik u Beloj kući, Bil Klinton, i koji je neslavno pao u zaborav.
Visoki zvaničnik Hamasa Ahmed Jusef označio je saopštenje Olmerta i Abasa kao "gubljenje vremena".
"Ono što smo videli je samooproštajna zabava za Džordža Buša i beznadežni pokušaj da se on predstavi kao veliki lider koji je uspeo u onome što drugi američki lideri nisu uspeli da urade," kazao je Jusef.
Portparol Hamasa Favzi Barhum je nešto ranije odbacio poziv predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa na mir s Izraelom, upućen na početku medjunarodne konferencije.
On je, istovremeno, izrazio razočaranje zbog učešća delegacija arapskih država na skupu, najavivši nastavak nasilja protiv Izraela.
Hamas nije pozvan na skup u SAD jer ga tamo smatraju terorističkom organizacijom.
Portparol jevrejskih zajednica na Zapadnoj obali Dani Dajan takodje je kritikovo konferenciju, označivši je pokušajem da se obnove pregovori kako bi američki predsednik Džordž Buš osigurao sebi Nobelovu nagradu za mir.
Dajan je upozorio da će krajnji rezultat tog skupa koji se održava u Anapolisu, glavnom gradu američke države Merilend, biti katastrofa.
"Očekivanja će se povećati i onda će se oduvati, a nastalo nezadovoljstvo će doneti samo nasilje," kazao je Dajan.
Suštinski, dvodnevna konferencija u Anapolisu, na kojoj se okupilo oko 100 zvaničnika iz više od 40 država sveta, ispunila je sva očekivanja administracije predsednika Buša, pošto su i prvi čovek Bele kuće i Rajsova kao cilj okupljanja naveli početak procesa koji bi do isteka Bušovog mandata mogao dovesti, konačno, do postizanja trajnog mira izmedju dve strane.
Nasuprot Bušovim tvrdnjama da je sada pravi trenutak za rešavanje palestisko-izraelske krize, čitav niz stručnjaka za taj problem, uključujući i predsednika Saveta za medjunarodne odnose (Council on Foreign Relations) Ričarda Hasa, tvrde da bi preveliki pritisak na strane mogao ionako rovitu situaciju na terenu pretvoriti u pravu katastrofu.
Bez rukovanja, molim
Saudijski ministar spoljnih poslova princ Saud al Fejsal, jedan od ključnih učesnika mirovnog skupa, naglasio je da neće biti rukovanja s izraelskim zvaničnicima.
"Mi nismo ovde radi predstave, već radi ozbiljnog posla sklapanja mira. Nismo tu da odamo utisak da je sve normalno", prenose mediji u Izraelu izjavu Al Fejsala, što je Olmert prokomentarisao da mu neće smetati ako ne bude rukovanja.
"Neću pružiti ruku nikome ko nije spreman da se rukuje s rukom naroda Izraela, ali sam sretan da je on ovde," rekao je Olmert, misleći na saudisjkog princa.
Rukovanje je važan simbol ranijih nastojanja da se uspostavi mir na Bliskom istoku.
Egipat je 1979.godine postao prvi arapski sused Izraela koji je s tom zemljom potpisao mirovni sporazum. Tada su se rukovali egipatski predsednik Anvar Sadat i bivši izraelski premijer Menahem Begin.
Godine 1993. bivši izraelski premijer Jichak Rabin i palestinski vodja Jaser Arafat rukovali su se u dvorištu Bele kuće u prisustvu američkog predsednika Bila Klintona.
Kritičari konferencije ističu da ona i neće biti ništa drugo nego dobra prilika za fotografisanje i rukovanje predstavnika preko 40 zemalja i desetak organizacija.
(Tanjug)
Prijem 
