Ferrari F430 Scuderia

Ferrari F430 Scuderia

Samo 2,45 kg po jednoj KS. To obećava...

Kreacija pobednickog tima Nova kreacija iz Maranella, kod koje je trkački duh sa staze verno prenet u svakodnevni život, zove se veoma jednostavno Ferrari F430 Scuderia Maranello, Fiorano, scuderia i još neke druge reči za poznavaoce automobilizma zvuče magično. I to sve zbog jedne marke Ferrari. Ovaj kultni proizvodjač ekstremnih automobila, gotovo od uvek, na prestižno direktan način uvodi u svakodnevni saobraćaj najbolju trkačku tehniku. Poslednjih godina gotovo sve ono, što je uz veliku pomoć Michaela Schumachera, cavallino rampante (propetog konja) učinilo nepobedivim, upotrebljeno je kod modela F430 Scuderia. A da je iskustvo bogato, govori i ironičan podatak da su neki drugi morali "crvene" neviteški špijunirati i uzimati im ideje, da bi ih mogli stići i pobediti.

Mada su automobili sa centralno pozicioniranim motorom V8 iz Maranella postavljeni na početak ponude, najnoviji član društva koje je prva stepenica u "Kraljevstvo Ferrari", ostavlja sve projektile na četiri točka do sad izradjene u znaku propetog konja iza sebe. Na pisti u Fioranu, naime, F430 Scuderia postigao je isto vreme, kao "drumski" Ferrari sa najboljim performansama do sada, a to je Enzo Ferrari. Vreme kruga je 1 min 25 sec, što je za dve sekunde bolje od običnog F430, ako je reč "običan" uopšte moguće upotrebiti u ovom kontekstu.

A kakav je to skup ekstremne tehnike otkriva podatak da sekvencijalni menjač F1 Superfast 2 treba za promenu stepena prenosa samo 60 ms! Naprimer vreme za hidrauličko automatsko uključivanje i isključivanje kvačila, te pneumatsko izvlačenje jednog stepena prenosa i ubacivanje u drugi kod F430 traje 150 ms, a kod modela Ferrari 599 GTB Fiorano 100 ms. Tako se Scuderia po tom merilu najviše, od svih modela marke Ferrari, na koje je moguće staviti registarske oznake, približila bolidu Formule 1 kod kojeg menjač treba za promenu stepena prenosa samo 30 ms!

Ali u Maranellu kažu, da je u stvari F430 Scuderia, kao F430 i F430 Spider, najbliže savremenim bolidima F1 zbog diferenciala EDiff F1Trac, koji elektronskim nadzorom i uključivanjem blokade, te kontrolom trakcije radi na isti način. Baš na račun tog diferencijala su najnoviji majstori volana svugde i uvek daleko ispred vozača, koji su postavljali merila dok nije na scenu stupila svemoćna elektronika. Kako nam je rekao test vozač Ferarrija, Luca Badoer, F430 Scudria je prvi automobil za vožnju u redovnom saobraćaju, kojeg elektronika radi po istoj logici, kao kod F1.



Scuderia

Na italijanskom Scuedria znači ergela plemenitih trkačkih konja. Od pojave automobilizma ta se oznaka počela u Italiji upotrebljavati i za ekipe koje se takmiče u raznim vrstama automobilskog sporta. Znači i ekipa Ferrari F1 je Scuderia.

Najnoviji automobil iz Maranella u stvari je najbliži modelu F430 Challenge, trkačkom vozilu iz poznatog fabričkog kup takmičenja. I on nije prvi te vrste. Još od sredine devedesetih godina prošlog veka, najmanji automobili marke Ferrari povećavaju privlačnost familije angažovanjem u pojedinim kup takmičenjima. Na toj osnovi nastaju posebne verzije koje dodaju novu vrednost automobilima iz Maranella posle 2 do 3 godine tržišnog života. Takav automobil iz prošle generacije bio je Ferrari 360 Modena Challenge Stradale.

U početku novog milenijuma Scuderia Ferrari u F1 postigla je izuzetne rezultate. Najnoviji Challenge je nešto do sad najbliže crvenom bolidu, a ekstremnu verziju F430 razvio je do kraja i podesio najbolji vozač Scuderije svih vremena, Michael Schumacher. Tako da nije bilo dileme. Challenge Stradale je promenio ime i postao Ferrari F430 Scuderia.


Fiorano

Maranello je mali gradić, smešten oko 20 kilometara od Modene. Fiorano još manji, zapravo, savremeno urbano selo pokraj Maranella. Ipak, svetsku slavu je dobio, jer po njemu nosi ime staza na kojoj testira Ferrari.

Dok se polako otvaraju metalna vrata dobro osiguranog ulaza u taj deo "Kraljevstva Ferrari", pomislite da vam se u tih 15 sekundi otvara put u svet snova. Asfaltna osmica sa mostom, mali boks uz najduži pravac i tri manje zgrade. To je uz zgradu Scuderie Ferrari, koja je nešto sa strane, ustvari sve što stoji uz 2.976,41 m dugu asfaltnu zmiju.

Uvek, kad ulazim na pistu u Fioranu razmišljam, da li je to vrhunc profesionalne karijere ili vrhunac životnog projekta, sa kojim sam mladenačke snove pretvorio u posao od kojeg živim. Ali, kad udjete u epicentar dogadjanja ulazite u neku vrstu transa, u kojem sve oko vas postaje normalno i sasvim logično, baš tu u datom vremenu i prostoru.

Sve što su u poredjenju sa F430 promenili i unapredili na F430 Scuderia, spolja i iznutra, i sve ono što je vidljivo golim okom, kao i tehničke pojedinosti koje se ne vide, sve to ima samo jedan cilj poboljšavanje performansi automobila, koji već izvorno ima izuzetne performanse. Mala podešavanja aerodinamike usmerena su na stvaranje pritiska sa gornje strane i vakum ili podpritiska ispod automobila, a u tačkama koje su odlučujuće za agresivniju vožnju na pisti.

Karbonskokeramički kompozitni diskovi kočnica održavaju trajnost fascinantnog usporenja uz najagresivniji način vožnje u borbi za sekunde iz kruga u krug. Motor ima 20 KS više, a izduvni sistem je glasniji...


Goli metal

Zanimljivo je da su sedišta F430 Scuderia udobnija od onih kod nekih drugih automobila te, ekstremne, vrste. Nisu školjkasto zatvorena, već sa oblikom bočnog dela dopuštaju i onim korpulentijima, da normalno sede iza upravljača. Okvir je od karbonskih vlakana, a na sedalnom delu i na naslonu posebni materijal male težine. Kupac može, ako želi, da dobije i sedišta presvučena alkantarom ili kožom. I sigurnosni pojasi mogu biti različiti. Ili oni obični ili oni ekstremni, odnosno za sportsko korišćenje u obliku slova "H" sa četiri tačke vezivanja. Ali, kod svih verzija sedišta se mogu preklopiti napred, što olakšava nameštanje nekih sitnica izmedju sedišta i pregrade koja deli putnički prostor od motornog. Uz to može se podešavati ugao naslona.

Vozača i suvozača okružuje pravi trkački ambijent. Već ionako lak F430 olakšali su još za otprilike 100 kg i dostigli "suvu" masu od 1250 kilograma, što znači, da su uspeli dostići skoro neverovatnu specifičnu snagu 2,45 kg/KS. Težina automobila spremnog za vožnju iznosi 1.350 kg. Na prednju osovinu "otpadne" 43% opterećenja, a na zadnju 57%.

U serijskoj opremi je klimauredjaj, a za audio i navigacione sisteme treba doplatiti. Ali ko sluša drugu muziku nego onu iza svojih ledja, koja je uz lošiju izolaciju veoma glasna. To je nešto slično heavy metalu u izvodjenju simfonijskog orkestra, gde je rad menjača u stvari trenutna promena "takta". Medjutim, u nekim krivinama i onako ostajete bez daha, pa je teško poverovati da je bilo kome uopšte do priče. Tada se čuje samo "disanje" moćnog V8 motora punim plućima...


Start

Sednem iza upravljača, podesim sedište, proverim pojas, okrenem ključ i tako stavim pod električni napon sve funkcije automobila. Podesim retrovizore, dok su mi ruke u laktovima savijene pod 90 stepeni. Pedalu gasa i kočnice pritisnem do kraja, da mi noga u kolenu nije potpuno ispružena, kako bi uvek imao dovoljno snage. I mada nema pedale kvačila, F430 Scuderia se ne može voziti kao karting ili savremena F1, uz korišćenje desne noge za gas, a leve za kočnicu. Jednostavno, pedala kočnice suviše je desno, što znači da je leva noga samo za oslonac i za korišćenje programa starta.
Nemam više izgovora, moram pritisnuti dugme za pokretanje motora. Ono je smešteno na donjoj levoj strani upravljača i na njemu piše "start". Kome je to prvi start nekog motora iz marke Ferrari, oči će mu se u trenutku široko otvoriti, baš kao i usta. A kad prvi put doda gas, dečji osmeh pokušava pobediti izraz iznenadjenja. Činjenica je da kad "grune" motor Scuderie i oni sa najplemenitijem i najpametnijem izgledom postaju, makar na trenutak, osobe smešnog lika...
Blagim povlačenjem desne poluge iza upravljača, na levoj se uključuju niži stepeni prenosa menjača, a na desnoj viši, ubacujem u prvu i automobil malo trgne. Pustim kočnicu i dodam gas i Scuderia kreće bez poteškoča, posve mirno.

Manettino

"Prima pista, poi strada." U grupi sam, koja ide prvo na pistu, pa onda na vožnju po putevima na obližnjim brdima. Iz boksa iz kojeg bezbroj puta startuju i vozači F1 Scuderie Ferrari, izlazi se direktno na pistu. Nekoliko krugova do granice do koje mogu, umem i usudim se... U poslednjem krugu polako spuštanje agresivnosti vožnje i postepeno hladjenje mašine.

Nekad ljudi koji ne govore italijanski sastave reči koje nemaju značenje, pa čak i zvuče očajno za same Italijane. Medjutim, strancima su posebno simpatične. Tako, recimo, su Michael Schumacher i ostali počeli da zovu prekidač na upravljaču bolida F1 manettino. U ovom slučaju nikome u timu Ferrari nije smetalo, čak se Italijanima svidelo. Iz reči mano, koja znači ruka, nastala je nova reč za nešto što je bilo namenjeno ručnom podešavanju u vožnji.

Za sada manettino još nije prisutan u rečnicima, ali je u čuvenim crvenim bolidima posebno značajan, kao i kod F430 Scuderia. Rotacioni, petostepeni prekidač na desnoj donjoj strani upravljača, u celini podešava rad automobila. Na neki način daje mu karakter.

Ako je prekidač manettino okrenut skroz u levo, automobil radi, još i najbolje uz automatski rad menjača, posebno nežno i krotko. To je program kad je podloga ekstremno klizava. Program "Sport" se uključuje za neopterećenu sportsku vožnju, kod koje elektronika mnogo stvari sama podesi. Program "Race" je onaj, u kojem radi elektronika F430 Scuderia najbliže elektronici savremene F1. I uz izbor ovog programa postižu se najbolja vremena na pisti.

A ako se odaberu precrtana slova "CT" tad se isključuje elektronski nadzor trakcije, a izborom programa rada automobila sa precrtanim slovima "CST" van funkcije se stavlja ESP. U tom slučaju sve zavisi od veštine vozača i vožnja je manjeviše veliki izazov, gde taj ko je iza upravljača treba dobro da zna kako se bočno proklizava sa veoma lakim automobilom koji ima pogon na zadnjim točkovima i snažan, centralno postavljen, motor. Dakle, klasičan power slide uz dodatnu mogućnost za burn out startovanje i još neke slične manevre.


Race

Biram program "Race". Na produžetku centralne konzole izmedju sedišta stoje još dve grupe prekidača. U prvoj se pritiskom na dugme sa slovom R uključuje vožnja u nazad. Pritiskom na drugo, gde piše "Auto" izabran je automatski mod rada menjača.

Adrenalinsko dugme sa oznakom LC (Launch Control) je svakako izuzetno zanimljivo. Njime se uključuje poseban program rada menjača, kvačila, diferencijala i motora za najbolji start. Vozač pritisne na kočnicu, ubaci u prvi stepen prenosa, pritisne dugme LC i doda gas. Elektronika motora sama limitira obrtaje, kod kojih se postiže najbolji obrtni moment za vatreni start. Kad vozač pusti kočnicu F430 Scuderia doslovce "poleti iz mesta". Od nula do 100 km/h za 3,6 sekundi, a do 200 za 11,6 s. Pri tom, prvi kilometar se prelazi za 20,9 sekundi, dok je maksimalna brzina 320 km/h.

Oduševljen sam brzinom rada menjača. Nešto takvo stvarno još nisam doživeo. I kada uz svo iskustvo vožnje po pisti u Fioranu sa F430, želim kočiti jako kasno, kočim prekasno. Odmah shvatim, kakav doživljaj i performanse pružaju karbonskokeramički kočioni diskovi modela F430 Scuderia. Sa druge strane, cevasti stabilizatori napred i nazad, oslanjanje i elementi pričvršćivanja točkova od titanijuma, posebno laki amortizeri i još mnogo toga čine da je Scuderia "hirurški" precizna u krivinama.

Podrška elektronskog upravljanja zadnjeg diferencijala F1 Trac u programu "Race" povećava ubrzavanje automobila iz krivina do 20%. Ako sam se kod pokretanja motora pitao, kako su mogli reći da je auspuh glasniji, u trenutku, kad sam prešao 4500 obrtaja postalo mi je jasno na šta su mislili sa tim. Kao da je iza mene nešto drugo, što sam pritiskom na dugme probudio. Izgleda da sam naljutio zverku! Neka, neka!


Baaam, baaam, baaam...

Odavno znam, da pri vožnji stazom Fiorano, pored boksa u šestom stepenu prenosa ne mogu da pogledam na merač brzine. Ovoga puta je bilo teško pogledati i na veliki merač obrtaja. Znaju u Maranellu, da nisu to samo moje teškoće, pa su na spisak dopunske opreme uključili red LEDdioda na vrhu upravljača. Kako se vozač približava limiteru broja obrtaja, tako se red dioda "puni". Pogled fokusiran na pistu, koju znam napamet, dok pred ulazak u prvu sledeću krivinu crveno svetlo na upravljaču postaje bleštavo. To je znak za izbor višeg stepena prenosa. Ulećem u krivinu, istovremeno kočim i levom rukom biram čak četiri stepena niži prenos, što Ferrari obavlja izuzetno brzo. Ipak, potrebno je smirivanje automobila i uvodjenje u pravi smer, odnosno korekcija putanje upravljačem.

Na izlazu iz krivine, osećam prednosti 100 kg manje mase vozila i odlučnim ubrzanjem u trenutku prebacujem u viši stepen prenosa. A iza mene, čuje se karakteristično "Baaam, baaam, baaam..." Menjač udara, sa više od 20 KS snažnijim motorom u poredjenju sa modelom F430, kod Scuderie dolazi do izražaja agresivnije upravljanje ventilima, energično podešavanje dužine usisne grane, manji kontrapritisak u izduvnom sistemu i još mnogo toga.

Upravljačem malo oduzimam ili dodajem ugao zaokreta, jer program "Race" još ni izdaleka ne odradi sve sam. On dopušta potpunu slobodu za lični stil vožnje. Ipak, veoma je limitirajući u zatvorenim krivinama, kada vozaču dozvoljava da greši, što može značiti izletanje sa staze. No, u srednje brzim i ekstremno brzim krivinama, nema prostora za greške i treba biti oprezan.

U svakom slučaju, uživam! I naprosto sam ljut i pitam se zašto se probne vožnje koje Ferrari organizuje u Fioranu tako brzo završavaju!?


Može i udobno

Setim se George Bernard Shawa i njegove izrečice, da su sve dobre stvari u životu ili ilegalne, ili nemoralne ili goje? Parafraziram ga, u saobraćaju je adrenalinska vožnja sa novim modelom F430 Scuderia apsolutno protiv svih propisa. Zbog drugih učesnika je možda i nemoralna, a zbog kazni i policijskog nadzora jako skupa!

Ali, Scuderia nije mašina koja je namenjena samo vožnji po pisti. Ako vozač uključi automatski način rada menjača, sa pritiskom na dugme "omekša" amortizere i neagresivno dodaje gas, onda je to posve normalan automobil. Zapravo, iznenadjujuće udoban.

A šta sve poručuje okolini o osobi koja ga vozi i kako o njoj razmišljaju oni koji je vide, to je već sasvim druga priča. Ali, svakako je voziti Ferrari, pa još 430 Scuderia priča iz snova. Zapravo to je ostvarivanja snova!





Ferrari F430 Scuderia

Karoserija kupe
Broj vrata/sedišta 2/2
Dužina mm 4512
Širina mm 1923
Visina mm 1199
Međuosovinski razmak mm 2600
Masa vozila kg 1250
Rezervoar l 95
Prtljažnik l 250

Motor
Osmocilindarski V motor, 90o između cilindarskih redova, vodeno hlađenje, četiri ventila po cilindru‚ dve bregaste osovine po redu cilindara‚ ubrizgavanje goriva.

Radna zapremina cm3 4308
Maks. snaga kW/KS 375,4/510
pri o/min 8500
Maks. obrtni moment Nm 470
pri o/min 5250
Specifična snaga kg/KS 2,45

Ogibljenje
Napred i pozadi dvostruka trouglasta ramena, elektronski kontrolisani teleskopski amortizeri, spiralne opruge, poprečni stabilizator napred i pozadi. Kočnice na sva 4 točka karbonkeramički kompozitni samoventilirajući diskovi.

Pneumatici napred 235/35 R19
nazad 285/35 R19

Prenos snage
Pogon na zadnje točkove, sekvencijalni menjač F1 Superfast 2, 6 stepeni prenosa.

Performanse
Ubrzanje 0100 km/h s + 3‚6
Maksimalna brzina km/h 320
Prosečna potrošnja l/100 km 15,7
Cena (u EU) € oko 230.000


Željko
(Vrele gume/MONDO)