Na današnji dan - 5. NOVEMBAR

Na današnji dan - 5. NOVEMBAR
RTS

1879. - Umro škotski fizičar Džejms Klark Maksvel, najveći teorijski fizičar 19. veka.

1882. - Umro srpski filolog Đura Daničić [kršteno ime bilo mu je Đorđe J. Popović], saradnik Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika.

1909. - Rođena srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnik rafinirane kulture.

1911. - Italija anektirala turske pokrajine u današnjoj Libiji Tripolitaniju i Kirenaiku, kao i Rodos sa arhipelagom Dodekanez u današnjoj Grčkoj.

1912. - Za predsednika SAD izabran Vudro Vilson, postavši jedini predsednik u američkoj istoriji koji je na jednim izborima pobedio dvojicu bivših šefova države - Vilijama Tafta i Teodora Rozevelta.

1913. - Rođena britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je svetsku slavu stekla ulogom Skarlet O'Hare u američkom filmu 'Prohujalo s vihorom' za koju je nagradjena Oskarom.

1914. - Pod komandom generala Oskara Poćoreka u Prvom svetskom ratu počela austrougarska ofanziva na Srbiju, okončana slomom i bekstvom preko Drine polovinom decembra 1914.

1914. - Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu objavile rat Turskoj.

1916. - Centralne sile u Prvom svetskom ratu proglasile Kraljevinu Poljsku, što je bio samo pokušaj da se Poljaci masovnije motivišu za učešće u ratu na strani Centralnih sila.

1928. - U Drezdenu počeo Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije koji je zaključio da je vreme za revolucionarne prevrate u Evropi u okviru kojih treba izvesti balkansku revoluciju i stvoriti 'Balkansku federaciju'.

1930. - Umro holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu dobio je za otkriće vitamina B.

1943. - Osnovan je TANJUG [Telegrafska agencija nova Jugoslavija], u Jajcu, danas BiH.

1944. - Umro francuski hirurg i biolog Aleksis Karel, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1912.

1955. - Umro francuski slikar Moris Utrilo, koji je bio samouk, izuzimajući najnužnija uputstva majke, slikarke Sizan Valadon.

1956. - Britanski padobranci izveli desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat.

1960. - Umro američki filmski režiser kanadskog porekla Mak Senet, jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je Čarlija Čaplina.

1968. - Republikanac Ričard Nikson pobedio na izborima za predsednika SAD demokratu Hjuberta Hamfrija.

1969. - SAD lansirale prvi svemirski brod u pravcu Marsa, ali je zbog tehničkih grešaka misija 'Marinera III' pretrpela neuspeh.

1982. - Umro francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak Tati, satiričar, komediograf.

1982. - Na reci Parana na brazilsko-paragvajskoj granici puštena u rad hidroelektrana Itaipu, najveća u svetu.

1989. - Umro američki pijanista Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji.

1990. - U Njujorku je ubijen jevrejski rabin Meir Kahane, koji se zalagao za izbacivanje svih Arapa iz Izraela.

1991. - Hrvatska artiljerija gađala Šid, a sutradan i Apatin. U prvom napadu na teritoriju Srbije, u Šidu su poginula četiri civila i ranjeno 15.

1991. - Britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel pronađen mrtav u vodama kod Kanarskih ostrva gde je krstario jahtom.

1996. - Pakistanski predsednik smenio predsednicu vlade Benazir Buto, pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu i da nije sposobna da upravlja zemljom.

1996. - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton ponovo izabran za predsednika SAD, porazivši republikanca Boba Dola.

2003. - Evropska komisija donela definitivnu odluku o ulasku u Evropsku uniju 1. maja 2004. godine 10 novih članica - Estonije, Kipra, Letonije, Litvanije, Mađarske, Malte, Poljske, Slovačke, Slovenije i Češke.

2005. - Umro britanski pisac Džon Fauls, autor romana 'Čarobnjak', 'Žena francuskog poručnika', 'Kolekcionar', 'Kula od abonosa', 'Mušica', 'Danijel Martin'.

2006. - Bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen na smrt vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti.

2006. - Umro bivši turski predsednik vlade Bulent Edževit, poznat kao levo orijentisani nacionalista čija politička karijera je trajala pola veka. Kao predsednik vlade Turske Edževit će ostati upamćen po tome što je poslao trupe na podeljeni Kipar 1974. godine, kao i po tome što je obezbedio svojoj zemlji status kandidata za prijem u Evropsku uniju 1999. godine.