Na današnji dan - 3. NOVEMBAR
RTS
1493. - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio ostrvo Dominika u Malim Antilima.
1534. - Engleski parlament priznao crkvenu vlast kralju Henriju VIII, koji je posle raskida s rimokatoličkom crkvom postao poglavar novoustanovljene anglikanske crkve.
1706. - Italijanski grad Abruci razoren u zemljotresu u kojem je poginulo 15.000 ljudi.
1801. - Rođen italijanski kompozitor Vinčenco Belini.
1839. - Britanske fregate potopile kod Kantona nekoliko kineskih džunki, čime je Velika Britanija otpočela Prvi opijumski rat protiv Kine, okončan kineskim porazom 1842, posle čega je Peking prinuđen na velike trgovinske ustupke i ustupanje Hongkonga [britanski naziv bio je Viktorija] Ujedinjenon Kraljevstvu.
1852. - Rođen japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meidji, tokom čije je vladavine do 1912. Japan preobražen u moćnu modernu državu, uz začetke imperijalne ekspanzije.
1883. - Ugušena Timočka buna koju su vođe Narodne radikalne stranke podigle protiv režima kralja Milana Obrenovića.
1901. - Rođen francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog gradjanskog rata, komandanat u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske
akademije i ministar kulture od 1959. do 1969.
1903. - Kolumbijska provincija Panama se - posle pobune koju su inscenirale SAD i uplovljavanja u kolumbijske vode američke
krstarice 'Nešvil' - otcepila od Kolumbije i proglasila nezavisnost.
1906. - Nemački psihijatar Alojz Alchajmer objavio je izveštaj pod naslovom 'O čudnoj bolesti korteksa'. Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio.
1912. - Rođen Alfredo Štresner. Dugogodišnji diktator Paragvaja. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom, do
svrgavanja vojnim pučem 1989.
1918. - Predstavnici austrougarske vojske potpisali kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habzburške monarhije.
1918. - Na ratnim brodovima u Kilu izbila pobuna
nemačkih mornara koji su pohapsili oficire, obrazovali vojnička veća, povezali se s radnicima i stvorili radnička i vojnička
veća kao organ revolucije i privremene vlasti. Nemačka skupština razvlastio je ta veća 6. februara 1919.
1946. - Posle poraza u Drugom svetskom ratu, u Japanu je vlast prešla sa cara na japansku skupštinu.
1954. - Umro francuski slikar i vajar Anri Matis,
osnivač fovističkog pravca, koji je snažno uticao na evropsko slikarstvo 20. veka.
1957. - Sovjetski Savez lansirao 'Sputnjik 2', prvi satelit sa živim bićem, u kojem se nalazila keruša 'Lajka'.
1961. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno za generalnog sekretara svetske organizacije izabrala burmanskog diplomatu U Tanta, posle smrti u avionskog nesreći njegovog
prethodnika Šveđanina Daga Hamaršelda.
1964. - Demokrata Lindon Džonson postao je predsednik SAD, nadmoćno pobedivši kandidata Republikanske stranke Barija Goldvotera.
1970. - Umro kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević.
1970. - Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende - kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima - preuzeo je dužnost predsednika Čilea.
1975. - U Bangladešu grupa oficira oborila predsednika Kandakara Muštaka Ahmeda, koji je i sam prigrabio vlast državnim udarom tri meseca pre toga, ali je već 7. novembra izvršen još
jedan državni udar i vlast je preuzeo Ziaur Rahman.
1978. - Ostrvo Dominika, do tada britanska
kolonija, postalo je nezavisna država.
1986. - Žoakim Šisano izabran za predsednika Mozambika posle smrti u avionskoj nesreći Samore Mašela.
1991. - U Grubišnom polju u zapadnoj Slavoniji hrvatska vojska razorila je, spalila i opljačkala 18 sela i proterala Srbe.
1992. - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton pobedio na izborima za predsednika SAD dotadašnjeg šefa države republikanca Džordža Buša.
1996. - Umro bivši samoproglašeni centralnoafrički car Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966,
proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem.
2002. - Na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj, raspisanim posle raspada tročlane vladajuće koalicije, ubedljivu pobedu odnela islamistička - Partija pravde i razvoja, Tajipa
Erdogana.
2004. - Hamid Karzai zvanično proglašen pobednikom istorijskih izbora za predsednika Avganistana.
Prijem 
