Na današnji dan - 19. OKTOBAR

Na današnji dan - 19. OKTOBAR
RTS

1216 - Umro je engleski kralj Džon Bez Zemlje, mlađi sin Henrija II, koji je 1215. morao da popusti u sukobu s plemstvom i potpiše Veliku povelju sloboda ['Magna karta']. Tom poveljom ograničena je vlast kralja i postavljeni su temelji engleske ustavnosti i javnog prava.

1745 - Umro je engleski pisac irskog porekla Džonatan Svift, jedan od najoštrijih satiričara u evropskoj literaturi i značajna ličnost u političkom i javnom životu Londona ['Guliverova putovanja', 'Priča o buretu', 'Suknareva pisma'].

1812 - Napoleonove trupe su počele povlačenje iz Moskve.

1813 - Okončana je 'Bitka naroda' kod Lajpciga u kojoj su ujedinjene vojske više evropskih država, predvođene Rusijom, Pruskom i Austrijom porazile Napoleona i prisilile ga da se povuče preko Rajne.

1841 - Rođen je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac Nikola I Petrović Njegoš. Tokom njegove vladavine [1860-1918] Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije [Berlinski kongres 1878]. U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga je sa vlasti i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Kraljevini Srbiji. Umro je u Francuskoj 1921. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju. Pisao je drame i pesme, od kojih su najpoznatije drama u stihovima 'Balkanska carica' i patriotska pesma 'Onamo, 'namo'.

1864 - Rođen je franucuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je sa bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru. Braća Limijer su otkrili postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani 'Gran kafe' priredili 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu ['Ulazak voza u stanicu', 'Radnici izlaze iz fabrike'].

1872 - U Novom Južnom Velsu u Australiji nađen je 'Holtermanov grumen', ploča škriljca težine 235,14 kilograma, u kojoj je bilo 82,11 kilograma zlata, najveća količina koja je dosad pronađena.

1875 - Umro je engleski fizičar Čarls Vitston, pionir telegrafije. Pronašao je metod za određivanje električnog otpora ['Vitstonov most'] i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

1915 - Rusija i Italija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, koja je, pored proglašenja neutralnosti, napala srpsku vojsku 6. oktobra i time se priključila Centralnim silama.

1918 - U Zagrebu je u Prvom svetskom ratu Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu.

1932 - U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao oko 50.000 dukata. Zgradu Kolarčevog univerziteta je projektovao srpski arhitekta Petar Bajalović.

1935 - Liga naroda uvela je sankcije protiv Italije zbog invazije na Etiopiju.

1937 - Umro je novozelandski fizičar engleskog porekla Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Otkrio je tri tipa radijacije koje je nazvao alfa, beta i gama zracima.

1954 - Zaključen je anglo-egipatski sporazum o povlačenju britanskih trupa iz zone Sueckog kanala u roku od 20 meseci.

1964 - U udesu sovjetskog aviona 'Iljušin-18', koji se srušio na Avalu, poginuli su svi putnici među kojima je bila šestočlana delegacija sovjetske armije sa maršalom Sergejem Birjuzovom na čelu. Delegacija je upućena u Beograd da bi učestvovala u proslavi 20-godišnjice oslobođenja Beograda.

1984 - Pripadnici poljske službe bezbednosti ['eskadroni smrti'] kidnapovali su varšavskog sveštenika Ježi Popjeluška i nakon mučenja bacili ga u veštačko jezero kraj Vloclaveka. Javni proces ubicama na čelu s funkcionerom službe bezbednosti Gžegožom Pjotrovskim 1985. odigrao je značajnu ulogu u procesu raspadanja komunističkog režima u Poljskoj.

1986 - Predsednik Mozambika Samora Mašel i 30 njegovih pratilaca poginuli su u avionskom udesu u blizini granice sa Južnom Afrikom.

1994 - U eksploziji bombe, koju je u gradskom autobusu u Tel Avivu aktivirao bombaš-samoubica, poginule su 22 i ranjeno više od 40 osoba.

1999 - U Parizu je u 97. godini umrla francuska književnica Natali Sarot, začetnik novog francuskog romana ['Tropizmi', 'Portret nepoznatog', 'Zlatno voće'].

2000 - Međunarodni sud za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera te zemlje Žana Kambandu na doživotni zatvor zbog genocida počinjenog 1994, kada je ubijeno oko pola miliona pripadnika plemena Tutsi i Hutu.

2001 - Najmanje 350 ljudi nastradalo je kada je prenatrpani brod, koji je prevozio iračke emigrante, na putu od Sumatre ka Australiji potonuo u blizini Jave.

2002 - Na referendumu u Irskoj prihvaćen je ugovor iz Nice o proširenju Evropske unije za 12 novih članica. Na prethodno održanom referendumu 7. maja 2001. ovaj ugovor je odbilo 54 odsto glasača.

2003 - U Sarajevu je u 78. godini umro Alija Izetbegović, bivši predsednik Bosne i Hercegovine i dugogodišnji lider Stranke demokratske akcije [SDA].

2003 - Misionarka Majka Tereza proglašena je blaženom. Čin beatifikacije obavio je papa Jovan Pavle Drugi pred više od 150 hiljada vernika na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.

2005 - U Bagdadu je počelo suđenje svrgnutom iračkom predsedniku Sadamu Huseinu i još sedmorici njegovih saradnika, zbog ubistva više od 140 šiita u selu Dudžail, severno od Bagdada.