Oštre reakcije na slučajan susret
Radovan BOROVIĆ
Predsednik Srbije Boris Tadić i kosovski premijer Agim Čeku, spletom okolnosti, zbog magle na beogradskom, ali i prištinskom aerodromu, našli su se proteklog vikenda u dva susedna salona za visoke zvanice na skopskom aerodromu. Razmenili su nekoliko rečenica, očekivano potpuno suprotnih, o budućnosti Kosova. Kako je reagovala politička javnost u Srbiji?
Magloviti skopski susret predsednika Srbije Borisa Tadića i kosovskog premijera Agima Čekua izazvao je oštre reakcije dela političke javnosti. Prvi koji su se našli šokirani susretom Tadića i Čekua su čelnici Srpske radikalne stranke, koja je zatražila od predsednika Srbije da objasni građanima „šta radi sa Čekuom i sa njim na pristojan način razgovara o budućnosti dela teritorije Republike Srbije“, rekao je generalni sekretar ove stranke Aleksandar Vučić:
„Razumemo mi da je Agim Čeku podržao takozvane demokratske snage u Srbiji. Znamo mi da je Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici veoma značajna podrška Agima Čekua, posle Stjepana Mesića. Ali Boris Tadić mora ovo da objasni građanima Srbije – da li važi interpolova poternica, da li je za njega Agim Čeku pretpostavljeni zločinac ili vojnik.“
Predsednik Srbije Boris Tadić odgovara da je dužnost političara i svih državnih institucija da se ponašaju odgovorno i da građanima govore istinu:
„Politika laži i obmana je neprihvatljiva, a radikali i socijalisti ponovo lažu građane, kao što su to činili dok su bili na vlasti devedesetih godina. Zato što ja ne biram sa kim ću pregovarati, nego bira druga strana s kojom pregovaram. Nismo razgovarali, nismo pregovarali ni o čemu. Šteta je što nismo bili u prilici da pregovaramo, da rešavamo probleme naših sunarodnika na Kosovu, koji dobrim delom zavise od gospodina Čekua, a nažalost ne zavise od naše vlade, zbog toga što naše institucije ne mogu da budu prisutne na Kosovu, zbog 1999. godine i vojno-tehničkog sporazuma koji su neki drugi ljudi potpisali, zbog rata koji smo izgubili na Kosovu pa je donesena Rezolucija 1244, a posebno zbog onih koji su nas i doveli u situaciju da moramo da se borimo protiv nezavisnosti Kosova i da moramo da potrošimo grdne godine na to da branimo suverenitet i integritet naše zemlje jer su oni vodili takvu politiku.“
Kako je Srbija u predizbornoj kampanji i pitanje Kosova je na ovaj način ušlo u dnevno politički vokabular stranaka. U Demokratskoj stranci Srbije premijera Koštunice su uvereni da je u ovom slučaju reč o izbornoj kampanji. I stoga, predstavnik za štampu Andreja Mladenović zaključuje:
„Mislim da se tome pridaje mnogo veći značaj od stvarnog. To je slučajan susret, iako su možda neki poželeli da od toga prave priču – da li su rekli ,dobar dan‘, ,dobro veče‘ ili nešto drugo. Što se tiče Kosova i Metohije, imamo jasan stav koji se neće menjati, a to je da je ono sastavni deo Srbije. Sve ostalo je marketig i deo političke priče i jednih i drugih, i mi se ne bavimo Kosovom i Metohijom da bi smo time oduzeli ili sebi dodali koji procent ili poen na izborima. Mi pričamo o našim stavovima, našoj politici, o onome što smo uradili i što ćemo uraditi da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Srbije gde mu je i mesto.“
S druge strane postoji mišljenje da bi napad radikala na predsednika Tadića bio isuviše patetičan i neozbiljan kada bi se isključila činjenica da on stiže od pojedinačno najjače partije u Srbiji. Jelena Milić iz Foruma za
međunarodne odnose otuda izvlači još jedan zaključak:
„Ovakvim komentarima i vređanjem jednog krajnje diplomatskog poteza koji su u predsednik Tadić i premijer Čeku napravili, Srpska radikalna stranka ustvari pokazuje kako je nikada ustvari nisu zanimali ljudski interesi žitelja Kosova, između ostalog i srpskih žitelja Kosova, s jedne strane, a pokazuje i koliko su njeni takozvani nacionalni interesi – onako kako ona vidi šta je najbolje za Srbiju – ustvari pogubni za Srbiju.“
Susret psihologa i vojnika, kako se naziva petominutni susret Tadića i Čekua, na skopskom aerodromu, po mnogima je simbolika težine, ali i spremnosti da se direktno razgovara o rešavanju budućeg statusa Kosova.