Genocid nad Jermenima svadja Tursku i SAD

Genocid nad Jermenima svadja Tursku i SAD

Turski predsednik Abdulah Gul uputio je pismo predsedniku SAD Džordžu Bušu u kome ga je upozorio da će biti narušeni odnosi dve zemlje ukoliko američki Kongres podrži zakon, kojim se masakr Turaka nad Jermenima, 1915. godine, označi kao genocid, saopštila je u utorak kancelarija turskog predsednika.

Očekuje se da će Odbor Kongresa za spoljnopolitičke odnose taj dokument odobriti u sredu, posle čega bi zakon mogao da bude predat Predstavničkom domu na glasanje, prenela je agencija Rojters.

Bušova administracija se protivi tom dokumentu, ali u Kongresu su sada pretežno suparničke demokrate.

"Gul je u pismu zahvalio Bušu za uloženi napor da onemogući zakon, i ukazao na probleme koji se mogu stvoriti u bilateralnim odnosima ako se zakon usvoji", navedeno je u saopštenju, bez navodjenja drugih detalja.

Poslanik vladajuće Partije pravde i razvoja Egemen Bagis juče je izjavio da će Turska, možda, uskratiti logističku podršku SAD u Iraku ukoliko američki Kongres podrži nacrt zakona kojim se masakr Turaka nad Jermenima za vreme Otomanskog carstva, 1915. godine, označi kao genocid.

Turska, ključni NATO saveznik Vašingtona, poriče tvrdnje Jermena, koje podržavaju mnogi zapadni istoričari i parlamenti, da su Turci izvršili genocid nad oko milion i po Jermena tokom Prvog svetskog rata.

Ankara tvrdi da je veliki broj Turaka, muslimana, i Jermena, hrišćana, stradao u medjuetničkim sukobima tokom raspada Otomanskog carstva za vreme Prvog svetskog rata.

Turska vlada je više puta tražila od stranih vlada, uključujući SAD, da ne usvajaju takvu vrstu rezolucija, ističući da bi istoričari trebalo da sude o istorijskim dogadjajima, a ne političari.

(Tanjug)

KOMITET AMERIČKOG KONGRESA USVOJIO REZOLUCIJU O ZLOČINIMA NAD JERMENIMA

Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa prihvatio je neobavezujuću rezoluciju kojom se turski zločini nad Jermenima, počinjeni tokom Prvog svetskog rata, uprkos protestima Bele kuće i besu Ankare, nazivaju genocidom.

Spoljnopolitički komitet donjeg doma parlamenta SAD, je, tako, sa 27 glasova 'za' i 21 'protiv', u priličnoj meri iskomplikovao posao Stejt departmenta, koji je na sve moguće načine pokušavao da zaustavi kongresnu osudu ubistva nekih milion i po ljudi 1915. godine.

Ankara: Rezolucija će štetiti odnosima SAD i Turske

Turska je saopštila da će odnosi te zemlje i SAD biti narušeni zbog usvajanja rezolucije u odboru Poslaničkog doma SAD kojom je ubistvo stotine hiljada Jermena u Prvom svetskom ratu nazvano genocidom.

'Usvajanje rezolucije u Sopljnopolitičkom odboru bio je neodgovoran potez, na veoma osetljivu temu, zbog kojeg će se generacijama negovani odnosi sa savezničkom i prijateljskom zemljom, zakomplikovati', saopštila je turska vlada.

'Naša vlada žali zbog ove odluke i osuđuje je. Neprihvatljivo je da turski narod bude optužen za nešto što se nikada u istoriji nije dogodilo', navodi se u saopštenju.

Turska je upozoravala SAD da bi usvajanje takve rezolucije u Kongresu štetilo bilateralnim odnosima i vojnim vezama dve zemlje.

Rezoluciju usvojenu u odboru sada treba da potvrdi Poslanički dom, kako je najavljeno, sredinom novembra, a Ankara je upozorila da će učiniti sve što može da zaustavi usvajanje rezolucije i u tom telu.

Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe rezolucije su, međutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju odobrenje predsednika SAD.

Turski ministar otkazao posetu SAD

Turski ministar za spoljnu trgovinu Kursad Tuzmen otkazao je put u Vašington posle rezolucije koju je usvojio komitet američkog Kongresa kojom se ubistvo Jermena u Prvom svetskom ratu označava kao genocid, javila je turska državna novinska agencija Anadolija u subotu.

Ministar Tuzmen je trebalo da učestvuje na konferenciji o investicijama koju je organizovao američko-turski poslovni savet.

Ministar je otkazao posetu Sjedinjenim Američkim Državama u znak protesta zbog rezolucije koja je usvojena u sredu.

Odnosi Turske i SAD naglo su zahladneli u poslednja tri dana.

Turska je opozvala svog ambasadora u Vašingtonu radi konsultacija i upozorila na ozbiljne reperkusije ukoliko američki Kongres bude usvojio rezoluciju o genocidu.

Zapovednik turske mornarice, admiral Metin Atak takodje je otkazao posetu SAD.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan ocenio je u petak da su odnosi Ankare i Vašingtona u opasnosti zbog rezolucije Kongresa u Vašingtonu. Govoreći o odnosima Turske sa SAD posle usvajanja rezolucije premijer Erdogan je rekao: "Konopac puca tamo gde je najtanji", ali nije obrazložio tu poslovicu.

Vojnici Osmanlijskog carstva pobili su oko 1,5 miliona Jermena, što mnogi istoričari smatraju prvim genocidom u 20. veku. Turska odbacuje navode o genocidu, tvrdeći da je broj mrtvih preuveličan i da su ubijeni pali kao žrtve gradjanskog rata i nemira nastalih prilikom raspada Otomanskog carstva.

U Turskoj je kažnjivo govoriti o masakru Jermena kao o genocidu.







Rajs ponovo pozvala na vojnu uzdržanost

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs ponovila je da vlasti u Vašingtonu očekuju da Turska pokaže uzdržanost u svojoj reakciji na napade kurdskih pobunjenika sa severa Iraka.

Rajs je, tokom posete Moskve, priznala da su "ovo teška vremena za odnose" SAD i Turske.

Odnosi Turske i SAD naglo su zahladneli prošle sedmice pošto je spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma Kongresa u Vašingtonu u sredu usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom je masakr 1,5 milion Jermena u Otomanskom carstvu, 1915. godine nazvan genocidom.

Rajsova je prenela da su dvojica visokih američkih zvaničnika -pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu Danijel Frid i bivši američki ambasador u Turskoj Erik Edelman otputovali iz Moskve u Ankaru.

"Mislili smo da je dobra ideja da dva visoka zvaničnika razgovaraju sa predstavnicima turskih vlasti i da ih uvere da mi stvarno uvažavamo naš odnos", objasnila je Rajsova, a preneo je AP.

Potez američkih kongresmena izazvao je talas besa u Turskoj, koja je povukla ambasadora iz Vašingtona.

Kako analitičari procenjuju, turski vojni upad na sever Iraka, radi obračuna s kurdskim pobunjenicima koji imaju baze u tom području, izazvao bi zategnutost u odnosima Ankare sa SAD i EU, kojoj Turska želi da pristupi, a mogao bi i da ugrozi stabilnost regiona.

(Tanjug/MONDO)