U Skupštini o sigurnoj kući za Ratka Mladića

U Skupštini o sigurnoj kući za Ratka Mladića

U Skupštini Srbije je, tokom diskusije o izmenama zakona kojim će se nadležnosti tužioca za ratne zločine proširiti i na pomaganje optuženima, otvorena rasprava o haškom optuženiku Ratku Mladiću.

Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vučić poručio je sa govornice da su sve optužbe protiv Mladića "proizvod manipulacije i laži i pokušaj njegove satanizacije". On je, kritikujući predložene izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, pokazao plakat na kojem piše "Sigurna kuća za Ratka Mladića".

Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović zatražio je od predsednika parlamenta Olivera Dulića da sankcioniše takvo ponašanje jer Skupština ne može biti "sigurna kuća" za osobu optuženu za ratne zločine pred Haškim tribunalom. Jovanović je istakao da je prekršen Poslovnik jer takav gest Vučića predstavlja vredjanje dostojanstva Skupštine Srbije.

Odgovarajući na te optužbe, Vučić je kazao da je ponosan na ono šta je uradio i da je spreman da snosi posledice ali je još jednom istakao da prostorije radikala u parlamentu jesu "sigurna kuća" za Mladića - čoveka koga gone samo zato što je štitio svoju zemlju.

Predsednik parlamenta Oliver Dulić naglasio je da Skupština nikada neće biti "sigurna kuća" za nekoga ko je optužen za ratne zločine i dodao da ipak ne može da spreči da bilo koji poslanik, za govornicom, iznese svoj stav. "Izražavam duboko neslaganje sa tom političkom manifestacijom ali je neću zabraniti", kazao je Dulić.

Poslanici SRS-a su ocenili da su izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine predložene kako bi se ozakonilo prisluškivanje i "divljanje" državnih organa i kako bi im se omogućilo da rade šta hoće.

Ministar pravde Srbije Dušan Petrović izjavio je da je nužno da parlament izglasa predložene izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine kako bi se pravosudju omogućilo da bude efiskasnije u tim postupcima. On je na kraju načelne rasprave o predloženim izmenama zakona istakao da su krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina dela koja predstavljaju najveću društvenu opasnost i istakao da je neophodno da ti postupci dobiju epilog pred sudom.

Petrović je rekao da postoji veliki broj pojedinačnih pitanja koja nisu dobila svoj odgovor na sudu i naglasio da je zbog toga Srbiji potrebno efikasnije pravosudje od onog koje trenutno ima.

Postoje dve instituicije koje se bave utvrdjivanjem odgovornosti za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije - Haški tribubal i Veće za ratne zločine Srbije koje izvanredno vrši svoj posao, rekao je ministar. Petrović je naglasio da je to veće pokrenulo postupak potiv 81 osobe a protiv 40 su podignute optužnice.

Povodom polemike koja se vodila u parlamentu o tome da li je Ratko Mladić kriv ili ne, ministar pravde je naglasio da ni Haški tribunal ni sud u Beogradu nisu rekli da je kriv već postoji sumnja da je izvršio krivično delo protiv čovečnosti. Postoji obaveza Srbije da se on nadje u Hagu a interes zemlje je da se utvrdi da li je on odgovoran za genocid ili ne, rekao je Petrović.

Osim o Mladiću, u Skupštini se povela i polemika o ubistvu dvojice gardista u Topčideru, 5. oktobra 2004. godine.

Poslanik LDP-a Vladan Batić kazao je da su dvojica gardista Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović prvo razoružani a zatim i "streljani" u Topčideru jer su tamo videli haškog optuženika Ratka Mladića. Dodao je da je gardijska brigada bila uporište ratnih zločinaca.

Poslanik SRS-a i general u penziji Božidar Delić odbacio je navode Batića da su se u objektima posebne namene nalazili optuženi za ratne zločine.

Izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine predvidjeno je da se te nadležnosti prošire i na krivična dela pomaganja osumnjičenima za te zločine. Sud, na predlog tužioca za ratne zločine, može da naredi video nadzor i snimanje telefonskih razovora ili bilo kakve komunikacije lica koja su osumnjičena da su pomagali učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Mere nadzora i snimanja osumnjičenih za pomaganje optuženima za ratne zločine mogu trajati najduže šest meseci, a predvidjeno je da ih sprovode organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija. Na predlog tužioca za ratne zločine, sud može produžiti trajanje tih mera najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.

Po mišljenju radikala Vučića, te izmene predstavljaju "tribunalizaciju" pravosudja, ali i tužilaštva.

Poslanici SRS-a i Socijalističke partije Srbije najavili su da neće glasati za predložene izmene navodeći da one predstavljaju rezultat pritiska Haškog tribunala na srpsko pravosudje.

(Beta/MONDO)