Različiti aršini međunarodne zajednice kada su u pitanju porodice najtraženijih optuženika u svetu Ladenovi u Vip loži, Karadžići u „marici“Dok porodicu Karadžić skoro svakodnevno maltretiraju, članovi najuže familije najtraženijeg svetskog teroriste Osame bin Ladena imaju sasvim drugačiji tretman: nesmetano putuju po svetu, bave se biznisom, afirmišu u zapadnim medijima
Zamenik visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Rafi Gregorijan najavio je početkom vikenda da se uskoro može očekivati zaplena imovine članovima porodice haškog optuženika Radovana Karadžića, za koga tvrdi da je u Srbiji.
- Oni poseduju veliku pokretnu i nepokretnu imovinu. Može im se oduzeti sve što bude odobreno sudskom odlukom - novac, vozila, kreditne kartice. Očekujem i da će im se zabraniti da prodaju kuće ili da prenose pravo vlasništva - izjavio je Gregorijan.
Igrom slučaja, onog dana kada je objavljena ova izjava, u Beogradu je priveden sin Radovana Karadžića Aleksandar jer, kako je zvanično rečeno, poseduje ličnu kartu izdatu suprotno zakonskim propisima. A samo nekoliko dana ranije, na Palama su saslušani članovi porodice Radovana Karadžić.
SIN OMAR OŽENJEN ENGLESKINJOM DŽEJN FELIKS BRAUN
Londonski Tajms je 11. jula ove godine javio da se pedesetjednogodišnja Engleskinja Džejn Feliks-Braun, bivši savetnik lokalnih vlasti u gradiću Molton u oblasti Češir, udala za sina Osame Bin Ladena, dvadesetsedmogodišnjeg Omara. Mladenci su se, piše Tajms, upoznali na jahanju oko egipatskih piramida i „odmah zaljubili“. Džejn Feliks-Braun, sada gospođa Zejna Mohamed Al-Sabah, je u procesu dobijanja vize za svog supruga koji ima firmu za preradu metala u Džedi. Britancima izgleda ne smeta što je Omar pravio društvo svom ocu u vreme njegovog egzila u Sudanu (1991-1996), a zatim i u Avganistanu. Mediji, takođe, prenose da je Omar organizovao američki ogranak Svetskog kongresa muslimanske omladine (NJAMY) u Fols Čerču, Virdžinija tokom 1990-tih zajedno sa svojim bratom Abdalom, organizaciji koja je na listi NVO porodica oštećenih. Izgleda da je najviše što je mlada morala da žrtvuje zarad novog braka bilo muževljevo prezime. „Bilo bi lepo kad bi, kao bilo koja udata žena, mogla da ustanem i kažem: ovo je moj muž i ovo je njegovo ime, ali moram da budem realna,“ izjavila je ona za londonski Tajms u julu, pošto je priča da je aplicirala za muževljevu vizu izašla u javnost. „Nadam se da me ljudi neće osuđivati isuviše strogo. Ja sam se udala za sina, ne za oca... Udala sam se za čoveka u koga sam se zaljubila. On je za mene samo Omar. Nadam da će ljudi zastati i zapitati se kako je njima bilo kada su bili zaljubljeni,“ kaže zaljubljena mlada, a prenosi Tajms. „Rekao mi je da nije imao kontakta sa ocem od 2000. god. Nedostaje mu. Omar ne zna da li njegov otac stoji iza napada. Mislim da to nikada nećemo saznati,“ kaže ona.
OSAMINA BRATANICA - AMERIČKA MANEKENKA
U decembru 2005. god. u „magazinu za džentlmene“ Dži-Kju pojavile su „seksi“ fotografije Osamine nećake Vafe Dufur (rođ. Bin Laden), kćerke Osaminog polubrata Jeslama i Švajcarkinje iranskog porekla Karmen. I Dufurova je, kao i Džejn Feliks-Braun, žrtvovala prezime zarad posla i uzela majčino devojačko - Dufur. Možda bi i Karadžići trebalo da promene ime!
Ova manekenka sa boravištem u NJujorku je završila prava u Ženevi i magistarske studije na Kolumbijskom univerzitetu u NJujorku. Tokom prošle godine, potpisala je ugovor sa firmom ReganMedija za snimanje rijaliti programa koji se odnosi na njen lični život. NJenom ocu Jeslamu bin Ladinu, koji ima švajcarsko državljanstvo i predsedava Saudijskom investicionom kompanijom koja ima sedište u Ženevi i vodi međunarodne operacije Saudijske Binladin Grupe, bogatstvo je procenjeno na preko 100 miliona švajcarskih franaka. Nema problema sa vlastima, jer je izjavio da je prekinuo veze sa Osamom još daleke 1980. godine.
SAŠA KARADŽIĆ MOŽE U BIH?
Načelnik Terenskog ureda Granične policije Bosne i Hercegovine Fadil Jaganjac rekao je da osobe koje ne mogu dokazati da su državljani BiH, ne mogu ući u tu državu, ali da osobe sa starom ličnom kartom ili drugim dokumentom kojim dokazuju državljanstvo, mogu ući u, javlja Beta. Komentarišući hapšenje Saše Karadžića u Srbiji koji, prema tvrdnjama njegove sestre Sonje, nema nove dokumente BiH, niti državljanstvo BiH, Jaganjac je rekao da „ako neka osoba poseduje staru ličnu kartu iz BiH, ona ne bi mogla napustiti državu dok ne izvadi nove dokumente“.
POLUBRAT BAKR, „VLADAR IZ SENKE“ U DŽEDI
Bakr bin Ladin, predsednik Saudijske Binladen Grupe sa sedištem u Džedi, najveće građevinske firme na Bliskom istoku. Nemački časopis Špigl ga je opisao kao „vladara iz senke“ Džede. Grupa je 2002. imala 35.000 zaposlenih i bogatstvo procenjeno na pet milijardi dolara.
I, dok porodica bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, koga traži Haški tribunal da bi mu sudio za navodne ratne zločine skoro svakodnevno biva maltretirana, članovi najuže familije najtraženijeg svetskog teroriste Osame Bin Ladena imaju sasvim drugačiji tretman. Prema njima se SAD i ostale zemlje koje se zalažu za borbu protiv terorizma, odnose na način koji se uveliko kosi sa deklarisanom politikom američkih zvaničnika koji su Bin Ladenovu glavu ucenili na 25 miliona dolara, objavivši rat „finansijerima terorističkih aktivnosti“.
Poređenje tretmana porodica Osame Bin Ladena i Radovana Karadžića nije poređenje između samog Radovana i Osame, već samo jedan u nizu dokaza dvostrukih aršina međunarodne zajednice kada je reč o Srbima i ostalima.
Primera radi, dok Karadžići ne mogu da putuju svetom, Bin Ladenovima su američke vlasti dozvolile nesmetani izlazak iz SAD neposredno nakon terorističkog napada na Svetski trgovinski centar. U jeku uzbune, Bin Ladenovi su, zajedno sa članovima saudijske kraljevske porodice iz SAD odleteli privatnim avionima. O ovome je čak snimljen i jedan film, „Farenhajt 9/11“, u režiji Majkla Mura. On je u filmu naveo gomilu dokaza o vezama porodice Buš i porodice saudijskog kralja Fahda, nekada velikog prijatelja Osaminog oca Muhameda.
Članovi porodice Bin Laden, koji se bave biznisom, spremno poriču vezu sa svojim najpoznatijim članom, i oni to čine od avgusta 1998. god. kada je Osama stavljen na listu terorista. Međutim, američka štampa piše da „krv nije voda“, a članovi porodice i dalje nesmetano obavljaju svoje međunarodne poslove.
Jedan francuski „tajni“ izveštaj pod nazivom „Elementi finansijskih resursa Bin Ladena“ koji je „procurio“ u javnost preko pariskog Monda dva dana posle rušenja njujorških „kula bliznakinja“ tvrdio je da porodica Bin Laden, uprkos izjavama u javnosti, uopšte nije presekla svoje veze sa Osamom. U izveštaju se navodi ime jednog moćnog bankara koji, pored biznisa u Sudanu, Jemenu, Maleziji i Bosni, ima i hotel u Meki, u Saudijskoj Arabiji, i koji direktno finansira Bin Ladena preko ove grupe. I pored objavljivanja ovoga izveštaja, američka vlada je dozvolila članovima Bin Ladenove porodice da odlete sa teritorije SAD posle samo površne provere FBI.
Za razliku od porodice Karadžić, novac koji poseduju Bin Ladenovi se procenjuje na tridesetak milijardi dolara. Jedna od najvećih građevinskih firmi na Bliskom istoku, Saudijska Binladen Grupa koju je osnovao Bin Ladenov otac, Muhamed, i dalje je u posedu porodice. Grupa ima godišnje prihode od pet milijardi dolara i gradi u Egiptu, Siriji, Jemenu, Saudijskoj Arabiji i širom Bliskog istoka. Takođe, bavi se i menadžmentom kapitala. Zna se da su deonice firme u posedu članova porodice, ali imena deoničara nisu poznata. Firma ima sedište u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, i svoje kancelarije u Ženevi i Londonu. Međunarodnim operacijama firme rukovodi Osamin polubrat Jeslan Bin Laden.
Sa druge strane, američke vlasti, i pored deklarisanih ciljeva borbe protiv terorizma malo čine na ovom planu. Agencija Asošijeted pres je aprila 2004. godine objavila dokumente koji pokazuju da je Ministarstvo finansija SAD, inače zaduženo za blokiranje finansijskih sredstava osumnjičenih za terorizam, te iste godine zaposlilo pet puta više agenata da istražuju kršenje embarga protiv Kube nego da traže novac Osame bin Ladena i „režima“ Sadama Huseina. U periodu od 1994. do 2004. godine prenosi AP, Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) je prikupila samo 9.425 dolara u kaznama za finansiranje terorizma! Američki poreski obveznici su se baš ovajdili.
Zanimljivo je i da je Nacionalna komisija za terorističke napade na SAD (poznata kao „9/11 Komisija“) zadužena za ispitivanje propusta obaveštajnog sektora posle 11. septembra 2001. god. zaključila u svom finalnom izveštaju objavljenom juna 2004. da je sudanska vlada oduzela sredstva Osame Bin Ladena onda kada je on napustio ovu zemlju 1996. god. Još jedna olakšavajuća okolnost za porodicu. Bar su imali anketni odbor!
NVO PROTIV BINLADENOVACA
Stiče se utisak da je američka administracija, nasuprot frazama njenih zvaničnika i udaranju u grudi, čitavu pravosudnu bitku sa izvorima finansiranja Bin Ladena i njegove porodice prepustila jednoj jedinoj nevladinoj organizaciji.
Naime, više od 600 porodica žrtava napada 11. septembra - koje su osnovale nevladinu organizaciju „Porodice udružene u borbi za bankrot terorizma“ - su još avgusta 2002. god. podnele tužbu protiv članova porodice Bin Laden i njihovih firmi, tražeći odštetu od 116 triliona dolara. Među optuženima se našla i Saudijska Binladen Grupa, ali i El Haramein Fondacija sa svojom podružnicom u Bosni.
Čak ni na ovom frontu, rezultati nisu na vidiku. Najnovija dešavanja u sudskom procesu o kome prošle nedelje izveštavaju američki mediji, prete da čitav proces razvuku u nedogled. Advokati Saudijske Binladen Grupe su na sudu izjavili, prenosi AP, da ova kompanija nema nikakve veze za Osamom. Kao glavni dokaz, oni navode činjenicu da se predsednik direktorskog borda, Bakr Bin Laden, u februaru 1994. javno odrekao svog brata, tvrdeći da je sve urađeno daleko pre nego što su SAD stavile Osamu Bin Ladena na crnu listu 20. avgusta 1998. god. Suđenje se nastavlja.
Autor:D. Jović 
Prijem 
