Da li ste "sagoreli" od posla?

Da li ste "sagoreli" od posla?


Sindrom „izgaranja” ili preteranog iscrpljivanja na poslu koji je već odavno naširoko i nadugačko opisan u razvijenim industrijskim zemljama zapada polako je stigao i do nas. U razvijenim zemljama na ovu pojavu se gleda kao na vrlo ozbiljan problem, jer dugoročno gledano, „sagorevanje” na poslu neminovno vodi ka padu efikasnosti zaposlenih, što opet ima za posledicu finansijske gubitke. Kod nas se sa pojavom ovog sindroma najčešće susrećemo u kompanijama u kojima se zaposleni ne osećaju dovoljno sigurnim i to kako za svoje radno mesto i zaposlenje, tako i tamo gde nema efikasne kontrole rada, zaštite zaposlenih, ali i u kompanijama gde zahtevi posla nameću kratke rokove ili su jednostavno takvi da su zaposleni prinuđeni na duže radno vreme, piše „Blic”.
Prekomerna i neujednačena opterećenost zaposlenih, forsiranje ili favorizovanje pojedinih članova tima, nedovoljna informisanost, nedostatak dnevnog i nedeljnog odmora od posla, nejasno definisana podela posla i uloga zaposlenih, nesrazmera između odgovornosti i ovlašćenja, rasipanje energije i vremena, preterana kritičnost i strogost nadređenih bez pozitivne stimulacije za dobro i efikasno obavljen posao, predugo radno vreme, prekratki rokovi, samo su neki od elemenata loše organizovanog procesa rada koji zaposlene pre ili kasnije vode ka „sagorevanju” na poslu.
Isto tako, sa ovom pojavom se srećemo i u kompanijama gde su neadekvatne zarade, problematični šefovi i menadžment ili jednostavno tamo gde se radi sa neizlečivim bolesnicima ili postoji osećanje besmislenosti u vezi sa poslom.
„Izgaranje” se definiše kao progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti sopstvenog rada koji ljudi doživljavaju kao rezultat frustracija i stresa na poslu. Ono se ne može izjednačavati sa umorom, jer kada smo umorni, ne menja se naš stav o poslu koji obavljamo.
„Sagorele” osobe najlakše ćemo prepoznati po tome što je sa njima jako teško ili skoro nemoguće komunicirati, a da ne doživimo neurotičan napad sa njihove strane ili konfliktnu situaciju.
Promene ponašanja koje prate ovo stanje su i pad koncentracije, smanjeno samopoštovanje, apatija, nepopustljivost i krutost u odnosima sa drugima, dezorijentacija, nepotreban i preteran perfekcionizam, nestrpljivost, preterana opreznost, povlačenje u sebe i izolacija od drugih, preosetljivost, sklonost ka stavaranju konfliktnih situacija.
Pored ovoga, „sagorelost” prate i razni subjektivni simptomi kao što su nesanica, ružni snovi, smanjen ili povećan apetit, osećaj iracionalnog straha, osećaj krivice, zamor, loše raspoloženje, ali i opšta slabost.
„Sagorevanje” zbog posla se ne dešava preko noći. To je obično proces koji ima svoj razvojni put i jako je važno na vreme prepoznati njegove simptome pre nego što problemi postanu još veći.
Kada ste na ivici „sagorevanja”, mogu se pojaviti simptomi kao što su nemoć, nedostatak snage, osećanje beznadežnosti i besperspektivnosti, frustracija, ljutnja zbog nedostatka vremena kako bi se završile sve radne obaveze, nesigurnost zbog posla i karijere, preterana osetljivost i razdražljivost.
Niko nije imun na ovu pojavu, ali su u svakom slučaju najugroženiji oni koji su započeli neki posao sa ogromnim entuzijazmom, prevelikim očekivanjima i prevelikom željom za uspehom ili pobedom. (Mondo)