Na današnji dan - 19. avgust
rts
14. - Umro je rimski državnik Gaj Julije Cezar Oktavijan Avgust, prvi rimski car, usvojeni sin Gaja Julija Cezara.
1646. - Rođen je engleski astronom Džon Flemstid, osnivač opservatorije u Griniču.
1662. - Umro je francuski matematičar, fizičar, pisac i filozof Blez Paskal, koji je postavio osnove računa verovatnoće. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i fizike. Izumeo je i hidrauličnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra može utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se samo matematikom i fizikom, a potom i književnošću i filozofijom.
1691. - Austrijanci su kod Slankamena, pod komandom feldmaršala Ludviga Vilhelma Badenskog, potukli Turke koje je predvodio veliki vezir Mustafa Ćuprilić.
1819. - Umro je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine [1765], čime je omogućio industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema je osnovao prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat [oznaka W], a instrument za merenje električne snage vatmetar.
1871. - Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara.
1878. - Posle žestokih uličnih borbi austrougarske trupe su ušle u Sarajevo. Mesec dana ranije, odlukom Berlinskog kongresa, Austrougarska je dobila pravo da na 30 godina okupira Bosnu i Hercegovinu i u njoj „zavede red i mir”.
1883. - Rođena je francuska modna kreatorka Gabrijela „Koko” Šanel, jedan od svetskih „modnih diktatora” 20. veka, koja je bezmalo šest decenija suvereno vladala visokom pariskom modom.
1902. - Rođen je američki pisac Ogden Neš, veoma plodan pesnik, čija se humoristička poezija odlikuje krajnje slobodnom formom i nekonvencionalnom mišlju.
1929. - Umro je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič Đagiljev, jedan od najvećih koreografa u istoriji baleta, osnivač čuvene grupe „Ruski balet”.
1936. - Španskog pisca, muzičara i slikara Federika Garsiju Lorku, jednog od najvećih liričara 20. veka, u Španskom građanskom ratu ubili su španski fašisti.
1942. - Britanske i kanadske trupe izvele su desant kod Dipea u Francuskoj, u pokušaju da unište nemačka postrojenja obalske odbrane i potisnu Nemce, ali je poduhvat katastrofalno okončan. Od oko 6.000 savezničkih vojnika, samo 2.500 se vratilo, a ostali su poginuli ili zarobljeni.
1945. - U Vijetnamu je pod rukovodstvom Ho Ši Mina otpočela „avgustovska revolucija” protiv francuskih kolonijalnih trupa, prva etapa oružanog otpora vijetnamskog naroda, koja je posle samo dve sedmice omogućila proglašenje Demokratske Republike Vijetnam [Severni Vijetnam].
1953. - U vojnom udaru koji su organizovali Amerikanci zbačen je iranski premijer Mohamad Mosadek i šah Mohamad Reza Pahlavi vratio se u zemlju.
1960. - Sovjetski satelit „Sputnjik 5” lansiran je u orbitu oko Zemlje, noseći pse Belku i Strelku.
1979. - Ruski kosmonauti Vladimir Ljakov i Valerij Rjumin vratili su se na Zemlju vasionskim brodom „Sojuz 34” posle rekordnih 175 dana boravka u svemiru.
1983. - Umro je jugoslovenski državnik srpskog porekla Aleksandar „Marko” Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postao je član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske. Nacistička policija Gestapo ga je uhapsila u Beogradu krajem jula 1941. godine. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda [OZNA]. Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz ga je optužio za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i „grupašku i antipartijsku delatnost” pa je lišen svih funkcija. Javnosti nikada nisu predočeni dokazi na osnovu kojih je eliminisan iz političkog života.
1991. - Pokušan je državni udar [okončan neuspešno dva dana kasnije] protiv sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova. Ukazom potpredsednika Genadija Janajeva, s vlasti je skinut Gorbačov, s obrazloženjem da „iz zdravstvenih razloga nije u mogućnosti da izvršava obaveze predsednika SSSR”.
1994. - Umro je američki hemičar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da se uspostavi međunarodna kontrola nuklearnog oružja i zabrane probe atomskih bombi.
1996. - Šest ruskih, francuskih i američkih kosmonauta susrelo se na „Miru”, uključujući Klodi Andre Deze, prvu Francuskinju u kosmosu, koja je tog dana na tu rusku kosmičku stanicu lansirana ruskom raketom „Sojuz-U”.
Prijem 
