Žuta lincura kao zlato

Žuta lincura kao zlato
Na više od hiljadu metara nadmorske visine raste zakonom zaštićena retka lekovita biljka na kojoj krijumčari odlično zarađuju







Žuta lincura u cvetu na Šar-planini
Foto P. Lazarević

Javnost Srbije saznala je početkom ove godine, zahvaljujući šumarima iz Pirota, za novu vrstu kriminala na ovim prostorima – šverc zakonom zaštićene biljke žuta lincura, u narodu poznatije kao „kraljice lekovitog bilja”. Reč je o veoma unosnom kriminalnom poslu na kojem krijumčari zarađuju ogroman novac, istovremeno remeteći floru i faunu, kao i eko-sistem na Staroj planini.
Policija i istražni organi imaju podatke o kriminalnim grupama koje se bave ovom vrstom krijumčarenja, ali problem je uglavnom u nedostatku prikupljenih dokaza koji bi bili valjani za sudski postupak. Problem je i loša zaštita ove biljke koja raste samo na nadmorskoj visini pretežno većoj od 1.000 metara. Dok svi redom pokušavaju da reše probleme, krijumčari i dalje sakupljaju lincuru i zarađuju na njoj.
Žuta lincura je izuzetno retka biljka i zakonom je zaštićena. Nalazi se i na „Crvenoj listi flore Srbije”, kao i u međunarodnoj zakonskoj regulativi „Habitat direktivi” kojom se, zbog opštih interesa, posebno reguliše njeno sakupljanje. Kako objašnjava Predrag Lazarević, biolog botaničar iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, lincura se koristi u narodnoj medicini, ali i u farmaciji. U narodnoj i zvaničnoj medicini koristi se za lečenje stomačnih tegoba, groznice i opšte jačanje organizma. Lazarević kaže da se koren stavlja u rakiju i pije protiv bolova u stomaku ili u grudima, a kuvani koren se pije protiv kašlja i za jačanje organizma. On naglašava da se obično koristi sam koren lincure ili ponekad u smesi sa drugim lekovitim biljem. Lincura je propisana u farmakopeji velikog broja zemalja Evrope i sveta.
Istraživanje „Politike”, urađeno uz pomoć SCOOP-a, danskog projekta za pomoć istraživačkom novinarstvu u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, pokazalo je da se žuta lincura uhodanim švercerskim kanalima prebacuje uglavnom u Bugarsku, a potom se odatle odnosi u Tursku. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi koja su krajnja odredišta zakonom zaštićene biljke sa Stare planine, pretpostavlja se da deo krijumčarene količine ostaje u Turskoj, dok ostatak ide u neku od bliskoistočnih zemalja. Biljka se tamo koristi u farmaceutskoj industriji, uglavnom za pravljenje lekovitih tonika. Istraživanje je urađeno na osnovu intervjua sa stručnjacima i poznavaocima ove problematike, kao i na osnovu dostupnih javnih podataka.
No, krenimo redom. Šumari su, dakle u januaru ove godine otkrili nadomak sela Arbinje, kod Pirota, na Staroj planini 136,2 kilograma ove biljke, koje su bile spakovane u osam džakova, pripremljenih za dalji šverc. Šumari su u blizini otkrivenih džakova primetili terensko vozilo „ladu nivu” i tri osobe koje su se tu nalazile. Protiv neimenovanih osoba, inspektor za zaštitu životne sredine podneo je krivične prijave, ali, kako se čini, na tome će se sve i završiti.
Da bi se shvatilo o kojim razmerama ekološkog kriminala je reč dovoljno je reći da jedna farmaceutska fabrika u Srbiji godišnje potroši najviše pet kilograma lincure, a da je za jedan litar rakije dovoljan jedan gram ove lekovite biljke, radi mirisa i ukusa.
Slavoljub Madić, načelnik Policijske uprave Pirot, kaže da je policija, na zahtev tužilaštva obavila razgovore sa tri osobe uhvaćene u blizini džakova sa lincurom. Oni su negirali da imaju ikakve veze sa švercom zaštićenog bilja. Madić kaže da policija nije uspela da prikupi valjane materijalne dokaze, jer je o slučaju obaveštena sedam dana nakon otkrivanja lincure.
– Šumari i inspektori nas nisu na vreme obavestili. Nismo mogli da skupimo dokaze koji su nam bili neophodni za dalji postupak, a to su otisci prstiju sa motika i pijuka, kojim je iz korena kopana lincura, jer je prošlo nedelju dana od trenutka izvršenja zločina – rekao je Madić.
Podaci do kojih smo došli tokom ovog istraživanja govore da postoje tri grupe krijumčara žute lincure. Podaci su nezvanični i dobijeni su od upućenih poznavalaca šverca lekovitog bilja.
Prva grupa je iz Pirota i okupljena je oko jednog bivšeg pripadnika MUP-a Srbije, koji je isteran iz službe zbog bavljenja poslovima „sa one strane zakona”. Bivši policajac, za branje žute lincure, uglavnom angažuje radnike, zaposlene na njegovoj obližnjoj farmi, koji uglavnom ni ne znaju da je biljka zaštićena zakonom. Druga grupa je stacionirana u obližnjem Dimitrovgradu i na njenom čelu se nalaze tri osobe bugarske nacionalnosti. Oni su organizatori celog posla, a za branje lincure koriste čobane ili profesionalne sakupljače biljaka kojih ima mnogo u ovom kraju Srbije. Treća grupa je stacionirana u Bugarskoj. Oni šalju svoje berače preko granice uhodanim stazama kroz šumu, koje policija retko kontroliše.