Napad na crkvu
nezapamćen u istoriji
Ljubica Božanović, 11. avgust 2007
Ovo je u pravom smislu terorizam nad svetinjom, nad hramom. U Crnoj Gori zapamćeno je da su to radili samo Turci, i to u ratnim zbivanjima, a jednu crkvu porušili su skojevci 1949. u Rožaju. Ovo što se dogodilo na Pardusu, nezapamćeno je u istoriji Crne Gore, kaže za "Novosti" mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, komentarišući podmetanje eksploziva u crkvu Svetih novomučenika kod Podgorice.
S obzirom na stalne napade na Mitropoliju, da li se ovo moglo očekivati?
- Nažalost, ovo je plod stvaranja jednog raspoloženja u našem društvu od zvaničnika Crne Gore. S obzirom na poslednje izjave mnogih čelnika u Crnoj Gori u odnosu na Crkvu i na podršku koja je ukazana plemensko-partijskoj sekti zvanoj CPC i na stav medija, nije nikakvo čudo što se ovo dogodilo. Jeste sramno, ali nije čudo jer ljudi shvataju da je Mitropolija maltene van zakona i da svako može da vrši nasilje nekažnjeno. To su radili mnogi ateisti, članovi bivše vladajuće partije, da bi vršili nasilje nad ljudima, batinom su gonili verujuće. Sad se, hvala Bogu, narod vratio i vraća se Crkvi Božjoj, ali upravo posledica ove atmosfere, koja je stvorena i jednog bezakonja u odnosu na Crkvu, jeste ovo što se dogodilo na Pardusu. To bi trebalo da bude podsticaj državnim organima i medijima za ozbiljno i odgovorno razmišljanje, jer ako se nastavi ovakva haranga protiv Crkve pravoslavne u Crnoj Gori, onda je očevidno da je ona najugroženija crkva u Evropi u ovom trenutku.
Smatrate li da ovo može biti i prelomni trenutak kada je u pitanju odnos prema Mitropoliji?
- Ja se u Boga nadam otrežnjenju i zvaničnih državnih organa i u isto vreme i sredstava javnog informisanja. Jer ako oni i dalje nastave stvaranje jednog takvog duha bezakonja u odnosu na Mitropoliju, onda će to biti sramno pred Evropom.
U toku je rasprava o budućem crnogorskom ustavu, a pošto se koplja lome upravo oko Crkve i jezika, mislite li da se poslednji događaj može povezati s tim?
- Sigurno da može. Jer, Crkva se lišava svog 2000-
-godišnjeg naziva da se zove Crkvom kao što se Islamska zajednica zove u Kuranu i što je ispoštovano. Oni lišavaju Crkvu njenog imena, pretvarajući je u ono što ona nikad nije bila - u bezimenu versku zajednicu. Verovatno će tako biti u ustavu, jer u rukama vlasti je i nož i pogača, oni su to rešili da nametnu, vraćajući se na zakone iz onog posleratnog totalitarizma. I to je pokazatelj direktnog nasilja nad Crkvom od ljudi koji su očevidno navikli na to. Donedavno u ime druge ideologije, a sada pod plaštom neke evropske demokratije. U suštini, radi se o istim ljudima, o istom duhu i istom totalitarnom mentalitetu, koji jednostavno ne poštuje identitet zemlje, ukida narodu njegovo ime, ime njegove crkve i njegovog jezika.
Da li je, po vama, pitanje jezika i Crkve neodvojivo?
- Naravno, jer jezik je pamćenje jednog naroda. Kralju Nikoli nije smetalo i nije se ni postavljalo pitanje jezika, niti je umanjivalo značaj Crne Gore. Sadašnji zakonodavci očevidno imaju kompleks niže vrednosti. Samo ljudi koji su izgubili pravi identitet pokušavaju da ga na veštački način afirmišu.
Očekujete li da će se u Crnoj Gori ipak nešto promeniti?
- Uzdam se u Boga da su ovo poslednji trzaji tog besudnog duha u Crnoj Gori. Tek sad vidim zašto je Milovan Đilas tako nazvao svoju knjigu, pišući o Crnoj Gori. Sve što se događalo, evo, 60 godina, upravo potvrđuje da je taj besudni duh ušao u strukture crnogorskog društva. Nadam se da su ovo poslednji trzaji tog bezakonog i besudnog duha i da će Crnogorci i svi građani Crne Gore doći pameti. Vreme je, jer je jednostavno sramno i tužno da u Crnoj Gori još vladaju takve polarizacije koje su prevaziđene u čitavom svetu, da ne kažemo u kulturnoj Evropi. Jedino ostrvo takve besudnosti i iracionalne bezakonosti još uvek se, evo, primećuje u Crnoj Gori, a rušenje ovog hrama je upravo pokazatelj toga. Jer, rušiti hram znači udarati u srce Crne Gore, onoga što je ona bila vekovima i čime je ona stekla svoju zrelost i ugled pred svetom.
KRUNSKI DOKAZ
U poslednje vreme puno se manipuliše da Mitropolija sebe ne doživljava kao deo Srpske crkve a kao krunski dokaz navode nedavno isticanje zastave Crnojevića (koja je slična državnoj) na Cetinjski manastir. Koliko u tome ima istine?
- Pre svega, neka ta gospoda pogledaju Ustav SPC iz 1931, dopunjen 1947, i uvere se koje je pravo ime Mitropolije. Drugo je pitanje što oni manipulišu time, prenoseći svoje ideološke predrasude na narod, a sad pokušavaju i na Crkvu. Što se tiče zastave, Mitropolija je drži od vremena mitropolita Danila, a od Ivana i Đurđa Crnojevića drži grb na Cetinjskom manastiru. Od kada sam mitropolit, i naša su izdanja pod tim grbom i list "Svetigora". Drugo je što oni to nisu primećivali.