Srbi za Srbe

Jos pre nesto vise od 2 godine,grupa Srba je dopisivanjem na jednom internet forumu dosla na ideju da se udruzi i osnuje internet organizaciju SRBI ZA SRBE.

Krenulo se niodcega ,a danas ta ista organizacija ima vise od 300 clanova sirom sveta.

Najveca mesecna prikupljena donacija je bila nesto vise od 1000 eura.

Pocelo se sa jednom porodicom, Raskovic(4 dece),kojima se uplacivala mesecna pomoc, a danas ima vise porodica kojima se mesecno ,rotirajuci u krug uplacuje jednokratna donacija od 500 eura.

Na spisku ugrozenih je vise od 100 porodica,ali kako se organizacija jos nije omasovila,ne mozemo trenutno svima pomoci.

Cilj je da se vecina od 4 000 000 Srba sirom sveta ukljuci u akciju pomoci ugrozenima u Srbiji.
Kad bi svaki od 4 000 000 Srba sirom sveta, dao mesecano SAMO po 1 EURO nebi vise bilo ugrozenih u Srbiji !

Pozivam sve ljude dobre volje da se ukljuce u akciju pomoci svojoj matici Srbiji na ovaj nacin.

http://www.srbizasrbe.net/

p.s.trenutno imamo problema za primanje donacija, jer nam je racun PAYPAL, na koji su stizale do sada donacije-blokirala USA PAYPAL sluzba jer nemamo dokaze da smo registrovani u USA(zasta treba poprilicna svota novca).
Nadam se dacemo ovaj problem ubrzo resiti - jer se vec radi na tome.
Danas je zvanicno ova Humanitarna organizacija SRBI ZA SRBE ,registrovana u Srbiji.Plan je da se pokusa sa otvaranjem racuna u Srbiji jer bi bilo lakse za manevrisanje oko uplata,poreza i svega .

Изгнани подложили напуштено огњиште

После 12 година избегличког потуцања, шесточлана породица Пејновић, из околине Госпића, коначно је добила кров над главом: захваљујући донацији италијанске владе и помоћи Комесаријата за прогнане, они су прва од близу хиљаду породица, која је куповином напуштеног сеоског домаћинства трајно збринута. У селу Царићу надомак Ваљева, из пре деценију загашеног оџака, поново је почео да се вије дим.

Када су, у марту ове године, преузели папире од власника домаћинства Секуле Милутиновића, прича глава породице Мирко Пејновић (35), буквално им је требало месец дана да „пронађу” кућу међу коровом и шипражјем. Данима су палили крпе да растерају змије, јер пре њих, улазна врата куће нико није отварао више од десет година.

– Још није све сређено и дограђено у нашој „кући из бајке”, како је зовемо, без обзира на сету и незаборав да смо у селу Радуч код Госпића имали опремљено домаћинство са две куће и два економска објекта. Поседовали смо и 12,5 хектара земље, био сам један од највећих произвођача кромпира. А онда је 1995. године, преко ноћи, све плануло и уништено. На срећу, сачували смо живе главе и дошли у Србију – каже нам Мирко, додајући да, због његовог учешћа у одбрани села, нико од породице не може да се врати у родно место.

Али, Мирко не очајава, већ са супругом Весном, кћерком Биљаном, одличном ученицом четвртог разреда основне школе, родитељима и бабом којој је 87 лета, кује нове, крупне планове. Уз кућу и помоћне просторије, на пола хектара окућнице већ се организовао и вели да нема говора да ће бити гладни. У тору који је сам саградио, има десет младих оваца које је добио на услужно гајење од општинске дирекције за робне резерве. Пун је и свињац, у башти се зелене главице купуса, а бурад са преврелим шљивама ишчекују да за који дан подложи лампек.

– Одрастао сам на селу и бавио се искључиво пољопривредом, па добро знам шта се радом може постићи. Куповином овог имања повратили смо достојанство, расположење и осмехе. Дуго је трајало наше тумарање и изгубљеност, али исто тако наду никада нисмо губили.



Izvor:
http://www.srbizasrbe.net/index.php?option=com_content&task=view&id=160&Itemid=1