Na današnji dan - 20. jul

Na današnji dan - 20. jul
rts


1304. - Rođen je italijanski pisac Frančesko Petrarka, najznačajniji preteča renesanse. Snažno je uticao na italijansku i svetsku književnost, uključujući srpske pesnike u Dubrovniku u 15. i 16. veku. Bavio se i istorijom i filozofijom i iz tog opusa se ističe ep „Afrika” u kojem je opisao Drugi punski rat.

1402. - Mongolski kan Tamerlan je u bici kod Angore do nogu potukao vojsku turskog sultana Bajazita I i zarobio sultana, koji je 1403. umro u mongolskom ropstvu.


1785. - Rođen je turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti 1839. preduzeo niz reformi u nastojanju da centralizuje feudalno-apsolutističko ustrojstvo Otomanskog carstva, a 1826. je raspustio formacije janičara. Surovo je gušio nacionaloslobodilačke pokrete, ali nije uspeo da suzbije težnje Srba, Grka i Rumuna da stvore nezavisne države. Posle tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim mirom je amnestirao učesnike Prvog srpskog ustanka i obećao Srbiji izvesnu autonomiju, što je pokušao da izigra. Posle novog tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. morao je Jedrenskim mirom da prizna autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji, a Grčkoj nezavisnost.

1847. - Rođen je nemački slikar i grafičar Maks Liberman, najznačajniji predstavnik nemačkog impresionizma.

1866. - Italijanska flota je u austrijsko-pruskom ratu - u koji je Rim ušao na strani Berlina da bi osvojio Veneciju i zagospodario Jadranskim morem - teško poražena u bici kod ostrva Vis od brojčano slabijih austrijskih pomorskih snaga, izgubivši pritom više od 1.100 ljudi.

1890. - Rođena je američka filmska glumica Teodosija Gudmen, poznata kao Teda Bara, prvi „vamp” u istoriji kinematografije, tip fatalne žene koja izaziva masovne erotske fantazije. Filmovi: „Kleopatra”, „Karmen”, „Saloma”, „Žena-tigar”, „Dama s kamelijama”, „Pesma sirene”.

1903. - Umro je papa Lav XIII, koji je tokom pontifikata od 1878. do smrti aktivno podupirao međunarodnu politiku Rimokatoličke akcije, verujući da Crkva ne treba da se protivi napretku nauke.

1917. - Srpska vlada premijera Nikole Pašića i Jugoslavenski odbor hrvatskog političara Anta Trumbića su na grčkom ostrvu Krf u Prvom svetskom ratu potpisali tzv. Krfsku deklaraciju, kojom su južnoslovenski narodi iz raspadajuće Austrougarske zatražili ujedinjenje sa Srbijom u zajedničku državu pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca s dinastijom Karađorđević na čelu.

1919. - Rođen je novozelandski oficir i planinar Edmund Persival Hilari, koji je s Nepalcem Tenzingom Norgajom iz plemena Šerpasa prvi osvojio najviši planinski vrh na planeti.

1937. - Umro je italijanski elektroinženjer i pronalazač Guljermo Markoni, jedan od pionira bežične telegrafije, koji je 1909. podelio Nobelovu nagradu za fiziku s nemačkim fizičarem Karlom Ferdinandom Braunom. Uspeo je 1901. da prvi preda bežični signal preko Atlantskog okeana i uspešno je usavršavao i primenjivao sopstvene i tuđe pronalaske. Podizao je radio-stanice i eksperimentisao u bežičnoj telegrafiji, ali posle eksperimenata srpskog naučnika Nikole Tesle i ruskog fizičara Aleksandra Popova. Jedno vreme je smatran pronalazačem radija, ali mu je presudom Vrhovnog suda SAD oduzet patent, jer je Tesla već patentirao pronalazak u Federalnom uredu SAD za patente.

1938. - Rođena je američka filmska glumica Nataša Gardin, poznata kao Natali Vud, jedna od retkih koja je postala filmska zvezda kao dete [„Čudo na 34. ulici”] i uspela da ostvari uspešnu filmsku karijeru i kad je odrasla. Filmovi: „Buntovnik bez razloga”, „Sjaj u travi”, „Tragači”, „Priča sa zapadne strane”.

1944. - U „Vučjoj jami” kod Berlina nemački pukovnik Klaus Šenk Graf fon Štaufenberg pukušao je u Drugom svetskom ratu atentat na Adolfa Hitlera, ali je vođa Trećeg rajha u eksploziji samo lakše ranjen. Neuspeli atentat glavom je platilo više nemačkih visokih oficira, učesnika u zaveri, uključujući felmaršala Ervina Romela, koji je prinuđen da izvrši samoubistvo.

1945. - Umro je francuski pisac Pol Valeri, izuzetan stilista, jedan od najvećih evropskih liričara 20. veka, član Francuske akademije, Međunarodnog instituta intelektualne saradnje pri Društvu naroda u Ženevi i počasni doktor mnogih univerziteta. Nastavio je poeziju simbolista, dajući joj nove misaone tonove i strožu formu, i pisao je stilski briljantno uglačanu prozu. Dela: poeme „Mornarsko groblje”, „Mlada Parka”, eseji „Uvod u metod Leonarda da Vinčija”, „O plesu”.

1951. - Tokom molitve u jerusalimskoj džamiji „Al Aksa”, jordanskog kralja Abdulaha ubio je palestinski terorista.

1954. - U Ženevi je zaključeno primirje o Indokini, kojim je Vijetnam podeljen na dva dela. Francuska se obavezala da se povuče iz Severnog Vijetnama i da poštuje nezavisnost Laosa, Vijetnama i Kambodže.

1969. - Američki kosmonaut Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je stupio na Mesec, rekavši po izlasku iz lunarnog modula „Orao”: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”. Na Mesec je potom kročio Edvin Oldrin, a Majkl Kolins je dotle kružio oko Meseca u svemirskom brodu „Apolo-11”, čekajući njihov povratak.

1974. - Turska armija je počela invaziju na Kipar, pod izgovorom „zaštite” turske nacionalne zajednice, posle koje je na trećini tog mediteranskog ostrva formirana marionetska Turska Republika Severni Kipar. Nju sem Ankare ne priznaje niko u svetu.

1976. - Američki kosmički brod bez ljudske posade „Viking 1” spustio se posle 11 meseci leta na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.

1982. - U eksplozijama koje su teroristi Irske republikanske armije postavili u „Hajd parku” i „Ridžents parku” u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.

1988. - Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike [Namibija].

1989. - Burmanska vojna hunta je stavila u kućni pritvor vođu opozicije Aung San Su Ći, potonju dobitnicu Nobelove nagrade za mir, zbog njene otvorene kritike brutalnih metoda vladavine vojnog vrha.

1994. - Šef izraelske diplomatije Šimon Peres doputovao je u posetu Jordanu kao najviši izraelski funkcioner koji je dotad posetio tu susednu arapsku zemlju.

1996. - U Brundiju su pobunjenici iz plemena Hutu napali izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi, usmrtivši oko 320 ljudi, mahom žena i dece.

2000. - Vijetnam je u Ho Ši Minu otvorio berzu, što je protumačeno kao odlučujući znak da komunističke vlasti te zemlje nameravaju da uspostave kapitalističku tržišnu ekonomiju.

NA DANAŠNJI DAN


Masakri u Livnu


Pripremio: M. Ivanišević



Livno, gradsko naselje (Srba 1.559, muslimana 3.897, Hrvata 3.473, Jugoslovena 944, ostalih 155) bilo je jedan od više gradova-logora za Srbe u BiH. I pored garancija za ličnu i imovinsku sigurnost i slobodu kretanja koje su predsednici opština Livno, Glamoč i Grahovo početkom aprila 1992. obećali svojim građanima, u Livnu su događaji išli suprotnim smerom.
Srbima je zabranjeno da napuštaju grad i, gotovo istovremeno, počela su masovna hapšenja, otvaranje logora i ubistva lica srpske nacionalnosti. Glavnu reč u tome imale su Hrvatske oslobodilačke snage (HOS). Na saobraćajnicama oko grada podignute su barikade sa naoružanim posadama. Ubrzo se u logorima (OŠ "Ivan Goran Kovačić" i "10. oktobar", zgrada "Glavnog stožera", policijska stanica i susedna garaža) našlo na stotine Srba. U tim logorima je izvršeno i najviše bestijalnih egzekucija. Veliki broj Srba stradao je smrću mučenika. Istina, mnogi Srbi i njihove porodice u to vreme likvidirani su tajno u svojim kućama i stanovima. Za veliki broj pozatvaranih Srba tortura je trajala mesecima, a posebna tragedija se desila 20. jula 1992. U tom međuvremenu stradali su i pravoslavni verski objekti. Oštećena je crkva Uspenje presvete Bogorodice, spaljen Parohijski dom, minirana Spomen-kosturnica srpskih žrtava iz Drugog svetskog rata.
Žrtve: 1) Janja Laganin, 1932; 2) Anđa Jović, 1952; 3) Rajko Šunjka, 1938. i njegova supruga 4) Anđa Šunjka, 1938; 5) Vojin Kovačević; 6) Milan Ždero i njegova sestra 7) Milena Laganin, 1951; 8. ) Milenko (Gajo) Vijanović, 1945; 9) Ilija Mihajlo, 1937. i njegova žena; 10) Milica Mihajlo, 1939; 11) Manojlo Radeta, 1939. i njegova žena; 12) Desa Radeta,1939; 13) Nenad (Tomo) Pokrajac, 1935; 14) Anđa Crnogorac, 1930; 15) Ilija Pažin i njegov sin 16) Dragan Pažin; 17) Milica Todorović; 18. ) Milivoje Crnogorac; 19) starac Stojan Pažin i njegova supruga 20) starica Milica Pažin; 21) Aleksandar Arnaut-Aca, 1952; 22) Milorad Crnčević, 1935; 23) Veselin Mitrajlić; 24) Rajko Raco, 1939; 25) penzioner Mićo Pažin, 1910; 26) Mijo Radoja; 27) Mile Bajilo; 28. ) starac Milan Pažin i njegova žena 29) Milena Pažin; 30) Vlado Mitranić, 1938; 31) Milan (Tomo) Ždero, 1947; 32) Nedžo Rožić; 33) Anđa Laganjin.

Propala urota

20. srpnja - U Hitlerovu stožeru u Rastenburgu 20. srpnja 1944. godine eksplodirala je bomba, što je trebao biti početak urote protiv nacističkog Fuerera u pokušaju da se sklopi separatni mir sa zapadnim saveznicima.
Začudo, Hitler je preživio atentat, što je protumačio kao "dar providnosti". Bila je to katastrofa za Njemačku koja je nastavak rata platila milijunskim guicima

.