Ruske namere su misterija za NATO

Ruske namere su misterija za NATO
Branka TRIVIĆ
NATO smatra da nije još jasan ruski predlog da se izradi novi Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin 14. jula suspendovao postojeći sporazum, prema kojem je bio ograničen broj tenkova, teške artiljerije i borbenih aviona na evropskom kopnu.
Portparol NATO James Appathurai je izjavio da Severnoatlantska alijansa želi da otvori razogovore sa Rusijom, odbacujući ocenu Jevgenija Bužinskog, šefa Odeljenja za međunarodne sporazume u ruskom Ministarstvu odbrane, da je postojeći sporazum zastareo.
Rusija je, naime, predložila angažovanje na novom sporazumu o ograničenom broju oružanih snaga u Evropi i predložio da Sjedinjene Države i Rusija porade na zaključivanju “jednostavnijeg” Sporazuma o smanjivanju strateškog oružja koji bi zamenio postojeći sporazum koji ističe u decembru 2009. godine.
On je predložio zainteresovanim stranama da koriste radarske baze na jugu Rusije radi nadgledanja aktivnosti Irana.
Predstavnik NATO James Appathurai na pres brifingu je rekao da su ruske namere za Alijansu “misterija”:
“Ruski stav mi nije baš jasan, ni kad je u pitanju suspenzija, ni kad se traži odgovor na pitanje – šta će biti sledeći korak. Upravo zato saveznici žele da razgovaraju sa Ruskom Federacijom i da dobiju odgovor na pitanje šta ona zapravo želi.”
Trebalo je čitavih 10 godina da NATO i Varšavski pakt usaglase i potpišu sadašnji sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi koji je stupio na snagu 1992. godine. Nakon raspada Istočnog bloka, u Istanbulu je 1999. godine sporazum revidiran kako bi reflektovao novu post-sovjetsku arthitekturu. Limiti u naoružanju postavljeni su svakoj zemlji. Međutim, od 30 država koje su ga potpisale, samo 4 zemlje su sporazum i ratifikovale – Belorusija, Kazahstan, Rusija i Ukrajina.
NATO članice ga nisu ratifikovale, saopštivši da će to učiniti tek nakon što Rusija ispuni obaveze preuzete u Istanbulu tj. da povuče svoje trupe i oružje iz Gruzije i Moldavije.
Moskva je više puta pozivala NATO članice da ratifikuju revidirani sporazum, posebno novoprimljene članice Alijanse - baltičke države.
Nakon zategnutosti oko ovog pitanja, a posebno tenzija u vezi sa namerom Sjedinjenih Država da postave raketni štit u srednjoj Evropi, Rusija je 14. jula najavila da će se povući iz Sporazuma.
Predstavnik NATO-a James Appathurai veruje da je Rusija samo suspendovala svoje članstvo u Sporazumu i predložio vanrednu konferenciju koja bi pokušala da Sporazum oživi, ali već pomenuti zvaničnik ruskog Ministarstva odbrane Jevgenij Bužinski otklonio je nejasnoće rekavši da Moskva veruje da treba da se radi na sasvim drugačijem sporazumu.
“Mi želimo sporazum koji bolje reflektuje sadašnji trenutak. Kako ćemo to postići? Klasičnim putem – prvo treba da ratifikujemo prethodni, revidirani sporazum, sačekamo da stupi na snagu, a onda unesemo izmene u taj dokument. Postoji i drugi način – a to je da se donese politička odluka da sadašnji sporazum ne odražava aktuelnu situaciju i da započnemo konsultacije i pregovore o novom sporazumu.”
James Appathurai kaže da ovakav stav nije od pomoći, ali istovremeno upozorava da ruski stav ne treba dramatizovati. Stvari treba, kaže, posmatrati u širem kontekstu u kojem je je jasno da NATO i Rusija nisu neprijatelji. Alijansa ne veruje da će Rusi u periodu suspenzije imati neka veća pomeranja trupa.
Dodao je da NATO veruje da već postojeći revidirani Sporazum o konvencionalnom naoružanju treba da zaživi, ali da je uslov za to da Rusija povuče svoje trupe iz Gruzije i što će, kako je ocenio, biti mnogo tvrđi orah, iz Moldavije.
Appathurai je ponovio da će odmah nakon toga NATO članice ratifikovati postojeći modifikovani Sporazum o konvencionalnom naoružanju.