OSNOVE SELEKTIVNOG ODGOJA

OSNOVE SELEKTIVNOG ODGOJA
Selektivni odgoj se zasniva na odabiru priplodnih jedinki u cilju dobijanja potomstva koje odgovara željenom cilju, obično postavljenim kroz više generacija. Odgajivači slede nekoloko različitih metoda koje se, u grubo, svode na tri osnovne:

Metod zasnovan na fenotipu
Metod zasnovan na genotipu
Metod zasnovan na parenju u srodstvu (poznat kao inbreeding ili konsanguinacija)



Metod zasnovan na fenotipu
Ovaj metod, koji dobrovoljno ignoriše genetska istraživanja, se zasniva na ukrštanju dva visoko kvalitetna psa u nameri da se dobije potomstvo koje sa svojim osobinama treba da predstavlja svoje roditelje. S obzirom da fenotip ne mora uvek da predstavlja genotip, ovaj metod može da donese neželjene rezultate.

Naravno, ukrštanjem dva kratkodlaka psa crne boje odgajivač će očekivati potomstvo sličnih osobina prisutnih kod njihovih roditelja. Međutim, ukrštanjem pasa koji imaju Ab/aB genotip, može se lako pretpostaviti da 40% štenaca neće ličiti na roditelje.
Odgajivači mogu primeniti ovaj metod, poznat takođe kao individualna selekcija, dok tragaju za novom i retkom osobinom. U nameri da se minimizira nesigurnost ovog metoda selektivnog odgoja, odgajivači se mogu bazairati na eksperimentalnim rezultatima koji su već došli do stepena kada se mogu iz njih izvući određene statističke procene nasleđivanja traženih osobina.


Sumirano, ovaj metod, koji zahteva dosta vremena da se dođe do željenog cilja, može biti primenjen u slučaju traženja za novim i jedinstvenim osobinama (kao na primer slikar početnik koji traga za svojim stilom). Ovaj metod selekcije je još uvek široko prisutan u odgoju pasa koji se koriste u trkama saonica gde je selekcija zasnovana na kvantitativnim osobinama i gde je rad važniji od izgleda.



Metod zasnovan na genotipu
Zasnovano na principu da se vrednost knjige ne meri izgledom njenih korica, ovaj metod odgojne selekcije pokušava da pretpostavi genetsku vrednost neke uzgojne jedinke proučavanjem njenih predaka, potomstva, kao i bliskih srodnika.
Zaista, u mnogo slučajeva, isptivanje genetskog stabla može objasniti zašto neke "zvezde" izbacuju "loše" i zašto neki "loši" produkuju samo "zvezde".
Pretpostavimo da je uzgojna jedinka homozigot na neku od retkih osobina, prenošenje ove osobine na potomstvo je vrlo snažno. Ovo se odnosi i na defekte koji su recesivno prisutni.
Jednostavan primer: Ako odgajivač uzima isključivo crnu boju u obzir, proučavanjem rodovnika on će očigledno izabrati priplodnjaka koji je homozigot (A/A) na crnu boju ili će pratiti njegovog potomka uparenog sa ženkom koja je heterozigot (A/a) ili (a/a). Pojava braon boje u leglu ukazuje na "nečistost" očevog genotipa u odnosu na A alel.




Metod zasnovan na parenju u srodstvu (poznat kao inbreeding ili konsanguinacija)
Princip ovog metoda je jednostavan: uparivanje uzgojnih jedinki u srodstvu u nameri da se njihove osobine učvrste u homozigotnom obliku.
Stepen konsanguinacije se lako vidi proučavanjem rodovnika i karkteriziran je:

koeficijentom srodstva (100% između braće i sestara, 50% uparivanjem oca i kćerke ili majke i sina, itd..)
stepenom srodstva, koji predstavlja broj generacija koji razdvaja individue od zajedničkog pretka. Na primer, nivo 2-3 predstavlja da je yajednički predak ded sa očeve strane a praded sa majčine.
Ovaj metod, često okarakterisan i kao "mač sa dve oštrice", učvršćuje osbine i kreira stabilnu liniju dve jedinke koje su u srodstvu u relativno kratkom vremenu. U isto vreme, i neželjene osobine, ukoliko su bile prisutne u recesivnom obliku, isplivavaju na površinu. Stoga je od velike važnosti izabrati besprekorne pse sa istim takvim pretcima.
Bez obzira, mora se spomenuti da ovaj metod jednostavno otkriva genetske defekte koji već postoje u latentnom obliku u genomu odgojnog para. Njihovim uparivanjem, moguće je identifikovati heterozigotne nosioce. Iako kasnija selekcija može izgledati surova, odstranjivanje potomstva sa neželjenim osobinama i njihovih roditelja dozvoljava odgajivaču da se fokusira na produkciju genetski zdravih pasa. U mladim odgajivačnicama koje tek stvaraju svoju krvnu liniju, često će te čuti da se na prodaju nude psi takozvanog "pet" kvaliteta.
Treba spomenuti da ovaj metod ne dozvoljava kreiranje novih osobina i stvara poteškoću u otklanjanju jedinki sa manama ukliko se pojavi visok nivo neželjenih homozigotnih osobina.

Ovaj metod zahteva vrlo strogu selekciju. Psi sa neželjenim osobinama se odstranjuju iz daljeg odgoja, ponekad i na onaj najsuroviji način. Reputacija odgajivačnice, stabilnost i uspeh njene krvne linije, ironično je povezan sa ovim strogim metodom selekcije.
Dalje, otprilike oko pete generacije parenja u srodstvu, može se očekivati pojavljivanje novih neželjenih osobina. Ukoliko je ovaj stepen veći od 10%, odgajivači koji prate ovaj metod odgoja ubacuju drugu krvnu liniju u svoj program.