Napuljski Mastif je jedna od najstarijih rasa u kinologiji, koja je u svojoj bogatoj istoriji doživela velike uspone a i padove. Pominju se još kod Aleksandra Makedonskog na njegovim osvajačkim pohodima. U 14. veku ga srećemo u delima Dantea, Marka Pola, Bokača.
Sredinom 20. veka rasa se nalazi na ivici izumiranja, bez obzira što je početkom 19. veka bio široko rasprostranjen radni pas u različitim delovima Italije, a naročito u regionu Napulja.
Krajem 19. veka drastično su se izmenili socijalno ekonomski uslovi u Italiji što je dovelo u pitanje sam opstanak rase. U zemlji je vladalo sveopšte siromaštvo, mnogi su emigrirali u Ameriku, a veliki broj seoskog življa pokušava da nađe spas u fabrikama pošto im poljoprivreda nije garantovala egzistenciju.
U novonastalim uslovima Mastino je sačuvan jedino kod bogatijih ljudi, na jugu zemlje i kod malobrojnih mesara i farmera koji nisu hteli da se rastanu od te stare radne rase. Tako u centralnom i južnom delu Italije još uvek se mogao sresti dovoljno veliki broj radnih Mastina koji su pripadali zemljoposednicima, stočarima, farmerima i policiji. U to vreme mnoge sudije i kinolozi nisu priznavali postojanje te rase, jer nije bilo ni jedno udruženje ljubitelja rase što bi ukazivalo na to da je uzgoj kordiniran i kontrolisan i da postoji standard.
Na sreću za rasu pojavljuje se Petro Skanziani koji je već imao reputaciju iskusnog odgajivača, zahvaljujući kvalitetu uzgojnih buldoga i boksera pod zaštitnim imenom "Villanova". Kao potvrđeni znalac iz oblasti kinologije Mastinu daje bukvalno novi život. Njegov prvi pokušaj 1946. godine da kupi prvog pobednika prve izložbe GUAGLIONA nije urodio plodom, ali posle određenog vremena je uspeo. Uskoro u svoju odgajivačnicu dovodi još dva Mastifa po imenu Pančiano i Sjento i taj trio postaje osnova za savremeni uzgoj. Skanziani je uspeo da okupi odgajivače sa juga Italije, da ih organizuje i da učini rasu modernom i popularnom. Strogom selekcijom uspeo je da dođe do psa ujednačenog tipa i čistoće rase, kakvu danas imamo.
Prvi standard Napuljskog Mastifa zvanično je donet 1949. godine ali ga zbog heterogenosti populacije nije moglo odmah jasno i jednoznačno opisati pa je pod rukovodstvom Petra Skanziania bio ponovo iznova napisan 1971. godine. Tako je na primer tip glave promenjen od mezaticefalnog do brahicefalnog, šape su umesto kao ovalne, definisane kao mačje, što se tiče boje, sem crne i sive, spektar je proširen na tigrastu, žutu i mahagoni.
Danas važeći standard koji je donet 1989. godine nije pretrpeo značajne izmene, a po preciznosti i nedvosmislenosti mnoge ga sudije smatraju etalonom dobro napisanog standarda.
Mastif je veliki, masivan i težak pas pravougaonogformata, lija dužina tela premašuje visinu u grebenu za 10%. Mužjaci su visoki 65-75cm, a ženke 60-68cm. Glava je kratka i masivna (oko 30% visine grebena) njuška je dugo kao polovina lobanjskog dela, koji je širok i pljosnat. Profilne linije glave su paralelne. Karakteristike rase je slobodna koža na glavi i vratu sa karakterističnim naborima koji idu od spoljnih očnih uglova do žvala, forma njuške je faktički kvadratična. Usne su debele i pune, gornja usna svojim razrezom gledano spreda, obrazuje obrnuto slovo "V". Boja nosne pečurke mora biti u skladu sa bojom dlake. Zagriz je makazasti ili klještast, oči su okrugle, daleko međusobno postavljene. Uši su relativno male u odnosu na veličinu glave trouglaste forme. Vrat je samo kraći od dužine glave, obim vrata posmatrano na njegovoj sredini jednak je oko 80% visine grebena. Višak kože na vratu - dupli fanon morao bi da se završi do polovine vrata. Telo je moćno, rep je širok u korenu i dopire do skočnog zgloba. Koža je debela, obilna i slobodna. Dlaka kratka, gruba i teška, svuda jednake dužine, maksimalno 1,5cm potpuno priležuća. Kretanje Mastifa je takođe rasna karakteristika, u jednom momentu podseća na kretanje mačke, dok u sledećem tipičan hod medveda. Kod navedenih boja dozvoljava se mala belina na grudima i na vrhovima prstiju.
Za pojedine delove teksta korišćeni su knjiga
"O Napuljskim Mastifima" autora Rade Dakić - Kića i
iz časopisa Pet Planet autora u vezi Mastifa - Anna Branković.
Prijem 
