"Etničko čišćenje - ozakonjeni zločin''

INTERVJU : Svetozar Livada, autor knjige "Etničko čišćenje - ozakonjeni zločin


Žrtve ocenjuju prirodu rata


Hrvatska je imala 1.107 naselja gde su Srbi bili većina. Utvrdio sam da je u tim naseljima do temelja uništena podloga za povratak. Iz Hrvatske je isterano 124 hiljade Srba. U Zagrebu je na velesajmu bio i jedan koncentracioni logor, "Paviljon 22" i uglavnom su svi znali šta se tamo dešava, a oko 200 ljudi je nestalo



Profesor Svetozar Livada je o poslednjim ratovima na prostoru bivše SFRJ napisao nekoliko knjiga, međutim poslednja "Etničko čišćenje - ozakonjeni zločin", maestralno je delo, koje je promovisao po celoj Hrvatskoj ali je prošla skoro prećutano. Jednostavno je ignorisana jer rat i njegove posledice koje su često bruka za obe strane nisu dobre kada se o njima piše argumentovano. Zbog toga dr Livada u razgovoru za Glas javnosti kaže:








KNJIGOCID
Početkom devedesetih, "neprijatelji" su bile i knjige. Pisali ste o "knjigocidu" u kojem je uništen veliki broj knjiga jer su bile "nepodobne"?
- Naše društvo već decenijama živi u ideološkoj obmani i tumači samo paradigme svoje ideologije, a protivnu ideologiju negira do vulgarnog ateizma. Negira i istorijsku instituciju, crkvu, religiju i po toj logici nastala je potreba da se izopšti mogućnost postojanja. Negacija etnosa, ovde, ili negacija njegove kulture ide tako daleko da se zatiru i groblja, a zatiranjem knjižnog fonda i kulturnih institucija kulturocid je kompletan. To je ponavljanje nemačkog nacističkog odnosa prema kulturi Jevreja. Ovde je nacionalizam počeo jezičkim nacionalizmom i pretvorio se u knjigocid, kulturocid i na kraju išao prema negaciji ljudi i celih grupa, i to ne samo prema Srbima, nego i onima "koji nisu sa nama, ili su protiv nas." Čak su bili rigidniji prema pripadnicima svoga etnosa, koji nisu pristali na taj oblik mržnje, kulturocid, na odnos prema čoveku i njegovim vrednostima. A to i dalje traje! Nedavno je nagrađena književnica koja je pisala uputstvo za uništavanje knjižnog fonda u Hrvatskoj! Prema tome ciljevi rata su bili proterivanjem stanovništva delom ostvareni, ali se oni nisu do kraja realizovali i zbog toga imamo nedovršeno izmirenje.










- Mi živimo u jednoj organizovanoj obmani i laži. Svi fenomeni o odnosu na prirodu rata su ideologizovani.

Ko to mi?
- Društva i sredine novonastalih država. Sve nove države imaju stereotipe prirode rata. Da bi se taj stereotip na neki način argumentovano definisao i da bi se otklonio to treba uraditi na osnovu empirijskih vrednosti posledica rata. Jer žrtve ocenjuju prirodu rata. Treba odrediti koje je bila njegova suština. Koji su bili strateški ciljevi i kako se i kom obliku ostvaruju.
Vaša knjiga je čista sociološka studija hrvatskog društva i promena u njemu?
- Osnovnu podlogu čini faktografija odnosa prema prostoru i ljudskom faktoru. Budući da je strategija rata imala ugrađeno u sebe etničko čišćenje, pokušao sam da vidim koliko je to etničko čišćenje bilo strateški rasprostranjeno na celi narod i lokalitete gde su živeli.
Zbog toga sam uzeo statističke pokazatelje. Hrvatska je imala 1.107 naselja gde su Srbi bili većina, i temeljito sam istražio kakvo je stanje bilo 1991. po popisnim rezultatima i kakvo je bilo 2001. godine po popisu stanovništva. Tako sam utvrdio da je na pretežnoj većini naselja u kojima su Srbi bili u većini do temelja uništena podloga za povratak. Ne samo što su ljudi proterani, nego je uništena celokupna nadgradnja, a to je hrvatska nadgradnja, bez obzira na to što je ona vlasnički pripadala stanovnicima srpskog naroda oni su bili hrvatski građani. Utvrdio sam da su uništene sve prateće infrastrukturne institucije, ambulante, Domovi kulture, magacini, trafo-stanice, groblja... Zbog toga je etničko čišćenje u Hrvatskoj bilo najčistije jer je zahvatilo toponomastiku, onomastiku i katastar. Kada sam to utvrdio, išao sam dalje, pa sam na osnovu statističke analize ustanovio kako je to bilo sprovedeno u gradovima i u dvesta i nešto gradova koje ima Hrvatska ustanovio da je iz njih isterano 124 hiljade Srba gde nije bilo rata i da je primenjena ista "tehnologija". Tako nisam našao nijedno selo u kojem neko nije ubijen ili nestao, a u većim gradovima bili su osnovani koncentracioni logori, koji su se eufemistički zvali "sabirališta", a u mnogim sredinama su i ubijeni. U Splitu je deložirano oko 10 hiljada građana, a u Zagrebu 18.500 po statističkim podacima.
U Zagrebu je na velesajmu bio i jedan koncentracioni logor , "Paviljon 22", i uglavnom su svi znali šta se tamo dešava, a oko 200 ljudi je nestalo. Ipak, najveći broj ljudi likvidiran je u Sisku, a do danas nema nijednog sudskog procesa protiv počinitelja.
Zbog vašeg pisanja smatraju vas jeretikom, ne samo Hrvati, već i Srbi, zapravo njihovi politički predstavnici u Hrvatskoj?
- Istina je sama po sebi bolna. Prvo što su takozvani titularni intelektualci zaposeli institucije i pošto su posledice rata takve da ukazuju na sve elemente građanskog rata, a oni su tzv. intelektualci, koji su opsluživali kontrarevoluciju i lansirali sintagmu da se radi o "Domovinskom ratu" i kada iznosiš te činjenice ti si ne njihov neprijatelj, ili ovog i onog fenomena, nego "istine o domovini, o državi" ti si neprijatelj države jer je država dignuta na postolje života i smrti. Onda po toj logici stereotip je prodro u sve institucije, pošto desničari, koji ne mogu da budu intelektualci jer ih ne zanima istina i opšte dobro, nego samo interes i plemenski uzus i način života, pa kao "ognjištari" ne samo da stigmatiziraju svakoga onog koji to dovodi u pitanje i najradije bi ga likvidirali jer, na celom Balkanu je kama najsvetlije oružje. Ovde se politički protivnik doživljava kao neprijatelj, a neprijatelja treba poraziti, ne samo poraziti, nego ubiti i negirati u svakom pogledu. Po toj logici svako licitira svojim žrtvama i podiže ih do nemogućeg broja i demografskih parametara, ali drugoga potpuno negira, pa su tako i mrtvi "naši neprijatelji".