Drama šatla "Atlantis"

Drama šatla "Atlantis"


Kompjuteri na međunarodnoj svemirskoj stanici još nisu popravljeni, a kontrola leta nema punu kontrolu nad orbitom stanice. Timovi na Zemlji na sve načine pokušavaju da poprave kompjutere. Za to vreme oštećeni šatl „Atlantis” je i dalje prikačen za stanicu i služi kao balans za održavanje stanice na pravoj orbiti. Nadu posadi daje to što se sada zna kako su kompjuteri otkazali: kada su se kačile solarne ploče na ruskom delu stanice, motori koji su ih pomerali su oštetili osetljive evropske kompjutere. Jedino što astronauti mogu sada da urade jeste da isključe sve kompjutere na stanici, i da ponovo dignu sistem. „Osećam da smo mnogo uradili. O ovome smo ranije razgovarali, ali u narednih nekoliko dana ovi će kompjuteri biti upaljeni. Očekujem da ih vidim usklađene u jednoj liniji, u dve linije, u tri linije, nije bitno kako, ali - mi ćemo ovo srediti. U potpunosti očekujem to”, rekao je Majk Safredin, menadžer programa međunarodne svemirske stanice.
Da bi se uštedela energija, neki sistemi na „Atlantisu” su isključeni. Šatl služi kao rezervni motor stanice, i kao veliki balast koji održava stanicu na pravoj putanji.
Posada „Atlantisa” očekuje da će se kvar uskoro otkloniti.
„Uvek je izazov kada unesete novi deo hardvera, ili kada unapredite kompjuter, i za očekivati je da stvari ne idu baš kako treba. Na sreću, mi imamo veliki operativni tim dole u kontroli misije, u Džonson svemirskom centru, kao i u Moskvi. Oni zajednički rade na tome da se vidi koji je najbolji način rada da bi se prevazišao problem i uspostavila efikasnost od 100 procenata”, rekao je Rik Starkov, komandant misije „Atlantis”.
Vreme za popravke je ograničeno i zalihama na stanici, ali i činjenicom da se stanica može popravljati daljinski sa Zemlje samo kada se nalazi iznad svemirskih centara u Moskvi i na Floridi.
Ukoliko se orbita stanice poremeti, ona bi mogla da padne na Zemlju, ili da odleti dalje u svemir gde niko ne bi mogao da spase posadu. (B92)

Pokrenuta dva kompjutera na svemirskoj stanici


Ruski kosmonauti uspeli su da pokrenu dva od tri ključna kompjutera, koji su u sredu otkazali na međunarodnoj svemirskoj stanici, dovodeći u pitanje orijentaciju te stanice u prostoru i proizvodnju kiseonika, prenele su strane agencije. Kosmonauti Fjodor Jurčikin i Oleg Kotov premostili su kablovima prekidače i tako pokrenuli kompjutere, koji su u sredu prestali da rade i ugrozili funkcionisanje 100 milijardi dolara vredne Međunarodne svemirske stanice, saopšteno je u Hjustonu. Treći kompjuter, međutim, i dalje ne radi, a razlog otkazivanja ostao je nepoznanica za ruske i američke stručnjake. Kompjuteri koji su proradili kontrolišu da stanica u svemiru u svakom trenutku bude tako pozicionirana da njene solarne ćelije dobijaju dovoljno sunčevih zraka, održavaju optimalnu temperaturu i usmeravaju antene za komunikaciju sa zemaljskom kontrolom.
Sofisticirani kompjuteri, proizvedeni u Nemačkoj, takođe upravljaju i mašinama koje su ključne za održavanje života, kao što su generatori kiseonika i uređaji koji uklanjanju smrtonosni ugljen-dioksid, iako se tim uređajima može upravljati i ručno.
Prema saopštenjima zvaničnika, pad kompjuterskih sistema na Međunarodnoj svemirskoj stanici ipak nije ugrozio živote posade, pošto stanica raspolaže dovoljnim rezervama kiseonika, energije i zaliha.

Amerikanka oborila rekord u dužini boravka u svemiru

Amerikanka indijskog porekla Sunita Vilijams postavila je danas na Međunarodnoj svemirskoj stanici novi rekord među ženama astronautima u dužini svemirskog leta, rekli su zvaničnici iz američkog svemirskog istraživačkog centra.
Rano jutros oko jedan sat Sunita, koja je inženjer na Međunarodnoj svemirskoj stanici, oborila je rekord nakon 188 dana i četiri sata provedena u kosmosu. Prethodni rekord je postavila njena sunarodnica Šanon Lusid 1996. godine.
Sunita Vilijams je ranije već postavila više rekorda. Ona je početkom godine provela 29 sati i 17 minuta van Međunarodne svemirske stanice tokom četiri izlaska u kosmos. (Beta)