Na današnji dan - 2. jun

Na današnji dan - 2. jun
rts


1624. - Rođen je poljski vojskovođa i kralj Jan III Sobjeski, koji je tokom vladavine od 1674. do smrti 1696. onemogućio dublji prodor Turaka u Evropu. Prilikom druge opsade Beča 1683. vojska pod njegovom komandom potukla je Turke i oslobodila grad opsade.

1740. - Rođen je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad, čija dela obiluju opisima razvratnih scena, čuven po raskalašnom životu i seksualnim perverzijama, od čijeg je prezimena skovan izraz sadizam. Francuski car Napoleon I naredio je da ga zatvore u šarantonsku bolnicu kao duševno obolelog. Dela: romani „Justina”, „Žilijeta”, „120 dana Sodome”.


1771. - Rusija je u vreme vladavine carice Katarine II Velike okončala zauzimanje crnomorskog poluostrva Krim. Otomansko carstvo je Kučuk-Kanardžijskim mirom 1774. ipak zadržalo poluostrvo, ustupivši Rusiji celu severnu obalu Crnog Mora sem Krima i deo Ukrajine između Buga i Dnjepra, ali je Katarina 1873. konačno anektirala Krim, čemu Turci nisu bili u stanju da se odupru.

1790. - U Novom Sadu je otvorena prva knjižara, čiji je vlasnik Emanuel Janković nabavljao u Pragu knjige najznačajnijih svetskih pisaca - na nemačkom i francuskom jeziku. U svojoj štampariji u Novom Sadu štampao je katalog knjiga, prvi te vrste kod nas.

1804. - Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere „Ivan Susanjin”, koja je, prema želji cara Nikolaja I, nazvana „Život za cara”. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu „Ruslan i Ljudmila”. Ostala dela: fantazija „Kamarinskaja” [na teme iz ruskih narodnih pesama], španske uvertire „Aragonska hota”, „Noć u Madridu”, kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

1840. - Rođen je engleski pisac Tomas Hardi, slikar sela i provincijske varošice, koji je prvi u engleskoj literaturi stvorio tzv. pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani „Pod zelenim drvetom”, „Daleko od razuzdane gomile”, „Povratak domoroca”, „Tesa od D´Arbervila”, „Neznani Džud”, zbirke pripovedaka „Priče iz Vaseksa”, „Životne male ironije”, „Plemenite gospe”, „Promenjeni čovek”, epska drama „Dinasti”, više zbirki pesama.

1857. - Rođen je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar, čija dela odlikuje jasna forma, krepka orkestracija i naglašena lirika, koji je stvarao u kasnoromantičarskom maniru. Dela: oratorijum „Gerontijusov san”, koncertne uvertire „Cockaigne”, „Na jugu”, „Enigma varijacije”, „Falstaf”, dve simfonije, koncerti za violinu i violončelo.

1882. - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa oslobodilačkog pokreta za ujedinjenje Italije. Pristupio je 1831. tajnom društvu „Mlada Italija” Đuzepa Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio za nezavisnost Brazila i Urugvaja. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao u revoluciji i borbi protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kad je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta, ponovo je skupio dobrovoljce, ali se pod pritiskom monarhista povukao na ostrvce Kaprero. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu „crvenokošuljaša” oslobodio ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno ušao u Napulj. Uveo je političke reforme, delio zemlju seljacima, ali je umesto da proglasi republiku dobrovoljno ustupio vlast, smatrajući da će Savojska monarhija ujediniti Italiju. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u francusko-pruskom ratu. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske akademije nauka i umetnosti, izabralo ga je 1864. za člana.

1892. - Srpski naučnik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu, gde mu je na železničkoj stanici priređen veličanstven doček. S ministrom prosvete Androm Mitrovićem primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića. Posetio je i Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarem Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

1904. - Rođen je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara brže od minuta, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi: „Tarzan u izgnanstvu”, „Tarzanov povratak”, „Tarzan i njegova družina”, „Tarzan i njegov sin”.

1924. - Američki Kongres je priznao državljanstvo svim preostalim Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD. Indijanci su bili podvrgnuti sistematskom genocidu otkako su belci počeli da naseljavaju američki kontinent.

1940. - Rođen je grčki kralj Kostantin II, poslednji monarh Grčke, koji je vladao od 1964. do 1967, kad je nekoliko meseci posle vojnog udara zbog sukoba s huntom primoran da ode u izgnanstvo. U Grčkoj je vojni režim formalno ukinuo monarhiju 1973, a posle pada pučista demokratski izabrana vlada definitivno se opredelila za republikansko uređenje.

1946. - Italijani su se na referendumu izjasnili za republikansko uređenje, odbacivši monarhiju.

1949. - Arapska bliskoistočna država Transjordanija promenila je ime u Hašemitska kraljevina Jordan.

1953. - Britanska kraljica Elizabet II krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu i to je bila prva takva ceremonija u istoriji koju je prenosila televizija.

1955. - Jugoslovenski i sovjetski lideri Josip Broz i Nikita Hruščov potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948. Dve zemlje su izrazile privrženost principima miroljubive koegzistencije i razvijanju svestrane saradnje na ravnopravnim osnovama.

1965. - U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuoke poginulo je skoro 200 rudara.

1969. - U sudaru australijskog nosača aviona „Melburn” i američkog razarača „Frenk E. Evans” u Južnokineskom moru, poginula su 74 američka mornara.

1974. - Krunisan je kralj Butana, 18-godišnji Đig Singi Vangčuk, postavši najmlađi monarh u svetu.

1983. - SSSR je sa satelita u orbiti Zemlje lansirao novu vasionsku sondu za istraživanje planete Venere.

1987. - Umro je španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku. Već sa sedam godina počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne instrumente ozbiljne muzike. Udesio je za gitaru mnoge kompozicije Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori su mu posvetili dela koja su komponovali za gitaru.

1993. - Na prvim slobodnim izborima u Burundiju izazivač Melhior Ndadaje pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju, čime je u toj afričkoj zemlji prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu.

1994. - U Škotskoj se srušio britanski vojni helikopter, što nije preživeo niko od 29 ljudi u njemu.

1995. - Protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske je u severozapadnoj Bosni oborila američki lovac F-16, čiji se pilot Skot O´Grejdi spasao katapultiranjem.

1997. - Sud je prihvatio sve tačke optužnice protiv američkog ratnog veterana Timotija Mekveja, optuženog za podmetanje eksploziva 1995. u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, kad je poginulo 168 ljudi. On je 11 dana kasnije osuđen na smrt.

1999. - Japanke su izborile zakonsko pravo na upotrebu pilula protiv začeća, više od tri decenije posle žena u ostalim razvijenim zemljama.

.