Benedikt XVI danas dolazi u četvorodnevnu posetu Turskoj
Najrizičnija papina poseta
Papa Benedikt XVI danas dolazi u istorijsku četvorodnevnu posetu Turskoj, što zbog nedavnih komentara o islamu i protivljenja Vatikana ulasku zvanične Ankare u EU predstavlja najdelikatnije putovanje od početka njegovog pontifikata.
Lider 1,1 milijarde katolika imaće težak zadatak. Pre svega, moraće da popravi narušene odnose između zapadnih i islamskih zemalja iz kojih ekstremisti optužuju zapadne zemlje da su krenule u novi krstaški pohod. Dolazak pape izazvao je različita osećanja u Turskoj, od totalne indiferentnosti do besa među vernicima. Skoro 30.000 ljudi okupilo se u nedelju na protestima demonstrirajući protiv dolaska pape. Uz to, turske bezbednosne službe stavljene su u najviši stepen pripravnosti nakon obaveštajnih podataka da bi papa tokom posete mogao da se nađe na meti ekstremista.
Tokom posete papa neće koristiti svoj neprobojnim staklom opasan autu, poznatiji kao papamobil, već će putovati u običnom automobilu.
Međutim, turske vlasti su angažovale 10.000 pripadnika bezbednosnih službi, a u pravoj maloj armiji nalaze se snajperisti, jedinice za razbijanje demonstracija, agenti u civilu, eksperti za demontiranje eksploziva, kao i pripadnici mornarice koji će patrolirati Bosforom.
U pomoć turskim kolegama stigla je i grupa italijanskih agenata. Uz papu će tokom cele posete biti posebna jedinica od 25 turskih agenata. Ti specijalci govore više jezika, a opremljeni su najsavremenijim tehnološkim napravama i oružjem. Postoji mogućnost da papa tokom posete nosi i pancir, baš kao i petorica kardinala koji će biti u njegovoj pratnji. Osim italijanskih i turskih agenata, bezbednosne mere sprovode i izraelski Mosad i švajcarska straža i vatikanska žandarmerija. Bezbednosne službe su kao najkritičnije odredile posetu Aja Sofiji 30. novembra i misu 1. decembra.
Benedikt XVI je, blago rečeno, razljutio muslimanski svet u septembru kada je na jednom predavanju izjavio da islam predstavlja iracionalnu religiju koju pokreće nasilje. Usledili su oštri protesti širom sveta, a papa je izrazio žaljenje zbog bola koji je izazvao, ali nije ponudio jasno izvinjenje.
Kao gest pomirenja, papa će u Istanbulu posetiti Plavu džamiju. Njegov prethodnik Jovan Pavle II je 2001. posetio džamiju u Damasku i tako postao prvi papa u istoriji koji je ušao u muslimansku bogomolju.
Benedikta XVI se kao kardinal Jozef Racinger oštro protivio ulasku Turske u EU, navodeći religijske i kulturne razlike. Vatikan je u međuvremenu promenio stav. Očekuje se da će to pitanje biti pokrenuto i tokom razgovora pape Benedikta XVI sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom I. Papa će se danas na aerodromu u Ankari nakratko sastati i sa turskim premijerom Tajipom Erdoganom. Bulent Arink, predsednik turskog parlamenta, jedna je od retkih koja je pozdravila dolazak pape:
„Poseta će otvoriti mogućnost da se isprave greške koje smo zajedno počinili“.
Oglasio se i Ali Bardakoglu, šef državnog direktorata za religiju koji je istakao da „Benedikt XVI tokom posete Turskoj mora jasno da kaže da je islam religija mira“.
A. Petrović
„Zavera protiv pape“ bestseler u Turskoj
U Vatikanu su zabrinuti jer je tokom poslednjih dana bilo nekoliko verbalnih napada na sveštenike. U Rimu još pamte događaj iz 1981. kada je Turčin Ali Agdža na Trgu svetog Petra pokušao da ubije Jovana Pavla II. Agdža je iz zatvorske ćelije upozorio Benedikta da će biti na meti ekstremista. Uz to, u Turskoj je već nedeljama bestseler knjiga „Zavera protiv pape“, na čijoj se naslovnoj strani nalazi Benedikt XVI ispred snajperskog nišana, dok se u pozadini nalazi zapaljeni krst.
Prijem 
