Na današnji dan - 15. maj

Na današnji dan - 15. maj
beta




1536. - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen, drugu ženu kralja Henrija VIII i njenog brata lorda Rošfora i osudio ih na smrt.
1571. - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767. - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.
1773. - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih, najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-1848). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.
1796. - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.
1847. - U Italiji je umro irski političar Danijel OKonel, zvan Osloboditelj. Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.
1848. - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.
1859. - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri. Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom.
1886. - Umrla je američka književnica Emili Dikinson. Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.
1891. - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana „Bela garda”, pretočenog u dramu „Dani turbina” koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je i po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, kao i po romanu „Majstor i Margarita”.
1914. - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka („Istorija srpske književnosti”).
1918. - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.
1923. - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom kao nezavisnu državu.
1940. - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.
1940. - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.
1943. - Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).
1945. - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.
1948. - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.
1955. - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.
1957. - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.
1987. - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort, holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka („Samo anđeli imaju krila”, „Đilda”, „Dama pod sumnjom”).
1989. - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.
1991. - Edit Kreson postala je prva žena premijer Francuske.
1992. - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov, koji je potom izbegao u Moskvu.
1992. - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.
1996. - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji postao je premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da Hindu nacionalista dobije mesto premijera.
1996. - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio Vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.
1999. - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Čampija.
2001. - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini „Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu” i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt Pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.
2002. Narodna banka Jugoslavije (NBJ) saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.

.