Rajfajzen banka najveća,AIK najprofitabilnija
Ceo bankarski sektor Srbije ostvario je tokom prošle godine profit od oko 195,4 miliona evra, a od toga je četvrtinu, oko 50,2 miliona evra ostvrila AIK banka, pa zatim Rajfajzen i Sosijete ženeral banka sa 28,4 i 26,6 miliona evra profita.
Granicu od 10 odsto tržišnog učešća do kraja prošle godine, prešle su samo dve - Rajfajzen banka sa aktivom od 1,82 milijarde evra, ili 12,32 odsto i Banka Inteza sa oko 1,58 milijardi evra ili 10,71 odsto, preneo je magazin "Bankar" u novom broju.
Na trećem mestu je Hipo Alpe Adria banka sa 9,59 odsto tržišnog učešća, a na četvrtom najveća domaća, Komercijalna banka sa 8,74 odsto učešća.
Od oko 14,8 milijardi evra ukupne aktive na prvih 10 banaka otpada čak 10 milijardi.
Rajfajzen banka je prva po ukupnim plasmanima od oko 893 miliona evra, visini depozita od 1,38 milijardi i kapitalu od 270 miliona, a EFG Eurobanka po najvećem rastu plasmana za 264 miliona evra i aktive za 658 miliona evra.
Finansijski konsultant i bivši direktor Beogradske berze Zoran Jeremić ocenio je da se ''velikim'' bankama, koje su male i u regionalnim okvirima, ubrzano približavaju banke čija se aktiva kreće od dva do pet odsto tržišnog učešća.
''One pokazuju da neće odustati od ulaska u krug najvećih. Kada se uzme u obzir da je nekoliko takvih banaka dobilo veoma kvalitetne vlasnike, može se očekivati formiranje jake 'prve lige' za narednih desetak godina, u kojoj nema mesta za više od dvadesetak timova. To će uglavnom biti oni koji su se već dobro pozicionirali, ali treba očekivati da će takva liga u odnosu na sadašnju biti bitno prekomponovana i da će jake pozicije zauzeti i neki koji su za sada u drugom planu'', navodi Jeremić.
Magazin "Bankar" je precizirao da je ukupna bankarska aktiva porasla za 63 dsto u evrima i 66 odsto u dinarima zbog jačanja domaće valute.
Nastavljen je i proces koncentracije tako da male banke, sa tržišnim učešćem manjim od dva odsto gube utakmicu, pa je njihovo učešće u ukupnoj aktivi palo 21,6 odsto, dok je godinu dana ranije bilo 31,5 odsto.
Uz napomenu da banke do sada nisu imale konkurenciju alternativnih sektora finansiranja, Jeremić je ocenio da je za tržište veoma dobro da su se i u Srbiji konačno pojavili domaći investicioni i penzioni fondovi.
To će biti najbolja konkurencija koja će nastojati da privuče bar deo od oko 3,7 milijardi evra štednje koliko je bilo krajem marta 2007. godine, kao i deo investitora koji imaju slobodna sredstva, a nemaju znanja i informacija da ulažu na rizičnom tržištu akcija, smatra Jeremić.
(Tanjug)
Prijem 
