Na današnji dan - 3. maj

Na današnji dan - 3. maj
rts




1469. - Rođen je italijanski pisac, političar, diplomata i istoričar Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača političke nauke. Posle stvaranja Firentinske republike, bio je 14 godina sekretar vladajućeg Saveta desetorice. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države [prvi je uveo koncept države u savremenom smislu]. U glavnom delu „Vladalac”, u kojem je izneo i svoja diplomatska iskustva, razradio je teoriju prema kojoj vladar treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja, bez obzira na to da li će cilj postići zakonom ili silom, a ako činjenice optužuju vladara, izvinjava ga [za državu] dobar rezultat. Smatrao je da su merila individualnog morala nepodobna za procenu postupaka u ime države. Zalažući se za bolji položaj i jedinstvo Italije, isticao je da za otadžbinu ne treba štedeti niti birati sredstva i da vladar mora da bude spreman da koristi i zakon, svojstven ljudima, ali i silu, svojstvenu zverima, ukoliko je zakon nedovoljan za ostvarenje cilja, iz čega je kasnije izveden pojam „makijavelizam”. Rimokatolička crkva je 1559, 32 godine posle Makijavelijeve smrti, stavila njegova dela na „Indeks zabranjenih knjiga”. Ostala dela: „Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija”, „Istorija Firence”, „O ratnoj veštini”, komedija „Mandragola”.

1494. - Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofor Kolumbo otkrio je ostrvo kasnije nazvano Jamajka.
1500. - Portugalski moreplovac Pedro Alvareš Kabral otkrio je Brazil na putu ka Indiji i proglasio ga posedom Portugala. U januaru iste godine uz obalu Brazila prispeo je španski moreplovac Vinsente Janes Pinson, ali nije iskoristio priliku da tu zemlju proglasi španskim posedom.
1748. - Rođen je francuski revolucionar i sveštenik Emanuel Žozef Siej, nazvan ´patrijarh revolucije´, jedan od vođa Francuske revolucije i osnivača Jakobinskog kluba, koji je 1799. odigrao ključnu ulogu u državnom udaru kojim je vlast prigrabio Napoleon Bonaparta. U toku revolucije napustio je jakobince i postao član kluba Fejana, koji je zastupao načela ustavne monarhije. Bio je prevrtljiv u politici i zauzimao je istaknute položaje u svim fazama revolucije, izuzev u periodu jakobinske diktature. U brošuri „Šta je treći stalež?” izložio je političke zahteve buržoazije.
1791. - Poljski kralj Stanjislav II Avgust Ponjatovski potpisao je liberalni ustav - drugi takav dokument u svetu posle ustava SAD - kojim je uspostavljena parlamentarna monarhija.
1814. - Francuski kralj Luj XVIII vratio se u Pariz posle poraza cara Napoleona I u bici kod Vaterloa.
1841. - Novi Zeland je proglašen britanskom kolonijom.
1898. - Rođena je izraelska državnica Golda Mabovič Mejrson, poznata kao Golda Meir, prva žena premijer Izraela od 1969. do 1974. Iz rodnog Kijeva je 1906. otišla u SAD, a u Palestinu je prešla 1921. i živela je u jednom kibucu. Bila je rukovodilac u Savezu sindikata [Histadrut] i Svetskoj jevrejskoj agenciji, a 1948. je postala prvi ambasador Izraela u SSSR-u. Potom je bila ministar rada i šef diplomatije, od 1956. do 1966. generalni sekretar partije MAPAJ, a od 1972. zamenik predsednika Socijalističke internacionale.
1898. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Svetislav Vulović, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najuticajnijih srpskih književnih kritičara u 19. veku. Napisao je kritičke studije trajnije vrednosti o srpskim pesnicima romantičarima Petru II Petroviću Njegošu, Simi Milutinoviću Sarajliji, Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću.
1902. - Rođen je francuski fizičar Alfred Kastler, član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Otkrio je i razvio optičke metode izučavanja Hercovih rezonanci u atomima i njegov rad je od ključnog značaja za razvoj lasera.
1922. - U Parizu je osnovana Međunarodna železnička unija, među čijim osnivačima su bile Jugoslovenske železnice.
1936. - U Jagodini su u organizaciji Narodnog fronta slobode održane najmasovnije antifašističke demonstracije u Pomoravlju između dva svetska rata.
1939. - Na mesto šefa sovjetske diplomatije stupio Vjačeslav Molotov, a već idućeg dana počeli tajni pregovori SSSR i Nemačke, okončani krajem avgusta 1939. paktom o nenapadanju. Molotov je u tome imao velikog udela.
1945. - Britanska 14. armija je u Drugom svetskom ratu zauzela Rangun, glavni grad Burme [sadašnji Mjanmar], oslobodivši ga japanske okupacije.
1946. - U Tokiju počeo da zaseda Međunarodni vojni sud za Daleki istok, koji je sudio japanskim ratnim zločincima. Proces je trajao do novembra 1948, kad je od 28 okrivljenih sedam osuđeno na smrt, 16 na doživotnu robiju, a ostali na vremenske kazne. Zbog strateških geopolitičkih interesa SAD, nije suđeno caru Hirohitu, iako se znalo da on nije bio ´igračka u rukama japanskih militarista´, prema mitu koji je kasnije uporno širen, i da je podsticao ratobornost Japana uoči i u vreme Drugog svetskog rata, što je nanelo ogromne patnje okupiranim narodima u Aziji.
1968. - U Parizu su se žestoko sukobili studenti i policija, što je označilo početak jednomesečnih demonstracija koje su zahvatile još neke evropske zemlje, uključujući Jugoslaviju.
1991. - U rodno selo Lelić kod Valjeva prenete su mošti episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića, izuzetnog besednika, doktora teologije i filozofije, koji je 1956. umro u jednom ruskom manastiru u SAD. Prvi svetski rat proveo je na Zapadu kao izaslanik srpske vlade, a u Drugom su ga Nemci zatočili u koncentracioni logor. Posle oslobođenja Jugoslavije ostao je u emigraciji kao nepomirljivi protivnik režima Josipa Broza.
1991. - Umro je američki pisac poljskog porekla Juzef Novak, poznat kao Ježi Kosinski, u čijim delima preovlađuju teme nasilja, surovosti, poniženja i požude. U prvom i najboljem romanu „Obojena ptica” groteskno je opisao zaostalost istočnoevropskog sela u vreme Drugog svetskog rata. Bilo je pokušaja da mu se ospori autorstvo nekih romana objavljenih pod njegovim imenom. Ostala dela: romani „Koraci”, „Prisutnosti”, ´„Đavolje drvo”, „Pilotska kabina”.
1992. - U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu muslimanske snage pod kontrolom člana krnjeg Predsedništva BiH Ejupa Ganića, kojem je ´asistirao´ bivši šef Hrvatske demokratske zajednice u BiH Stjepan Kljujić - o čemu postoje neoborivi dokazi, uključujući tonski snimak naredbi - mučki su napale kolonu vozila JNA. To je učinjeno uprkos dogovoru muslimanskog lidera Alije Izetbegovića, komande Druge vojne oblasti JNA i Unprofora i ´čvrstim garancijama´ da će kolona bezbedno napustiti grad. Pripadnici tzv. teritorijalne odbrane i ´zelenih beretki´ pod komandom Emina Švrakića otvorili su unakrsnu vatru, posle čega su ljude izvlačili iz vozila i zlostavljali ih, a iz neposredne blizine - naočigled pripadnika Unprofora - hladnokrvno su likvidirali najmanje 10 oficira i vojnika JNA.
1996. - Delegati 55 zemalja saglasili su se na konferenciji UN o novim pravilima korišćenja mina, ali nisu prihvatili njihovu potpunu zabranu.
1999. - Kasetne bombe izbačene iz aviona NATO usmrtile su najmanje 20 i ranile 43 ljudi u autobusu kod Savinih Voda u blizini Peći. To područje je više od dva sata zasipano kasetnim bombama, pa su ranjeni i pripadnici spasilačkih ekipa. Portparol NATO Džejms Šej [James Shea] pokušao je da obmane javnost izjavom da NATO nema ništa s napadom na autobus pun dece i žena, što su porekli očevici, a nemačka televizija ARD je nepobitno dokazala da su na autobus bačene kasetne bombe CBU-87/B, prikazavši i upaljač FZU-39/B nađen kod pogođenog autobusa, koji se koristi samo uz navedeni tip kasetne bombe.
1999. - NATO avioni su razorili zgradu novosadske Radio-televizije.

.