Ulemek: Nemam nikakve veze sa ubistvom Đinđića
Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu od 24. aprila do danas, završnu reč davali su branioci optuženih, a danas je završnu reč dao i prvooptuženi za ubistvo premijera Milorad Ulemek Legija. Nastavak glavnog pretresa i izlaganje završnih reči optuženih biće nastavljeno 4. maja. Ulemek je u završnoj reči negirao krivicu, podsetio da se sam predao policiji i uputio molbu sudskom Veću da ponovo otvori dokazni postupak i „rasvetli sve okolnosti koje su ostale nedorečene”. „Ja, bivši komandant Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije, pukovnik u penziji Milorad Ulemek Legija, nemam apsolutno nikakve veze niti sa organizacijom, niti sa ubistvom premijera Zorana Đinđića,” rekao je Ulemek na početku izlaganja. Ulemek je obrazložio da je promenio svoju odluku i zamolio sudsko veće da mu omogući da se pojavi u sudnici zbog saboraca i roditelja boraca koji su mu poručili da, ukoliko ne želi da brani sebe, onda makar da odbrani čast i ugled JSO.
Predsednik sudskog veća je opomenuo na početku Ulemeka zbog majice koju nosi (sa oznakom jedinice - vučjom glavom sa otvorenim čeljustima), posle čega je on zakopčao sako.
„Sa Zoranom Đinđićem bio sam u prijateljskim odnosima, uz obostrano poštovanje koje je počelo 5. oktobra i trajalo je do samog kraja, tj. do 12. marta 2003. godine”, rekao je Ulemek.
On je osporio tvrdnje tužioca da su njegovi motivi za ubistvo premijera bili dolazak na vlast i zaustavljanje izručivanja Srba u Hag. „Priča da bi uklanjanje premijera zaustavilo izručivanje u Hag notorna je budalaština”, rekao je Ulemek dodajući da Đinđić nije imao nikakav uticaj na Hag i napominjući da je „čak više ljudi otišlo u Hag posle njegove smrti”.
Osvrćući se na tužiočeve tvrdnje o udruživanju „zemunskog klana” i Jedinice za specijalne operacije radi dolaska na vlast, Ulemek je istakao „da je njegova jedinica htela da izvrši bilo kakav prevrat, ne bi imao ko da je zaustavi” i naglasio da pripadnici te jedinice nikada ne bi upotrebili silu protiv pripadnika druge oružane formacije Republike Srbije.
Ulemek je u završnoj reči analizirao izjave svedoka u vezi sa pokušajem atentata na premijera kod sportske hale „Limes”, na Novom Beogradu, ukazavši da su tadašnji visoki funkcioneri MUP-a Srbije posvedočili na sudu da su i tada imali saznanja da je u pitanju pokušaj atentata.
Ulemek je kazao da se „osim one nesrećne Koraćeve komisije”, niko nije bavio premijerovim obezbeđenjem, navodeći da „nije bilo sastanaka ni u BIA, ni u Šestoj, Sedmoj i Osmoj upravi MUP”.
Posle „Limesa”, kazao je Legija, ništa se nije događalo, mada se znalo da je bio pokušaj atentata, podsećajući da je i šef Đinđićevog obezbeđenja Milan Veruović, kada je saslušavan na sudu, rekao da nije hteo da potpiše zapisnik u policiji o „Limesu”, jer nije bio tačan.
On je rekao da nema materijalnih dokaza da je u trenutku ubistva premijer Zoran Đinđić bio okrenut leđima prema zgradi Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, postoje dve verzije ubistva - prva, prema kojoj je Đinđić bio okrenut leđima zgradi Vlade, i druga, po kojoj je zgradi bio okrenut licem.
Ulemek je ukazao da za drugu verziju postoje živi svedoci, koji su, kako je rekao, bez stresa ispričali ono čemu su prisustvovali, misleći na Đinđićevo lično obezbeđenje. On je osporio prvu verziju, koju su na suđenju izneli veštaci Milan Kunjadić i Dušan Dunjić, tvrdeći da bi prema njihovoj verziji premijer morao da ide unazad, sa štakama, uz stepenice.
Ulemek je takođe zapitao zašto onda metak nije prošao kroz premijerov sako, ako je Đinđić bio okrenut leđima zgradi Vlade, podsećajući da na sakou nema oštećenja od metka.
Ulemek je rekao da se balističkim izveštajem Instituta iz Visbadena nije mnogo utvrdilo, ocenivši da „nekome nije bilo u cilju da se nešto utvrdi”, i da je Institut od policije Srbije dobio pogrešne parametre. On je za izveštaj iz Visbadena rekao da je dao „naučne parametre koji se ne mogu negirati”, a da za odgovore na pitanja koja su postavljena i koja nas interesuju imamo reči kao što su - verovatno, moguće... Ulemek je pročitao deo izveštaja u kome se navodi da je „moguća putanja pucnja iz pravca Ulice admirala Geprata”, obraćajući se Sudskom veću rečima: „Zbog tog mogućeg, ja ću dobiti 40 godina robije”.
Ulemek je ukazao i da se u izveštaju o povredama koje su zadobili premijer i njegov telohranitelj Milan Veruović koristi izraz „moguće da korespondiraju”, ocenivši da u tom izveštaju „imamo mogućnosti i pretpostavke”. On je takođe rekao da „nismo dobili odgovor na sudu da li su Đinđić i Veruović pogođeni iz puške hekler koh, koju smo videli u sudu”, obraćajući se Sudskom veću rečima: „Ako mi pokažete jedan dokaz za to, neću se ni žaliti na presudu”.
Ulemek je rekao da nijedan dokaz na sudu nije potvrdio da su delovi metka koji su pronađeni ispaljeni iz te puške i ponovio da „ako mu Sudsko veće iznese jedan jedini dokaz za to, ni tada se neće žaliti na presudu”.
ZAVRŠNE REČI BRANILACA OPTUŽENIH U PROCESU ZA UBISTVO PREMIJERA ĐINĐIĆA
Advokat Krsto Bobot, branilac Željka Tojage i Saše Pejakovića, ocenio je u završnoj reči da nije utvrđena krivična odgovornost njegovih branjenika.
Pejaković se tereti za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, a Tojaga je optužen za pokušaj ubistva Đinđića kod Sportske hale „Limes” 21. februara 2003. godine.
Bobot je rekao da je Tojaga i u policiji i na sudu negirao da je počinio krivično delo za koje se tereti, a da je u policiji tražio suočenje sa Dušanom Krsmanovićem, jednim od optuženih koji ga je u krivičnom postupku teretio, ali da to nije obavljeno. Tojaga je tražio i da ga policija testira na poligrafu, što je i urađeno, i „prošao” je testiranje.
Na sudu, kako je kazao Bobot, saslušani su brojni svedoci pripadnici Žandarmerije, a nekada pripadnici Jedinice za specijalne operacije, koji su potvrdili Tojagin iskaz.
„Ne postoje dokazi za krivičnu odgovornost Tojage. Optužnica je i činjenično i pravno neutemeljena”, kazao je Bobot i predložio da Sudsko veće ponovo otvori glavni pretres, a ukoliko to ne učini da Tojagu oslobodi optužbi i ukine mu pritvor.
Advokat Goran Petronijević, jedan od branilaca Pejakovića i Tojage, rekao je u završnoj reči da je Pejaković radio u jedinici za zaštitu ličnosti JSO, i da je raspoređen da čuva šefa „zemunskog klana” Dušana Spasojevića.
Petronijević je rekao da je Pejaković tek u Progaru (gde su se posle ubistva premijera krili Spasojević, Mile Luković, Dejan Milenković Bagzi i Pejaković) mogao biti svestan da je počinjeno ubistvo i da on možda pomaže onima koji su osumnjičeni.
Advokati optuženih juče su zatražili oslobađajuću presudu za svoje branjenike, ocenivši da nema dokaza koji podupiru optužnicu. Oslobođajuću presudu su zatražili branioci Dušana Krsmanovića, Milana Jurišića, Ninoslava Konstantinovića i Vladimira Milisavljevića i Sretka Kalinića. (RTS)
Prijem 
