ZAGREB - Srbi iz Hrvatske, i deset godina posle rata, pod pritiskom intezivno prelaze u katoličanstvo. Đakon Ljubiša Miodragović našao se u čudu kada je pre mesec dana krenuo da po prvi put sveti vodicu u selima u okolini Ivanić Grada i Čazme. Naime, neki njegovi parohijani saopštili su mu da im usluge pravoslavnog popa više nisu potrebne, jer su oni sada rimokatolici!
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan alarmirao je ovih dana Sveti Sinod Srpske pravoslavne crkve, uputivši mu pismo u kojem obznanjuje da je „prekršteno više desetina pravoslavnih Srba u nekoliko parohija Arhijerejskog bjelovarskog namesništva”. Mitropolit tvrdi da je u Hrvatskoj dosad prekršteno više od 30.000 Srba i da taj proces i dalje traje.
Iako mitropolit Jovan nije naglasio o kojem periodu je reč, jedan od vodećih hrvatskih intelektualaca i predsednik Građanskog odbora za ljudska prava Zoran Pusić javno je utvrdio da je od 1991. do 2003. samo u Zagrebu 20.000 dece pravoslavne veroispovesti prevedeno u katoličanstvo.
Od predratnih 150.000 Srba u Zagrebu danas ima samo 19.000 onih koji se tako izjašnjavaju. Paroh zagrebački otac Milenko Popović koji 25 godina živi i radi u glavnom gradu Hrvatske, nekada je imao 700 pravoslavnih kuća u koje je odlazio, a danas ih je samo 36. Da parohijani ne bi imali problema, otac Milenko zaobilazi njihove domove.
- Prelazaka u katoličanstvo ima manje nego za vreme onih ratnih i poratnih godina, ali je i dalje prisutno. Pritisci na Srbe su veliki. Nama se masovno obraćaju roditelji sa zahtevima da deci izdamo potvrde da su krštena. S tim papirima idu kod župnika i daju mu saglasnost da su njihova deca dobrovoljno prešla u katoličanstvo. Baš u ovom periodu godine, između Uskrsa i Duhova, tih zahteva je na desetine i stotine. Pošto mi potvrde ne damo, onda župnici decu vode na „firmu”, ili kako mi to zovemo Svetom tajnom miropomazanja, bez toga.
Ni stariji Srbi iz Hrvatske, koji su čitav život proveli kao pravoslavni vernici, nisu sigurni da će biti pokopani po pravoslavnom obredu. Jerej Popović kaže da Srbi koji su u braku sa katolikom po pravilu traže da se i njihovi roditelji sahrane kao katolici.
- Na sahranama se okupi dosta ljudi, pa mnogi ne bi želeli da se tom prilikom otkrije da u porodici imaju nekog pravoslavnog. Slično je kod venčanja. Nedavno nam je jedan naš vernik rekao da ne može da se venča u pravoslavnoj crkvi, jer je župnik zapretio njegovoj devojci katolkinji da je više nikada neće ispovediti i pričestiti - priča otac Milenko.
Jereju Milomiru Gvojiću, parohu bjelovarskom, sela oko Ivanić Grada koje pominje mitropolit Jovan u pismu Sinodu, bila su parohija do 1. januara ove godine, kad ih je preuzeo đakon Ljubiša Miodragović. Prema njegovim rečima, u tom kraju ima oko „60 do 70 srpskih kuća” i mnogo onih koji, baš, ne vole da se zna da su Srbi. Jerej Gvojić, međutim, nije primećivao da pravoslavni narod iz tog kraja masovno želi da se odrekne vere svojih predaka.
- Možda ove godine nisu primili sveštenika zbog siromaštva, možda nisu mogli da mu plate, pa je đakon to pogrešno protumačio - pokušava da ublaži situaciju jerej Gvojić.
On, ipak, priznaje da Srbi iz njegove eparhije prelaze u katoličanstvo i da mu je nekoliko njih reklo „da bi želeli da pređu u rimokatoličku veru”.
- Najčešće se to dešava iz straha da ne izgube posao, ili da bi se lakše zaposlili. Da deca ne bi imala problema u školi, roditelji ih upisuju na katoličku veronauku i tako ona postaju katolici - kaže Gvojić.
Novi katolici
U parohiji Narta, prema evidenciji SPC, u katoličanstvo su prešli: Marija Žakula iz Narte, Marija Popović i Srdija Gajica iz sela Laminac, kao i članovi nekoliko domova u naselju Bosiljevu. U katolike su prešle Nevenka Jelača i Ljiljana Marinković, kao i kuća u Đorđa Puvače u Marinkovcu Donjem. U selu Šumeću jedna kuća je pravoslavna, a ostalih pet, šest se prekrstilo u katoličku veru. U selu Blatnica, u katoličanstvo je prešla Milka Vujičić, u Lipovčanima Milan Davidović sa dva člana familije i Stevo Davidović. I Josip Galić prekrstio se u katoličanstvo, u selu Derezi to su učinili Nenad Višnjić i Dušan Radosavac. Dve kuće u selu Dereženi promenile su pravoslavnu veru.
Zašto smo mi Srbi
Paroh zagrebački Milenko Popović navodi primer svoje najmlađe ćerke koja mu je pre nekoliko godina postavila zanimljivo pitanje.
- Dete me je pitalo: „Tata, zašto smo mi Srbi?” Svaki dan je slušala da su Srbi zločinci, agresori, pa se zapitala zašto pripada tom narodu. Takva propaganda u hrvatskim medijima je prisutna i danas, pa kad se još to utvrdi u školi, onda imamo takvu situaciju - kaže sveštenik Popović.
Prijem 
