Na današnji dan - 23. april

Na današnji dan - 23. april
rts




1564. - Rođen je engleski pisac Vilijam Šekspir, najveći dramski pisac u svetskoj književnosti. Dela: tragedije „Romeo i Julija”, „Tit Andronik”, „Julije Cezar”, „Hamlet”, „Otelo”, „Koriolan”, „Kralj Lir”, „Magbet”, „Antonije i Kleopatra”, „Timon Atinjanin”, romantična drama „Perikle”, istorijske drame „Henri VIII”, „Henri IV”, „Ričard III”, „Ričard II”, „Kralj Džon”, „Henri V”, komedije „San letnje noći”, „Mletački trgovac”, „Uzaludan ljubavni trud”, „Komedija pometnja”, „Dva plemića iz Verone”, „Ukroćena goropad”, „Vesele žene vindzorske”, „Mnogo vike ni oko čega”, „Kako vam drago”, „Bogojavljenska noć”, „Sve je dobro što se dobro svrši”, „Mera za meru”, satirična komedija „Troil i Kresida”, tragikomedije „Simbelin”, „Zimska bajka”, „Bura”, narativne poeme „Venera i Adon”, „Otmica Lukrecije”, „Tužbalica zaljubljene”, alegorična elegija „Feniks i grlica”, 154 soneta.

1616. - Umro je španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor „Don Kihota”, prvog realističkog romana španske književnosti. Ostala dela: romani „Galateja”, „Persiles i Sigismunda” [preteča modernog avanturističkog romana], zbirka 12 pripovedaka „Uzorne pripovetke”, istorijska drama „Numansija”, psihološka komedija „Blaženi raspusnik”, komedija karaktera „Pedro de Urdemalas”, poema „Putovanje na Parnas”.
1728. - Veliki požar je progutao znatan deo Kopenhagena.
1775. - Rođen je engleski slikar Džozef Malard Vilijam Tarner, preteča impresionista. Najviše je slikao pejzaže, direktno se inspirišući prirodom, pri čemu ga je odlikovao veoma spontani slikarski postupak i koloristička sloboda.
1815. - U Takovu su srpske starešine odlučile da podignu Drugi srpski ustanak, jer srpski narod nije mogao da izdrži zulum Turaka, koji su ponovo zaposeli Srbiju posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. Za vođu je izabran Miloš Obrenović.
1850. - Umro je engleski pisac Vilijam Vordsvort, čija je poezija označila prelaz iz klasicizma u romantizam. Najznačajniji je stvaralac prve generacije engleskih romantičara i ideolog novih kretanja u poeziji, mada ih sam nije označio kao romantizam. Dela: zbirka pesama „Lirske balade”, stihovana autobiografija „Preludijum”.
1858. - Rođen je nemački fizičar Maks Karl Ernst Ludvig Plank, profesor teorijske fizike na univerzitetima u Kilu i Berlinu, tvorac kvantne teorije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1918.
1867. - Rođen je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Vlade FNRJ.
1880. - Rođen je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, reformator klasičnog stila igre.
1891. - Rođen je ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca 20. veka. Dela: opere „Zaljubljen u tri narandže”, „Rat i mir”, „Plameni anđeo”, baleti „Romeo i Julija”, „Pepeljuga”, „Priča o kamenom cvetu”, kantata „Aleksandar Nevski”, simfonijska bajka „Peća i vuk”, simfonije „Klasična simfonija”, „Peta simfonija”, muzika za filmove „Aleksandar Nevski”, „Ivan Grozni”.
1897. - Rođen je kanadski državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer Kanade od 1963. do 1968, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957.
1899. - Rođen je srpski istoričar Mihailo Dinić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj radova iz srednjovekovne istorije Srbije, Bosne, Dubrovnika, Hrvatske.
1913. - Glavni komandant crnogorske vojske, prestolonaslednik knez Danilo Petrović i komandant turskog Skadarskog armijskog korpusa Esad paša Toptani su u Prvom balkanskom ratu potpisali sporazum o povlačenju turske vojske iz Skadra i predaji grada Crnogorcima.
1938. - Sudetski Nemci su, uz podršku nemačkog nacističkog diktatora Adolfa Hitlera, zatražili punu autonomiju u okviru Čehoslovačke.
1941. - Grčka vojska je u Drugom svetskom ratu kapitulirala pred okupatorskim trupama nacističke Nemačke, a kralj i vlada su napustili zemlju.
1945. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila nemačke nacističke logore Saksenhauzen i Ravensbrik.
1975. - Poslednja sajgonska vlada je podnela ostavku, a predsednik SAD Džerald Ford je praktično priznao da su Amerikanci pretrpeli poraz u Vijetnamskom ratu.
1986. - Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Oto Preminger, pionir u primeni „širokog platna”, koji je iskazao dubok smisao za analizu ljudskih karaktera. Filmovi: „Laura”, „Anđeosko lice”, „Karmen Džons”, „Reka bez povratka”, „Čovek sa zlatnom rukom”, „Sv. Jovanka”, „Bura nad Vašingtonom”, „Dobar dan, tugo”, „Porgi i Bes”, „Anatomija jednog ubistva”, „Egzodus”, „Kardinal”.
1990. - Kineski premijer Li Peng doputovao je u Moskvu, u prvu posetu SSSR-u predsednika vlade Kine posle 26 godina.
1992. - Umro je indijski filmski režiser Satjađit Raj, jedan od najvećih filmskih stvaralaca 20. veka, autor produhovljenih, duboko misaonih i poetično-realističnih dela. Filmovi: „Otac Pančali”, „Nepobeđeni”, „Apuov svet”, „Kamen mudrosti”, „Boginja”, „Salon za muziku”, „Rabindranat Tagore”, „Tri devojke”, „Metropola”.
1993. - Skupština Republike Srpske je oštro osudila Rezoluciju 820 Saveta bezbednosti UN, zaključila da potpisano primirje treba očuvati i početi direktne pregovore zaraćenih strana u bivšoj BiH i podržala naredbu Glavnog štaba Vojske RS da se srpske snage ne mešaju u sukob Hrvata i muslimana.
1993. - U atentatu je ubijen glavni opozicioni lider Sri Lanke Lalit Atulatmudali.
1996. - Lansiran je peti i poslednji modul ruske kosmičke stanice „Mir” - naučna laboratorija „Priroda” opremljena mnoštvom uređaja, uključujući optičke instrumente za istraživanje resursa na Zemlji.
1997. - Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Điang Cemin su potpisali deklaraciju kojom su se usprotivili dominaciji SAD u eri posle okončanja hladnog rata.
1998. - Umro je grčki državnik Konstantin Karamanlis, predsednik Grčke od 1980. do 1985, osnivač stranke „Nova demokratija”. Prvi put je postao premijer 1955. i na tom položaju je ostao do 1963, kad je dobrovoljno emigrirao. Vladu je ponovo sastavio 1974, posle pada vojne hunte, odigravši ključnu ulogu u obnovi demokratije u Grčkoj.
1999. - Avijacija NATO je s dva razorna projektila pogodila zgradu RTS u Aberdarevoj ulici u centru Beograda, usmrtivši 16 ljudi, uglavnom tehničkog osoblja televizije.
1999. - NATO avijacija je u selu Doganović, 15 kilometara južno od Uroševca, kasetnom bombom ubila petoricu dečaka iz albanske porodice Kodža, koji su čuvali stoku na livadi pokraj sela.
1999. - Kod Orlana, petnaestak kilometara severoistočno od Prištine, nešto posle 15 časova, pao je NATO avion oboren vatrom Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, a četiri sata kasnije pogođen je i jedan avion iznad prištinskog aerodroma „Slatina”.
2003. - Demarkaciona linija pod kontrolom UN, koja od 1974. godine deli Kipar na južni, grčki, i severni, turski, otvorena je za stanovništvo posle skoro 30 godina. Za samo nedelju dana oko 150.000 ljudi boravilo je na teritoriji druge etničke zajednice.

Obeležena godišnjica bombardovanja zgrade RTS

Porodice žrtava NATO bombardovanja zgrade Radiotelevizije Srbije,
rukovodstvo te medijske kuće i predstavnici gradskih vlasti u sredu su
zapalili sveće i položili cveće na spomenik "Zašto?" u Tašmajdanskom
parku.

Pre devet godina, 23. aprila u 2.06 časova, NATO je bombardovao
odeljenje mastera zgrade u Aberdarevoj ulici i tada je poginulo 16
radnika RTS-a.

Majka jednog od poginulih, Žanka Stojanović, zahvalila je svima što su
se okupili ispred "zida plača", mesta na kojem su pre devet godina,
"krivicom tadašnje vlade socijalista i radikala", život izgubili
njihovi najmiliji.

Ona je podsetila da je na osnovu dokaza koje su prikupile porodice
poginulih, bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen 2002. godine
na deset godina zatvora jer u vreme bombardovanja SRJ nije izvršio
naređenje tadašnje Savezne vlade o premeštanju ljudi i tehnike iz
zgrada Televizije na sigurno.

Stojanović je dodala da su porodice nedavno zatražile od Ministarstva
odbrane da im dostave transkripte presretnutnog razgovora NATO pilota
iz kojih se vidi da je vojska pola sata pre napada na zgradu RTS-a
znala da će to biti cilj, ali da im ti transkripti nisu dostavljeni.

"Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane imaju puno razloga da skrivaju
dokaze jer u njima i danas sede ljudi koji su upleteni u slučaj RTS-a",
istakla je ona i dodala da porodice znaju ko su ubice, zbog čega
zahtevaju od sudova da kazne krivce za taj zločin.

Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić naglasio je da je spomenik "Zašto?" u
Tašmajdanskom parku jedan od onih spomenika koji i pamte i opominju.

"Opominje kako je sila lišena pravde obeležila svoje građane kao mete.
Potom je druga sila, oslobođena prava, te građane ubila. Tragajući za
korenom njihove smrti, ne dopiremo do odgovora - zašto su streljani",
kazao je Tijanić.

Kako je istakao, ako se ikada dođe do odgovora na to pitanje, biće to
najteža optužba za sve koji su od radnika RTS-a napravili žive ciljeve.

"Naše je, dok postoji RTS, da pomognemo Srbiji i svetu, da ne
zaboravimo 16 mučenika osuđenih na smrt bez krivice, bez suđenja i bez
prava žalbe", naveo je Tijanić.

Poštu poginulim radnicima RTS-a odali su i vršilac dužnosti
gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić, predsednik Upravnog odbora RTS-a
Nikša Stipčević i predstavnici sindikata javnog servisa.

U noći bombardovanja zgrade RTS-a poginuli su: Jelica Munitlak, Milovan
Janković, Dragan Tasić, Dejan Marković, Milan Joksimović, Slobodan
Jontić, Slaviša Stevanović, Nebojša Stojanović, Aleksandar Deletić,
Ivan Stukalo, Tomislav Mitrović, Ksenija Banković, Siniša Medić,
Branislav Jovanović, Darko Stoimenovski i Dragorad Dragojević.

Njihove porodice, kolege i prijatelji, su, kao i ranijih godina, i u
sredu ujutro u dva sata i šest minuta održali pomen, zapalili sveće i
položili cveće kod spomen obeležja "Zašto".

(Beta)