Na današnji dan - 22. april

Na današnji dan - 22. april
rts




1451. - Rođena je španska kraljica Isabela I Katolička, kraljica Kastilje od 1474, čijom su udajom 1479. za Fernanda II spojeni Kastilja i Aragon i stvorena Španija.
1529. - U Saragosi je potpisan ugovor kojim su Španija i Portugal odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.
1724. - Rođen je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u Kenigzbergu, rodonačelnik nemačke klasične filozofije, čije učenje ima tri suštinska obeležja: „kopernikanski obrat”, „kriticizam” i „primat praktičnog nad teorijskim umom”. Dela: „Kritika čistog uma”, „Kritika praktičnog uma”, „Kritika rasudne snage”, „Opšta istorija prirode i teorije neba”.

1766. - Rođena je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal, čija je knjiga „O Nemačkoj” znatno uticala na razvoj romantizma. Njen salon u Parizu je bio jedno od najvažnijih stecišta intelektualaca krajem 18. veka. Kao protivnik francuskog cara Napoleona I emigrirala je iz Francuske i potom je živela u Nemačkoj, Italiji, Rusiji i Švedskoj. Ostala dela: romani „Delfina”, „Korina”.
1822. - Turska flota zauzela je grčko ostrvo Hios i masakrirala hrišćansko stanovništvo.
1838. - Britanski brod „Sirijus” je prvi prešao Atlantski okean koristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske luke Kork do američke luke Njujork trajalo je 18 dana i deset časova.
1870. - Rođen je Vladimir Iljič Uljanov - Lenjin, predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider, vlastodržac i tvorac sistema koji je omogućio decenije terora poznate kao „staljinizam”.
1876. - Rođen je austrijski lekar Robert Baranji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju vestibularnog aparata - organa koji reguliše ravnotežu ljudskog tela i tonus mišića. Doprineo je i boljem upoznavanju funkcije malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.
1889. - Vlada SAD je teritoriju Oklahome, otetu od Indijanaca, proglasila otvorenom za bele naseljenike i već prvog dana u nju je nagrnulo najmanje 50.000 ljudi.
1892. - Umro je francuski kompozitor španskog porekla Eduar Lalo, koji je komponovao emotivna dela u romantičarskom maniru. Dela: opera „Kralj od Isa”, „Španska simfonija” za violinu i orkestar, „Koncert za violončelo i orkestar u D-duru”.
1904. - Rođen je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, koji je u Drugom svetskom ratu rukovodio izradom prve atomske bombe.
1915. - Nemačka vojska je u Prvom svetskom ratu na zapadnom frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov.
1916. - Rođen je američki violinista jevrejskog porekla Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka.
1933. - Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao automobilsku kompaniju „Rols-Rojs”, čija su vozila nenadmašna po luksuzu i kvalitetu. „Rols-Rojs” proizvodi i avionske motore.
1941. - Nemački zapovednik, general Helmut Forster je u Drugom svetskom ratu saopštio da je preuzeo okupacionu upravu u Srbiji.
1944. - Diverzantska grupa Devetog korpusa jugoslovenske armije je u Drugom svetskom ratu minirala nemački oficirski dom u Trstu. U eksploziji je poginulo oko 150, a ranjeno oko 200 nemačkih oficira i podoficira. Za odmazdu nacisti su na tom mestu ubili 51 taoca.
1944. - Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u Drugom svetskom ratu je formirana Prva vazduhoplovna eskadrila Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je raspolagala sa 16 borbenih aviona „Spitfajer”.
1945. - Oko 600 preživelih zatočenika u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac pokušalo je u očajničkom jurišu na stražare da se dokopa slobode, ali je u tome uspelo samo 60 njih. U toj najvećoj „fabrici smrti” na Balkanu u Drugom svetskom ratu, od leta 1941. do 30. aprila 1945. ustaše su pobile najmanje 700.000 Srba, Jevreja i Roma.
1969. - Britanac Robin Noks-Džonston je posle 312 dana od isplovljavanja iz luke Falmut okončao prvo putovanje oko sveta jedrilicom s jednim članom posade.
1992. - U eksplozijama u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo je oko 200 ljudi.
1994. - Umro je bivši američki predsednik Ričard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjivanja postupkom „impičmenta”. Predsednik SAD je postao 1969. i ponovo je izabran 1972, ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere „Votergejt”.
1995. - Armija Ruande pod dominacijom plemena Tutsi otvorila je vatru na pripadnike rivalskog plemena Hutu u izbegličkom logoru Kibeho i ubila oko 2.000 ljudi.
1997. - Peruanska vojska prodrla je u rezidenciju japanskog ambasadora u Limi, oslobodivši 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta „Tupak Amaru”. U akciji je poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.
1999. - Prilikom napada na civilne ciljeve na području Vranja, avijacija NATO pakta usmrtila je sedamnaestogodišnjeg Dalibora Tasića iz Soderca, sela u blizini tog grada na jugu Srbije.
1999. - NATO avioni su sa tri projektila razorili ispražnjenu rezidenciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića u beogradskom naselju Dedinje. Velelepnu vilu u Rumunskoj 15 [posle Drugog svetskog rata ulica je preimenovana u Užičku] izgradio je 1933. vlasnik nekoliko rudnika, inženjer Aleksandar Acović.
1999. - U napadu avijacije NATO pakta teško je oštećena zgrada glavne pošte u centru Užica, što je izazvalo prekid telefonskih veza. Zgrada je u ponovljenom napadu 16 dana kasnije srušena do temelja.
2002. - Umrla je Soja Jovanović, istaknuti stvaralac u oblasti pozorišta, filma i televizije. Jedan je od osnivača Akademskog pozorišta u Beogradu 1944. godine. Za više od pola veka rada režirala je pedesetak predstava u pozorištima širom bivše Jugoslavije. Kao prva žena filmski reditelj na ovim prostorima, snimala je komedije po delima Nušića, Sremca, Sterije, Ćopića, a njen prvi film - „Pop Ćira i pop Spira” - prvi je jugoslovenski igrani film u boji. Za svoj pozorišni, filmski i televizijski rad dobila je mnoge domaće i međunarodne nagrade.
2003. - Vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić ukinula je vanredno stanje u Srbiji koje je uvedeno 12. marta, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.

Dan sećanja na žrtve genocida

Dan sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu u Beogradu obeležen je komemerativnom manifestacijom, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Skupštine grada.

Pored monumentalnog Spomenika žrtvama u Drugom svetskom ratu, postavljenog u okviru kompleksa nekadašnjeg logora smrti "Staro sajmište" u Beogradu, položeni su venci i odata pošta zrtvama, uz visoke državne i vojne počasti.

Vence su položile delegacije preživelih logoraša i boraca, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, delegacije Generalštaba Vojske Srbije, grada Beograda, kao i predstavnici nacionalnih manjina čiji su pripadnici stradali u logorima tokom Drugog svetskog rata.

Predsednica Udruženja logoraša i nekadašnja logorašica Brigita Knežević u izjavi Tanjugu izrazila je razočarenje povodom nedolaska predstavnika državnih i gradskih vlasti da odaju počast žrtvama.

"U nedelju smo bili u Jasenovcu i tamo su odavanju počasti preminulim logorašima prisustvovali najviši predstavnici Hrvatskih vlasti na čelu sa predsednikom (Stjepanom) Mesićem, malo se tužno osećamo da ovde nije došao niko od naših političara", istakla je ona.

Prema rečima predsednika Svetskog srpskog kongresa Zorana Jovičića, nedolazak predstavnika državnog vrha na današnju komemoraciju je "nešto neoprostivo".

Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se 22. aprila u znak sećanja na taj dan 1945. godine, kada je poslednja grupa preživelih logoraša ustaškog koncentracionog logora Jasenovac krenula u proboj, u kome je većina poginula.

(Tanjug)