Bi-Bi-Si o stvaranju novih država
Sila i faktičko stanje na terenu presudni su faktori u priznavanju novih država, zaključak je analize Bi-Bi-Sija. Južna Osetija je na referendumu glasala za nezavisnost od Gruzije, ali je niko ne priznaje. Takođe, polemike o budućem statusu Kosova se zaoštravaju, a na videlo su izašle podele unutar Evropske unije po pitanju eventualne nezavisnosti te srpske pokrajine. Do dramatičnog povećanja broja nezavisnih država došlo je posle Drugog svetskog rata. Najpre kao posledica ukidanja kolonijalizma, a potom usled raspada Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije. Od tada je međunarodna zajednica vrlo uzdržana prema daljem rasparčavanju suverenih država, a teško je naći primer da su UN priznale nečiji zahtev za nezavisnošću ako se tome protivi država čiji deo želi da se otcepi.
Za to postoje dva razloga, kaže za Bi-Bi-Si Adam Roberts, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Oksford. Prvi je što bi takav postupak doveo u pitanje nepovredivost međunarodnih granica, a drugi što je jednostavno nemoguće da svaka manjina dobije svoju državu.
„Kada neka grupa ili oblast žele da se otcepe, pozivajući se na samoopredeljenje, možete da budete sigurni da u tim područjima postoje manjine koje imaju dobre veze sa zemljom maticom i koje ne podržavaju secesionističke zahteve”, kaže Roberts.
Te manjine, poput ruske u Estoniji, na primer, čak žele da se odvoje od regiona koji traži otcepljenje. To je bio problem i u Kvebeku, gde je manjina koja govori engleski zapretila da će tražiti otcepljenje od Kvebeka ukoliko toj frankofonskoj kanadskoj provinciji bude dozvoljeno da se odvoji.
Mnogi, poput Ijena Bremera, predsednika Evroazijske grupe, smatraju da opravdanost zahteva za otcepljenjem zavisi od stabilnosti okruženja: „U kontekstu Evropske unije i njenih rigoroznih institucionalnih i birokratskih procedura, stvaranje novih država nije sporno. Slovačka je možda siromašna, ali su i Slovačka i Češka relativno stabilne zemlje”.
„U slučaju Kanade”, dodaje Bremer, „ukoliko bi se Kvebek otcepio, a takvi zahtevi pojavljuju se svakih nekoliko godina, to bi izazvalo izvesne ekonomske poremećaje na dalekom istoku Kanade, ali ne i katastrofu. Ali, u Iraku ili na Kavkazu secesije bi se odvijale izvan bilo kakve efikasne međunarodne arhitekture, što je opasno”.
Tom de Val iz Instituta za izveštavanje o ratu i miru smatra da je problem u tome što članice UN nisu dosledne u odgovoru na zahteve za nezavisnošću: „Kosovo je gurnuto u pravcu nezavisnosti, ne samo pravima kosovskih Albanaca i njihovim jakim argumentima, nego i golom silom. Kosovo je naime, uz pomoć NATO, de fakto odvojeno od Srbije i nalazi se pod administracijom UN”.
S druge strane, dodaje Tom de Val, Čečenija, koja je prošla kroz gore maltretiranje od strane ruske armije nego što je to bio slučaj s Kosovom, zakočena je na putu nezavisnosti zbog želje Zapada da ima dobre odnose sa Rusijom. (Beta)
Prijem 
